Otvoreno pismo Sinise Mihajlovica
Posted: Thu Apr 27, 2006 9:02 pm
Sinisa Mihajlovic wrote:Риђошићу саветујем да моје име више не помиње!
Памтим га као човека који се појавио у Војводини по политичкој линији. Долазио је на посао, сећам се добро, „југом”. После мог одласка у Црвену звезду, преселио се из Ветерника у стан у центру града и почео да вози већи аутомобил, чини ми се „рено”. Све се то поклапа са мојим преласком у Црвену звезду, са историјским трансфером у износу од милион марака, за то време рекордних. Тај трансфер је, иначе, радио у име Војводине баш Риђошић.
– У то време он ми је причао како ће се од новца зарађеног од обештећења за мој прелазак у Црвену звезду уредити стадион Војводине, како ће се поставити електронски семафор и бољи рефлектори. Колико видим, ништа од тога. Више нема ни она два стара рефлекторска стуба, а на семафору се, као и у моје време, промена резултата и даље обавља ручно. Зашто? Зар није било довољно пара? И где је уопште завршио толики новац? Милион марака је на почетку деведесетих година био огроман износ. Немогуће је да се негде затурио.
У време када сам се ја сликао у Звездином дресу цео трансфер је био завршен. Руководства Војводине и Црвене звезде су то обавила, и Рођошић је био учесник...
Од одласка из Војводине мене Цветко Риђошић више није занимао. Не занима ме ни данас. У међувремену нисмо имали баш никакве контакте. Зато, не видим разлог зашто бих ја њега обавештавао да желим да одиграм опроштајну утакмицу у Новом Саду, на градском стадиону. Какве то везе има са њим лично? О тој мојој идеји упознати су били тадашњи председник Управног одбора Војводине Александар Јевтић и члан клубског руководства Драган Гојковић. Они су за мене били важнији од Цветка Риђошића. Како то да они њему нису ништа рекли о томе? То нека Риђошић разјасни са њима. Какве је имам везе с тим?
Од неистина изговорених на мој рачун, поменућу још једну која се упорно понавља. Нетачно је да би мој опроштај на стадиону у Новом Саду био некакав „звездашки хепенинг”, како то Риђошић говори у „Журналу”. Зашто би у мојој последњој утакмици у каријери играли само првотимци Црвене звезде из 1991. године? То је глупост коју никада нисам изговорио. Па, ја сам играо и у неким другим клубовима, што заправо значи да би подељени у две екипе на опроштају наступило 30, 40 фудбалера. Они с којима сам играо у Војводини, потом појединци из времена када сам био члан Звезде, онда моји клупски другови из Роме, Сампдорије, Лација и Интера. И можда још неки, велика фудбалска имена, појединци с којима нисам играо у истом клубу, али с којима сам пријатељ. То је истина и то сам већ ко зна колико пута рекао. Међутим, увек се понавља манипулација о некаквом хепенингу Црвене звезде на стадиону Војводине. То су лажи, смишљене да изазивају забуну и сугеришу како сам смислио подлост којом бих иритирао навијаче Војводине. Зашто бих то чинио? Зар бих да немам поштовање према навијачима Војводине, Новом Саду и Новосађанима тај свој опроштај уопште планирао да одржим у граду у којем сам почео каријеру, чији сам иначе почасни грађанин?
А шта сада?
