Mladi fudbaler Vojvodine Borislav Pavlović bez žaljenja ispraća 2006.
Moj svet je počeo da se ruši u jesen 2005, par meseci po povratku sa
EP u S. Irskoj, kada mi je umrla majka.
CVETKO RIĐOŠIĆ
Vrati se, Borko
- Pavlović je, bez sumnje, jedan od najdarovitijih mladih igrača našeg fudbala - kaže direktor Vojvodine Cvetko Riđošić. - Nažalost, niz uglavnom ličnih nedaća koje je doživeo učinile su da gotovo nestane sa fudbalske scene. Cilj Vojvodine je, međutim, da mu pomogne da sve to konačno prevaziđe i da se vrati tamo gde mu je i mesto, dakle u najuži krug kandidata za startu postavu našeg tima.
Potpuno razumem Borka: godinuipo dana košmara.
Sigurno više nikad ne može ništa biti isto, ali Borko nije sam i može i mora napred.Podrška porodice, saigrača, navijača i život pred njim učinile bi pokojnu majku srećnom i to treba da mu je motiv da nastavi put tamo gde se on tragedijom prekinuo.
Najvažnije za njegovu karijeru je kako će se Klub postaviti.A, tu, još uvek, ne vidim neku strategiju (kao i kod dovođenja igrača).Cvetkove reče lepo zvuče, ali nagomilati toliko igrača na toj levoj strani (Kizito, Petković, Tadić, Čotra, Čubrilović i šlag na tortu pantelić ), od kojih baš ne vidim šta će ko igrati? I, gde je tu onda Pavlović?
Kad bi Borko imao samo deseti deo podrške i statusa Marka & Vukelje, fudbalska 2006 za Pavlovića ne bi bila, ni izbliza, toliko crna.Ipak se nadam da će Predsednik uzeti stvar u svoje ruke i reči sprovesti u delo.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Intervju Despotovića iz današnjeg Žurnala, mislim da zavređuje pažnju.Izneo je stavove koji poprilično odudaraju od današnjih razmišljanja fudbalera:
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Dragomir Vukobratović mnogo očekuje od predstojećeg proleća u Vojvodini
Među prvotimcima Vojvodine koji se od ponedeljka pripremaju u Medulinu,
posebnu pažnju privlači grupa dečaka rođenih 1988. godine.
To su Dragomir Vukobratović, Dušan Tadić, Vojo Ubiparip i Ognjen Krasić. "Najiskusniji" među njima je svakako Vukobratović, kojem su ovo već četvrte pripreme sa prvim timom našeg najstarijeg superligaša.
- U odnosu na moje vršnjake koji su tek ove sezone uključeni u seniorski pogon, ja se osećam kao starosedelac - kaže, uz osmeh, daroviti fudbaler. - Atmosfera je sjajna, radimo naporno, ali i zaista dobro. I nadamo se boljem proleću.
Šta to za njega, konkretno, znači, pitamo standardnog omladinskog reprezentativca Srbije.
- Pa, da igram znatno više nego jesenas kad se, za razliku od prethodne sezone, zaista nisam naigrao - odgovara bez rezignacije.
U prvom pripremnom meču u Medulinu, u kojem se Vojvodina sastala sa Rijekom (2:3) na terenu je proveo celo drugo poluvreme i, prema rečima trenera Milovana Rajevca, ostavio više nego ubedljiv utisak.
- Razgovarao sam sa trenerom i on mi je preneo da je zadovoljan i da, ukoliko tako nastavim, na proleće mogu da računam na znatno veću minutažu. Daću sve od sebe, i zbog sebe i zbog ekipe.
Po ocenama stručnjaka, Vukobratovićeve mogućnosti su ogomne. Bivši trener "lala" Zoran Marić, koji mu je prvi dao šansu, čak misli da bi "Vučko" mogao da dostigne kalibar nikog drugog do Kloda Makelelea, na kojeg igrom inače i podseća. A njegov najveći jesenji hendikep bilo je to što je Vojvodina igrala u formaciji sa samo jednim zadnjim veznim, a to mesto je, po pravilu, bilo rezervisano za godinu dana starijeg mladog reprezentativca Gojka Kačara.
- U drugom delu meča sa Rijekom Goša je prešao na mesto štopera, a na pozicijama dva zadnja vezna bili smo Popović i ja i to je vrlo dobro funkcionisalo. Formacija sa dva zadnja vezna mi, inače, najviše odgovara. Najbitnije je, ipak, da budem na terenu, bez obzira na raspored igrača. To je ono čemu se nadam u drugom delu šampionata - zaključio je jedan od najtalentovanijih mladih igrača srpskog fudbala.
KOMPLETIRANjE REDOVA
KONAČNO I KIZITO
U Medulin je jutros trebalo da stigne i tamnoputi Džozef Kizito koji je, po tradiciji, zbog boravka u rodnoj Ugandi, kasnio na pripreme. On je sinoć sleteo na Beogradski aerodrom i autobusom odmah produžio put Istre. Reprezentativac Ugande je, da podsetimo, uglavnom zbog nehajnog odnosa prema obavezama, ove zime stavljen na transfer listu, ali do sada nije pronašao novi klub, pa mu ne preostaje ništa drugo no da pokuša da se u Medulinu ponovo nametne treneru Rajevcu.
Nikola Petković (20) definitivno ostao sa lalama
Na priču o odlasku u Poljsku je, definitivno, stavljena tačka, pa je levi
bek Vojvodine Nikola Petković u Medulinu ozbiljno prionuo na posao,
odlučan da sačuva mesto u startnoj postavi našeg najstarijeg superligaša. Izborio ga je dobrim partijama u samom finišu jesenjeg dela šampionata i nije baš rad da ga nekom prepusti.
- Zaboravio sam i Leh i Poznanj i potpuno se okrenuo obavezama koje pred nas postavlja stručni štab. A te obaveze nisu male, radimo zaista pakleno - kaže momak koji je, posle desetak godina provedenih na Banjici, dres Rada, pre godinu i po, zamenio dresom Vojvodine.
Prema nezvaničnim informacijama, obeštećenje za Petkovićev transfer u Poljsku trebalo je da iznosi 300.000 evra, što predstavnici Leha, u prvom trenutku, nisu prihvatili, tražeći da mladi fudbaler do juna za njih nastupa bez nadoknade, pa da se tek onda razgovara o uslovima transfera. Kada su se predomislili i poslali pismenu ponudu za kupovinu Petkovića, i to odmah, bilo je kasno, Novosađani više nisu želeli da ulaze u taj posao.
- Iako su uslovi prevazilazili moja očekivanja, nije mi žao što do transfera nije došlo, mlad sam i biće, siguran sam, još dobrih ponuda - komentariše Petković.
Kad ga je video na jednoj utakmici u Novom Sadu, o Petkoviću je pohvalno govorio i selektor Havijer Klemente.
- Sanjam poziv selektora Miroslava Đukića, makar na jednu od dve provere planirane pre odlaska njegove mlade selekcije u Holandiju, na završnicu Evropskog prvenstva - ne krije bek Vojvodine. - To bi bio vrhunac moje dosadašnje karijere i daću sve od sebe da ga, novim dobrim igrama u Vojvodini, i zaslužim.
ZDRAVSTVENI BILTEN
Davidova muči alergija
Posle dolaska iz Ugande, u rad se uključio i Džozef Kizito, koji će, mada je stavljen na transfer-listu, verovatno ostati u Vojvodini. S druge strane, na poštedi su bili Gojko Kačar, koji je uganuo skočni zglob i Milan Davidov, zbog alergije, ali bi i oni, prema rečima dr Borka Vukosava, trebalo da se vrate u stroj.
U generalnoj probi pred nastavak prvenstva Vojvodina remizirala sa Vardarom
Novosađani imali više od igre, međutim, neopreznost odbrane kažnjena u
poslednjem minutu
Samo zahvaljujući neopreznosti u samoj završnici, Vojvodina je propustila priliku da trijumfuje u meču sa Vardarom i tako overi zaista više nego pristojno izdanje u generalnoj probi za nastavak šampionata Srbije.
U meču koji je, zbog kiše, umesto na gradskom stadionu u Novom Sadu, odigran u FC Vujadin Boškov u Veterniku, domaćin je dominirao naročito u prvom poluvremenu, što mu je donelo vođstvo u 33. minutu. Agilni Petković je sjajno izveo korner s desne strane, Đurić je bio najviši u skoku, na drugoj stativi, ali je neko od igrača Vardara loptu koju je on uputio u levi donji ugao uspeo da izbaci sa same gol linije. Ona je, međutim, došla do Pekarića koji je, lepo odmerenim šutem, sa 14-15 metara pogodio donji desni ugao Korunovskog.
U drugom poluvremenu gosti iz Skoplja su zaigrali znatno agilnije i u 62. minutu propustili idealnu priliku da izjednače. Kostovski je bio sam na sedam-osam metara, ali je mladi Brkić koji je, samo minut ranije, zamenio Kahrimana kojem je u jednom sudaru prsla leva jagodica, uspeo da spreči gotovo siguran pogodak.
U nastavku Vojvodina je ponovo preuzela inicijativu i, pre svega, zahvaljujući odličnim prodorima poletaraca Tadića po levoj i Smiljanića po desnoj strani stvorila nekoliko vrlo izglednih prilika, ali ih nije iskoristila. U 70. minutu sudija Dumnić je, posle starta Brage nad Davidovom u šesnaestercu gostiju propustio da dosudi penal za Vojvodinu, da bi gosti bukvalno u poslednjim sekundima meča uspeli da izjednače. Ristevski je vešto iskoristio neopreznost kompletne odbrane Vojvodine i sa sedam-osam metara savladao nemoćnog Brkića.
PODRŠKA NAVIJAČA
BATO, OSTANI...
Uprkos promeni mesta odigravanja utakmice, koja se dogodila svega par sati pre njenog početka, odnosno kiši koja je juče pre podne padala u Novom Sadu, meč Vojvodina – Vardar je pratilo više od 300 gledalaca, koji su, svih 90 minuta, bodrili svoje ljubimce. Ipak, najčešći slogan koji je uzvikivan bio je Bato, ostani...kojim su tifozihteli da izraze podršku predsendiku Ratku-Bati Butoroviću, o čijoj ostavci će se klupska skupština izjasniti na zasedanju u utorak uveče. Butorović je, naravno, prisustvovao i ovoj kao i svim drugim utakmicama svog tima.
VOJVODINA – VARDAR 1:1
Strelci: 1:0 Pekarić u 33, 1:1 Ristevski u 90. minutu. FC Vujadin Boškov. Gledalaca: 300. Sudija: Predrag Dumnić (N. Sad). Žuti karton: Stepanović (Vardar).
Miodrag Stošić, bedem u odbrani Vojvodine
Našetao sam se na raznim pozicijama u timu, ali to mi nije smetalo
On je prevashodno štoper i na tom mestu je, u tandemu sa Ninom Pekarićem sa kojim je, pre godinu i po, u Novi Sad stigao iz Obrenovca, igrao zaista veoma dobro. Onda je Vojvodini zaškripalo na levom boku, pa su ga prekomandovali na tu poziciju, da bi, posle povrede Nenada Nastića, postao i desni bek.
Miodrag Stošić je prošle godine u odbrani „lala“ zaista bio – „devojka za sve“. To je, razume se, kompliment, ali ima i onu drugu, za njega potencijalno nepovoljnu stranu. Jer, kad su ga pomerili na levog beka, šansu na poziciji štopera je oberučke zgrabio, i iskoristio, Igor Đurić. Kad je, opet, prešao na desnu, na levoj strani je zaigrao, i zablistao, Nikola Petković. Konačno, sad se oporavio i Nastić koji, naravno, ponovo želi ulogu desnog beka.
- Jeste da sam se našetao i da sam tako drugima otvarao šanse, ali niti mi je žao, niti se ne plašim se da ću ispasti iz startne postave, naći će se već za mene mesta – samouveren je 26-ogodišnji Beograđanin na privremenom radu u „srpskoj Atini“ . - Volim pravu konkrenciju, jer bez nje nema ni dobre igre ni dobrih rezultata, a oni su najvažniji. Sa mnom ili bez mene u timu, zaista je manje bitno.
Nema te uloge, dodaje, koju ne bi prihvatio u interesu ekipe, pa makar od njega tražili da na ruke stavi i golmanske rukavice. A proleće koje dolazi bi, veli, moglo da bude – njegovo.
- Na pripremama u Medulinu sam stvarno radio kao nikada do sada – objašnjava. - Do sada su mi često zamerali da radim samo onoliko koliko je neophodno i da zbog toga ne koristim sav svoj igrački potencijal, ovoga puta sam zapeo iz sve snage i svi su to primetili, od trenera Milovana Rajevca, do lekarske ekipe.
A gde u nastavku šampionata vidi Vojvodinu u kojoj se, ne krije, sasvim odomaćio?
-Realno, mislim da smo po kvalitetu u prve tri-četiri ekipe u ligi. Cilj, naravno, i dalje ostaje mesto među šest prvoplasiranih i siguran sam da ćemo ga ostvariti. Ali, naša prava šansa ovog proleća je - Lav kup Srbije. Nešto mi govori da ćemo igrati finale, a u finalu je, uvek, sve moguće. Dakle, optimista sam!
KARIJERA
POČEO NA KARABURMI
-Fudbal sam počeo da igram u OFK Beogradu čiju kompletnu školu sam prošao. Posle toga sam otišao u Loznicu i igrao drugu ligu, a potom u Radnički iz Obrenovca kad je bio prvoligaš. U Vojvodinu sam došao zajedno sa sadašnjim kapitenom Pekariće i ugovor me veže do leta 2008. godine – „skenira“ Stošić svoj dosadašnji fudbalski put.
SAIGRAČI
KLAN SE OKRUNIO
U novosadski ambijent Stošić se vrlo brzo uklopio. Sa svim saigračima je u vrlo dobrim odnosima, ali, ipak, ima i svoju, kako kaže, „ekipu“.
- U njoj su Popović, Petković i još neki momci, a ranije su bili i Krasić i Jovanović, pa su nas čak nazivali i – klanom! Novi Sad mi je, inače, stvarno prirastao za srce i, ako Bog da da u inostranstvu zaradim neki novac, sigurno ću i ovde kupiti stan – kaže Stošić.
Predrag Sikimić još čeka prvenac u dresu Vojvodine.
Bio bih najsrećniji čovek na svetu ako Voždovcu zatresem mrežu, kaže špic „lala“
Upravo protiv Voždovca, koji danas gostuje u Novom Sadu, Predrag Sikimić je, 16. septembra prošle godine, debitovao u dresu „lala“. To je, ujedno, bila jedina utakmica u kojoj je odigrao svih 90 minuta. Ni tada, ni u još par mečeva u kojima je ulazio u igru on, međutim, nije uspeo da postigne gol.
- Kad bi dao Bog da se to dogodi baš danas, bio bih najsrećniji čovek na svetu – ne krije robusni napadač, koji je, ove zime, ponovo uspeo da se nametne treneru Milovanu Rajevcu. – Nije, razume se, lako postiti ovoliko dugo, ali neću „juriti“ gol, podrediću igru uspehu kolektiva. Ukaže li mi se, međutim, za to i najmanja prilika, učiniću sve da zatresem mrežu Čanovića.
Jesenji meč sa Voždovčanima, kao uostalom i ceo prvi deo šampionata, želi što pre da zaboravi, a pobedu Vojvodine protiv gostiju iz Beograda smatra pitanjem gotovo ravnim onom „biti ili ne biti“.
- Vojvodina, bar tako kažu u klubu, već godinama slabo startuje u prolećnom delu prvenstva, što, izgleda, pomalo postaje i neka vrsta kompleksa. Zato danas i nemamo mnogo izbora, moramo, jednostavno, da damo sve od sebe i pobedimo. Tako bismo prekinuli negativnu tradiciju i napravili pravi uvod u lepo i uspešno fudbalsko proleće u crveno-belom – objašnjava Sikimić.
Vojvodina sasvim zasluženo pobedila na Karaburmi.
Vihorni napadač Novosađana presudio golom
u 68. minutu. „Romantičari“ poste 112 dana
Istorija se ponovila, Vojvodina je kao i prošle sezone sasvim zasluženo savladala OFK Beograd i svakako upalila zvona za uzbunu na Karaburmi. Konkretnijom igrom, bržom i energičnijom, izabranici Milovana Rajevca, dobro zatvorivši prilaze Kahrimanu, kaznili su domaćina iz kontranapada. „Romantičari“, pak, za 90 minuta nisu pronašli ni pravu igru, ni pravi način da stignu do boda. Vojvodina je ostala neporažena još od sedmog kola, OFK Beograd posti 112 dana, od 4. novembra. Igra svakako zabrinjava, od borbe za drugu poziciju sa dva vezana poraza ulaze u veliku borbu za opstanak među prvih šest!
Posle zagrevanja igrači oba tima plašili su se najviše ćudljivosti košave, a posle isteka 45 minuta prazne mreže i prazna srca ostala su zahvaljujući nešto sporijoj igri, preteranoj kombinatorici, čudnim greškama i dobrim odbranama obojice golmana. Statistički gledano, prvi deo bio je „bogat“ udarcima, željama da se stekne prednost, ali domaćini su pokazali da još ne mogu da uhvate antalijski ritam, dok su gosti postavili elastičnu defanzivnu formaciju koristivši svaku grešku domaćina i iz kontri opasno ugrožavajući Ilića. Tako je Despotović posle poklonjene lopte Bratića imao brisan prostor, ali ne i energičnost da savlada spretnog Ilića.
OFK Beograd je teško stizao do gola, pa ipak je imao bolje prilike. Kad je odbrana gostiju, međutim, i bivala matirana Kahriman je ostajao nepremostiva prepreka. Prvo Božovićev udarac u 6. minutu, pa i Bratićev pokušaj glavom posle prekida koji je veoma dobro izveo Kolarov u 31. minutu. Šut je opet izdao „romantičare“, Kolarov je opet ima reviju promašaja, gosti su bolje kombinovali bez dobre završnice.
Preterana nervoza bila je najveći problem OFK Beograda i u nastavku meča. Bila je izraženija kako je vreme promicalo, a sublimirajući sa sve većim greškama, pogotovo na sredini terena, omogućila je Vojvodini vođstvo u 68. minutu. Kolarov je izgubio loptu na centru, Despotović kao košava proleteo pored presporih štopera Bratića i Lalatovića i rutinirano matirao Ilića. Igrači domaćina kao da ništa nisu naučili iz prethodnih brzih kontri gostiju. OFK Beograd je bio tuširan, do kraja meča stihijski je pokušavao da dođe do izjednačenja, ali bez uspeha.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Trener lala Rajevac spušta loptu na zemlju
Novi Sad – Pobeda Vojvodine na Karaburmi jeste razlog za
zadovoljstvo, ali ne i za euforiju, štaviše. Jer, pravi okršaji,
što u prvenstvu, što u kupu, tek predstoje...
Ovako, na početku ove takmičarske sedmice, zbori šef stručnog štaba lala Milovan Rajevac i sve svoje, ali i misli izabranika, koji su juče, inače, imali slobodan dan, preusmerava na subotnji meč sa Mladošću.
- Najpre, ne treba smetnuti s uma da su nas Apatinci jesenas dobili sa 2:0 i to je naš najubedljiviji jesenji poraz. Drugo, to je ekipa koja ume da igra takmičarski, što se najbolje videlo u prvom prolećnom kolu kad su gostovali Partizanu. Konačno, oni imaju i dobru zalihu bodova i mogu da igraju bez frke, dok mi tek treba da overimo plasman među prvih šest – realan je strateg Novosađana.
Stoga će, prema njegovim rečima, cela ova nedelja biti posvećena isključivo pripremi taktike za subotnji meč.
- Nadamo se povratku Pantelića, kojeg smo planirali i za meč sa OFK Beogradom, ali su bolovi u povređenom listu osujetili njegov nastup. Slično je bilo i sa Kizitom, koji je, takođe, trebalo da bude u konkurenciji za tim, ali je ponovo povredio primicač. Svi ostali su, na sreću, zdravi i, nadam se, orni za naporan rad i još jedno dobro izdanje – zaključio je Rajevac.
Vojvodina i Mladost u vojvođanskom derbiju podelili kolač.
Dragić doneo prednost Apatincima, Sikimić sačuvao bod u Novom Sadu
Remi u vojvođanskom derbiju koji će sigurno biti upamćen po više nego dramatičnom drugom poluvremenu u kome je Vojvodina imala i propustila niz prilika da zabeleži treću uzastopnu pobedu. To, međutim, ne znači da Mladost nije zaslužila bod koji dopisuje na svoj konto.
Iako je domaćin, preko Pekarića, pripretio već u 2.minutu, najveći deo prvog poluvremna protekao je u jalovoj i neinventinoj igri. Vojvodina je doduše, stvorila još dve polušanse, ali sikimić u 11. i Despotović, odnosno Pantelić u 20.minutu, nisu bili najprecizniji.
Sve to nije ni malo onespokojilo samouverene goste koji su igrali mirno i strpljivo i čekali, i dočekali, svoju priliku. Zbilo se to u 33.minutu. Simović je zaista lepo izveo skraćeni korner sa desne strane, a Dragiću, potpuno usamljen na desetak metara od gola gostiju, zbilja nije bilo teško da loptu prosledi u levi ugao Kahrimanovog gola.
Puna ofanziva domaćina krenula je od prvog i trajala praktično do poslednjeg minuta drugog dela meča. Već u 47.minutu Vojvodina je mogla da izjednači, ali su borbeni Apatinci uspeli da izblokiraju opasne šuteve najpre Despotovića, a potom i Pekarića. Vojvodina je ipak krunisala apsolutno nadmoć u drugom poluvremenu. Davidov je lepo uposlio Pantelića na levoj strani, veteran lala je sjajno ušao u šesnaesterac, i kao na tacni, uposlio Sikimića kojem zaista nije bilo teško da sa četiri-pet metara postigne prvenac u dresu Vojvodine.
Napadi domaćina, uz fantastičnu podršku sa tribina nastavljeni su i posle izjednačujućeg gola. U 79.minutu Popović je iz zaista dobre pozicije pogodio samo spoljni deo mreže, minut kasnije posle solo prodora bio je neprecizan i Davidov, a u 82.minutu šansu da zatrese Žakulinu mrežu imao je i Stošić, ali je i on bio neprecizan.
Konačno, u 90.minutu Sikimić je bio sam pred golom gostiju, ali je šutirao dosta traljavo, a odlično postavljenom Žakuli nije bilo teško da sačuva svoju mrežu.
