Napomena: Intervju sa trenerom Vojvodine, Dragoslavom Stepanovićem, obavili smo u sredu 15. jula u prostorijama Upravne zgrade Sportskog centra "Vujadin Boškov" u Veterniku.)


FKV: Gospodine Stepanoviću, najpre da Vam se zahvalimo na vremenu koje ste odvojili za naš sajt i dobroj volji da odgovarate na pitanja ljudi koji učestvuju u njegovom radu.

Stepi: Naravno da mi nije problem, uvek ću se rado odazvati. Ovo smatram kao jedan dobar vid reklame za klub, da se i igrači i mi koji radimo u klubu približimo navijačima i široj javnosti.

FKV: To posebno znači u ovim vremenima, kada možemo reći da se srpski fudbal nalazi u "medijskom polumraku" i da je sve teže doći do informacija vezanih za klubove, sa izuzetkom Partizana i Zvezde.

Stepi: Tačno tako. Eto, najsvežiji je ovaj primer za utakmicu sa Proleterom koju igramo danas. Iako smo uredno i na vreme poslali obaveštenje svim glavnim sportskim listovima u zemlji o terminu i mestu odigravanja meča, neki se nisu udostojili da prenesu čak ni tu informaciju u svojim dnevnim izdanjima. Ali, dobro, doći će i to valjda na svoje mesto.

FKV: Pre nego što krenemo sa pitanjima, istakli bi da je interesovanje za intervju među forumašima bilo prilično veliko, te da je dobar deo njih uputio želje za uspešnim radom u našem klubu, ali i izvinjenje za nesrećnu epizodu u zimskom prelaznom roku.

Stepi: Ja sam čovek koji nije zlopamtilo, a i na kraju je, eto, sve došlo na svoje. Gospodin Butorović me je na prvi pogled ubedio u neke stvari - da je veliki profesionalac, veliki poznavalac fudbala. Odavao je utisak čoveka koji je dobro upoznat sa fudbalom i koji želi da se potpuno angažuje i ovde napravi jedan evropski klub. Za sada imam odličnu saradnju sa njim po svim pitanjima i to je ono što je najbitnije. Naravno, hvala i navijačima koji pokazuju interesovanje, jer bez navijača fudbal nije kompletna igra.

FKV: Prvo pitanje se dosta često provlačilo, te ćemo krenuti od njega. Na kojoj poziciji u timu smo po Vama trenutno "najtanji"?

Stepi: Trenutno smo, posmatrajući igrače kojima raspolažemo u ovom momentu, "najtanji" na mestu štopera i na poziciji isturenog napadača. Što se tiče pozicije plejmejkera, tu smo dosta stabilni. Imamo dva pleja različitog tipa, ali bi nam ipak trebao još jedan, jer je prvenstvo dugačko, a mi nastupamo na tri fronta. Tu u obzir treba uzeti i umor, žute i crvene kartone, slabu formu, te ja generalno gledam da na svakoj poziciji imam dva igrača, a po potrebi, za određene pozicije, i tri.

FKV: Niste dugo u Vojvodini, ali verovatno imate već neku viziju o tome kakav fudbal treba da igra Vojvodina?

Stepi: Vojvodina treba da igra lep, napadački fudbal i da daje golove, jer vas protivnik najviše ceni kada mu dajete golove i kada ga pobeđujete. Eto, recimo, protiv Radničkog iz Sombora smo u dve utakmice dali deset golova, Hercegovcu smo dali devet... Mi imamo obavezu ne samo pred publikom na stadionu, već i pred TV auditorijumom, da igramo dopadljiv fudbal pored toga što pobeđujemo. Prefinjenoj fudbalskoj publici pobede same po sebi više nisu dovoljne, već se traži zadovoljstvo i uživanje u igri u tih 90 minuta. Najbolji primer su Real Madrid i Barselona, koji su od svojih utakmica napravili spektakl za tržište. Sa druge strane, mi ne treba nikoga da kopiramo jer imamo svojih specifičnosti koje su primamljive i od kojih možemo napraviti dobar model. Ako bi se, pak, odlučili da budemo plagijatori, mi bi morali jedno 80% stvari da krenemo iz početka i to više ne bi bili mi sa svojim osobenostima. Dakle, moderan fudbal sa sopstvenim pečatom - to je igra koju treba da gaji Vojvodina.

FKV: Da li Vojvodina ima snage da promeni formaciju igre 4-2-3-1?

Stepi: Ima, ali sigurno je da su igrači odlučujući faktor prilikom pravljenja formacije, jer ako nemate igrače za određenu formaciju, vaši planovi ne mogu da se realizuju. Na osnovu onog što sam do sada video, najverovatnije je da ćemo igrati u formaciji 4-1-4-1 ili 4-3-3. Najviše bih voleo da igramo sa dva centarfora, ali veliko je pitanje da li ćemo uspeti da napravimo napadački duet.

FKV: Videlo se da ste imali ozbiljne razgovore sa svim igračima koji su odigrali prvu utakmicu protiv Radničkog iz Sombora.

Stepi: Jeste, ja nikada nisam tražio od igrača da dodaju nekom loptu. Đurovski, na primer, uvek ima milion više ideja od mene, ali da se igrači moraju vraćati, da zatvaraju prostor, to ću uvek tražiti od njih.

FKV: Da li ste zadovoljni situacijom na terenu i oko njega?

Stepi: Za sada je sve sjajno, sve je urađeno kako smo planirali. Još da imamo sreće na žrebu u Nionu, pa da krenemo napred.

FKV: Kako motivisati ekipu pred utakmicu?

Stepi: E to je ono što mislim da svi grešimo. Ne mogu i ne smem da motivišem igrača za jednu utakmicu. Moguće je pred neku odlučujuću utakmicu, finale kupa ili borbu za opstanak, a oni koji govore da mogu to da urade pred svaku utakmicu sigurno lažu. Motivaciju i želju igrač mora sam da donese. Klub im nudi sve uslove, žive od svog hobija i imaju primanja koja su mnogo veća od prosečnih u Srbiji. Ako to nekome nije dovoljna motivacija, ja ne znam onda šta bi to moglo biti?

FKV: Koje su Vaše ambicije u Ligi Evrope?

Stepi: Moja prva ambicija je, a tu se uzdam i u Batu (Butorovića, prim. aut.), da napravimo tim čiji ćemo kostur držati naredne dve-tri godine na okupu. Naravno da bi bilo dobro da prođemo u grupnu fazu takmičenja, ali će nam trebati i dosta sreće na tom putu. Zato molim Boga da direktor Rabrenović bude srećne ruke i da nam, sa onom rukom u gipsu, izvuče neku kuglicu sa malo lakšim protivnikom (smeh). Kako god bilo, ono što sigurno mogu da obećam je da se Voša, bez obzira na ime protivnika, neće obrukati ove godine u Evropi. Ukoliko, pak, uspemo da se plasiramo u takmičenje po grupama, ne treba trošiti reči koliko bi taj uspeh imao uticaja na klub, i na planu renomea, ali i na finansijskom planu. Uradićemo sve da do toga dođe.

FKV: Koji klub biste poželeli da dobijemo, a koji da izbegnemo prilikom žrebanja?

Stepi: Kad bi znao koga bi izbacili, odmah bi ga poželeo (smeh). Imamo veliku konkurenciju. Svakog protivnika koji nam stane na put, moramo da prihvatimo maksimalno ozbiljno. Za Vojvodinu i srpski fudbal bilo bi jako važno da uđemo u Ligu Evrope. Moramo prvo napraviti tim, a ovaj tim mi daje nadu da je tako nešto moguće. Opet moramo računati i na dnevnu motivaciju, možda to bude dan kada budemo mogli da odigramo preko svojih granica.

FKV: Šta mislite o mladim fudbalerima Vojvodine koji dolaze iz omladinske škole?

Stepi: Svakako je da tu ima velikog potencijala. Kada sam došao u Novi Sad bio sam prijatno iznenađen činjenicom da je u klubu igralo 25 reprezentativaca u svim selekcijama, a među njima i dosta mladih. Ja lično volim da dajem šansu mlađim igračima, jer znam sa kolikim žarom i nestrpljenjem čekaju na svaku šansu. Razmišljam i o ideji da napravimo "B" tim Vojvodine, koji će se takmičiti u nižim ligama, a koji će istovremeno pružiti šansu igračima da, u slučaju pružanja dobrih partija, kaparišu sebi mesto u prvom timu. Jer, za igrača je najgore da sedi na klupi i da ne igra takmičarske utakmice, a opet, ako ga date negde na pozajmicu ispada kao da ne računate na njega, da nemate sluha za njegove potrebe i probleme. Teren je mesto dokazivanja i tu se vrlo brzo vidi ko jeste, a ko nije za prvi tim. Uostalom, ne može klub nekog čekati dve ili tri godine da zna da li može ili ne može da igra, već proces selekcije mora biti znatno kraći. Takođe, uvešćemo praksu da se jednom mesečno sastaju prvi tim i tim sastavljen od omladinaca, pri čemu će migracije iz jednog u drugi biti moguće, zavisno od zalaganja i spremnosti. Tu će i oni moći da vide svoj progres, ako im u jednoj utakmici prvi tim da pet komada, a u sledećoj samo dva ili tri. Ili, možda, da ponekad izvuku nerešeno ili čak pobede. To "hrani" mladog fudbalera i daje mu motiv da nastavi da radi još bolje. Dakle, od puno faktora zavisi kako će se tim postaviti, ali mesto u timu će imati samo najbolji. Ja sam prijatelj mladih igrača, ali mladi igrači samo imaju svoje mesto ukoliko postoji jedan tim, jedna celina koja će da ih zaštiti kada igraju slabo, da im pomogne kada ne znaju gde su i da ih razume kada na nekoj utakmici jako pogreše. Za njih treba imati puno razumevanja i strpljenja.

FKV: Koga biste posebno izdvojili iz te grupe mlađih igrača?

Stepi: Ima tu dosta talentovanih klinaca, neki su već u prvom timu, na neke ozbiljno računamo u budućnosti. Tu je mladi Aleksić koji je vanserijski talenat, ali koji je imao taj problem da su mu se neke stvari previše brzo izdešavale u životu. Odigrao je praktično za sve reprezentativne selekcije, izazvao interesovanje velikih stranih klubova, doveo fudbalski svet do ekstaze, a onda bio zapostavljen. To ubije fudbalera u pojam, posebno ove koji još nisu dostigli zrele igračke godine. Igrača u tim godinama treba "voditi", treba mu preporučiti da umesto deset intervjua mesečno uradi jedan, treba mu dati savet kako da se postavi. On se sada susreće sa nečim što do sada nije doživeo, njemu je sve ovo strano. Pita se često šta mu je, zašto ne pruža partije kao nekad. Ja sam mu rekao da to nije ništa čudno, u životu postoje usponi i padovi, i to čini život interesantnim. Da je život samo ravna linija, šta bi tu bilo vredno priče? Sigurno je da na njega ozbiljno računam ove godine i nadam se da će da "eksplodira". Zatim, tu je i Tadić, koji je fenomenalno odigrao za mladu reprezentaciju, doveo ih do prvenstva, a zatim bio rezerva Tošiću. U razgovoru sa njim rekao sam mu sledeće: "Vi morate da se što pre izborite da budete reprezentativac, i to standardni. Ne smete da dopustite da vas taj dečko istera iz tima, pa vi ste doveli tu reprezentaciju na evropsko prvenstvo! Ima da se borite, da poginete za taj cilj." Znate, rekli su onomad i za Sofiju Loren da ima lepe oči, lepe uši, lepa usta, lep nos, lepe obraze, ali nije lepa žena. E slična priča je i sa Tadićem, on ima sve što treba jednom dobrom fudbaleru, ali tu celinu još nije sklopio na pravi način. Međutim, za njega još ima vremena i ja se nadam da će ove sezone da se "probudi", jer ovo što ja od njega vidim na treningu - to je čudo. Zašto to nije tako i na terenu, zaista ne znam, ali moj posao je da to u narednim mesecima ispravim. Smiljanić, opet, ima specifičan karakter, koji se ne može menjati. Ako igraču nastojite da menjate karakter, vi ćete promeniti i samog igrača, taj igrač bez tog karaktera više neće biti isti. Kažnjavanje, suspenzije, slanje u druge timove neće doneti rezultat, možemo samo da izgubimo tog igrača zauvek i njegov veliki potencijal. Moraju se naći razlozi zbog čega on to radi i način na koji će se to bezbolno sanirati. On se uklapa u našu koncepciju igre i ravnopravno konkuriše za tim. Pored njih, tu su i Karan, Stevanović, Katai, Zogović i drugi.

FKV: Reč-dve i o procesu selekcije igrača.

Stepi: U klubu je postojala ustaljena praksa da se igrači dovode na probu i da se u par dana odluči da li su kriterijumi zadovoljeni ili ne. Ja sam protiv toga, prvenstveno jer sam i sam svojevremeno bio žrtva takve situacije, kada sam išao na probu u Partizan kao mlad igrač. Tamo mi je rečeno da fudbal nije za mene i da tražim drugo zanimanje, a kasnije je ispala skroz druga priča. Svakome se desi da ima loš dan, puno stvari treba da se poklopi da dođete u novu sredinu i odmah pokažete 100% svoga talenta i svojih mogućnosti. Mislim da se moramo više oslanjati na našu omladinsku školu, a sa strane dovoditi samo proverene igrače. Kako god bilo, ja se ne bojim da donesem odluku, bez obzira kako će se to pokazati u budućnosti. Što se tiče izbora u prvih jedanaest, tu imamo situacije koje variraju od slučaja do slučaja. Tim jeste sastavljen od jedanaest pojedinaca, ali najboljih jedanaest pojedinaca ne čini uvek najbolji tim. Kada bi to bilo tako, trener ne bi ni bio potreban. Uloga trenera je da proceni i kako se igrači slažu na terenu, ko kome "leži", ko se sa kim uklapa, a ko ne. Recimo, desi se da neki igrač ne igra na nivou koji se od njega očekuje, ali i dalje predstavlja najbolju soluciju u odnosu na zamišljenu taktiku, ostale raspoložive igrače, itd. Dakle, te stvari šef struke mora da oslušne, da vidi, da prepozna. Uostalom, odgovornost leži na njemu i logično je da stvari postavi onako kako misli da je najbolje za ekipu.

FKV: Na kojim pozicijama Vojvodini trebaju pojačanja?

Stepi: Želja mi je da dupliramo svaku poziciju. Čekamo Grozdanoskog, Popovića i Buača, pa ću onda detaljnije moći da vam kažem šta nam treba.

FKV: Dosta kontroverzi izazvalo je postavljanje Maria Đurovskog za kapitena, jer javnost je očekivala da to bude neki igrač koji je ostavio dublji trag u Vojvodini. Da li je ta odluka konačna?

Stepi: Ja kada stignem u neki klub, prvo što uradim je da podvučem crtu. Uopšte me ne interesuje šta neko misli o bilo kojem igraču, već sam skupljam sve informacije koje smatram relevantnim i sam odlučujem o nekim stvarima. Ako bi slušao druge, mogao bi u startu da oteram pet-šest igrača, samo na osnovu "rekla-kazala". Da li mi imamo pravo da konstantno kažnjavamo neke ljude zbog njihovih grehova iz prošlosti? Eto, protiv Proletera će Mrđa biti kapiten, protiv Srema će biti neko treći. Ja hoću na terenu da vidim ko ima tu "žicu" za kapitena, ko ume da se ponaša u skladu sa žutom trakom oko ruke. Pa pogledajte mladu reprezentaciju, nije li to sramota što naš kapiten nije odreagovao kada su naši igrači opkolili sudiju, što im nije podviknuo i poterao ih odatle? Kakvu smo sliku ostavili svetu? Ja sam, recimo, u Englesku došao bez poznavanja jezika. Sa tih par reči što sam znao, "napred", "nazad", "levo", "desno", "pazi" - ja sam zaslužio kapitensku traku u vrlo kratkom roku. Trener je jednostavno "namirisao" da imam štofa za to. Prošla su vremena kada se kapitenska traka davala najstarijem ili najboljem igraču, danas traka ide onom igraču koji može da iznese tim kroz utakmicu. Ja mogu da čujem mišljenje ostalih igrača, ali konačna odluka je moja.

FKV: Šta mislite o Hucišviliju?

Stepi: On je kod mene dao sedam golova. Dobro se otvara, ima strašan osećaj za gol i sigurno je da će dobiti šansu da se izbori za status prvotimca.

FKV: Stojka?

Stepi: Ja ga lično ne poznajem, ali pokazuje jedan neosporan kvalitet. Videćemo kako će se uklopiti u tim, da li će uspeti da nađe dobru komunikaciju sa saigračima. Ima dobar pregled igre i ume da igra na "prvu loptu", što je u našoj ligi prava retkost.

FKV: Maksimović?

Stepi: Konačno je pronašao sebe. Sada mora da svoj talenat pretoči na fudbalski teren. Kroz karijeru imao je fenomenalnih fudbalskih poteza, sada je vreme da to pokaže i u Vojvodini. Ima dribling, ideje, trčanje, nešto što bi poželeo svako. On to mora da pokaže i na utakmicama i da se izbori za status prvotimca. Izgleda da je počeo da sazreva, nadajmo se da će se izboriti sa samim sobom!

FKV: Još jedan igrač koji je često oscilirao - Slaven Stjepanović?

Stepi: Ima jedan način igranja koji je jako otvoren, agresivan, puno reskira. U stanju je da pokuša da prođe kroz šest igrača. Mora naučiti da manje troši lopte, da postane više timski igrač. Protiv Sombora je odigrao onako kako bih ja voleo da igra naš desni vezni igrač.

FKV: Broj jedan je i dalje Brkić?

Stepi: Tu se ne menja ništa, mada Brkić ima sjajnih ponuda iz inostranstva. Golman ima važnu ulogu u timu, on daje ogromnu sigurnost saigračima. Ako kojim slučajem ostanemo bez njega, voleo bih da imamo jednog golmana od 28 godina i jednog od 21 godinu, koji bi jedan drugom bili konkurencija, ali i prijatelji, koji bi učili jedan od drugog.

FKV: Šta se dogodilo sa Songom?

Stepi: Iskreno da vam kažem, imam veliku rezervu prema dovođenju igrača koji su pred krajem karijere. Moraju prvo da dokažu veliki ljudski kvalitet, jer njihov uticaj na ekipu zna da bude poguban. Zato sam direktoru Panteliću izložio detaljan plan za organizovanje skautske mreže koja bi pokrila celu Srbiju, i upravo odatle u budućnosti treba da crpimo informacije o našim protivnicima, kao i o potencijalnim pojačanjima. Trebaju nam stranci poput Stojke, koji bi momentalno napravili razliku na terenu.

FKV: Mijatović, Stojanović, Lazetić i Vukajlović nisu na vašem spisku?

Stepi: Kao što i sami vidite, njih ovde nema, nema ih na mom spisku, niti klub računa na njih.

FKV: Kakvo je Vaše mišljenje o navijačima Vojvodine, vidite li da su po nečem specifični?

Stepi: Ono što mi je prvo upalo u oči je činjenica da uvek isprate svoj klub, što se kaže "i kod kuće, i na strani". Čini mi se da, za razliku od ostalih, više prate fudbal i dešavanja na terenu, pozdravljaju lepe akcije, da se razumeju u fudbal. Stoje iza Vojvodine 200%. Jedini je hendikep što su dosta udaljeni od samog terena, deli nas ta atletska staza, i nedostatak bliskog kontakta koji zna da bude presudan u trenucima kada se "lomi" utakmica. Nadam se da će to jednog dana da se izmeni, kao i da će Vojvodina svojom igrom da "isprovocira" više ljudi da dođe na stadion. Jer sve ovo što se dešava oko Vojvodine zavisi od onoga što se dešava na terenu. Istina leži na terenu, i ko na terenu radi dobro i daje golove, sigurno će privući više ljudi nego što i mi svi sanjamo.

FKV: Vojvodina je za vas - kruna karijere ili stepenica pred Zvezdu?

Stepi: Vojvodina je za mene kruna karijere. Ja samo razmišljam o klubu u kojem se trenutno nalazim. Naš trenerski posao je od danas do sutra, rezultati vas podignu, ali vas zato i strovale. Ono što sam do sada video ovde drži me u uverenju da gradimo veliki klub, a mislim da u tome mogu da doprinesem svojim znanjem i iskustvom. Moja želja je da u Vojvodini dočekam svoju penziju! U svojoj karijeri svuda sam radio sem u svojoj zemlji. Zato nisam oklevao kada sam dobio ponudu da se vratim u naš fudbal. Volim svoju zemlju i svoj narod i želim da mu kroz ovaj angažman bar malo pomognem.

FKV: Kada ste bili mali, ko vam je bio uzor od fudbalera?

Stepi: Nikada nisam imao uzore, odnosno idole. Moji roditelji su mi strogo branili da igram fudbal. Do svoje 17. godine fudbalom sam se bavio u najvećoj tajnosti. Imao sam neki svoj jedinstveni put, zato sam i pevao pesmu "My Way". Uvek sam voleo da pobeđujem, to mi je bio najveći motiv!

FKV: Koji je najbolji igrač kojeg ste trenirali?

Stepi: Rudi Feler, Bernd Šuster, Uli Štajn, Uve Bajn, Džej Džej Okoča... Ovog poslednjeg sam otkrio na jednom trećeligaškom meču. Gledam zagrevanje, a on sa nekih 10 metara tuče loptu u betonski zid. Posle njegovog šuta lopta završi na polovini terena. Odmah sam uzeo telefon u ruke i rekao da ga dovedemo u Ajntraht. Debitovao je protiv Verdera i sam je rasturio njihovu odbranu. Neverovatan igrač. Nisam trenirao bolje tehnički obučenog igrača. Među igračima koje sam otkrio bio je i Slobodan Komljenović. Uspeo je da stigne i do reprezentacije, ali nikako nisam očekivao da mi postane i zet!

FKV: Fudbal i marketing u Srbiji? Naime, svedoci smo jako malog odziva gledalaca na domaće utakmice. Šta uraditi po tom pitanju?

Stepi: Mi bi trebali da iskoristimo ove uspehe reprezentacije i na talasu toga uradimo nešto i na planu klupskog fudbala. Naravno, dizanje klubova na viši nivo ne zavisi samo od klubova, već od infrastrukture. Jer, ko će da ulaže u marketing i reklamu na praznim stadionima? Tu presudnu ulogu, po stanju stvari, mora da odigra država, da pomogne klubovima da se izgrade stadioni koji zadovoljavaju kriterijume UEFA. Naravno da je većini populacije lagodnije da utakmice posmatra uveče, pod reflektorima i iole normalnim temperaturnim uslovima. Veći broj publike na stadionima donosi i veće interesovanje onoga koji radi marketing, jer je njemu potreban široki auditorijum, a ne šaka ljudi. Ne volim da se poredimo sa drugima, jer svaki narod nosi svoje specifičnosti, ali Nemci su napravili jedan sistem koji se ne menja već godinama i savršeno funkcioniše. Imate jednu utakmicu Cvajte koja se igra petkom uveče, subotom se igraju utakmice Bundeslige od 15.30h, dok utakmice nižih liga počinju ranije, a zatim nedeljom imate još dve utakmice Bundeslige u 17.30h i takođe utakmice nižih liga koje se igraju ranije. Tako da vi, ukoliko pratite neki klub iz nižih liga, imate vremena da odgledate tu utakmicu uživo, a zatim da stignete na TV prenos nekog derbija Bundeslige. Niko nikom ne ulazi u termin i sve je proračunato tako da se, pre svega, ispoštuju gledaoci i navijači, ali i da se izvuče maksimum na marketinškom, a samim tim i na ekonomskom, planu. Naravno, da bi oni stigli do toga, bilo je potrebno da prvo srede igrališta, pokriju tribine, dignu reflektore, pruže neki komfor tim ljudima koji dolaze na stadion. To je uslov svih uslova, i nadam se da će u našoj zemlji država prepoznati potrebe klubova i pružiti im podršku. Mi smo talentovana nacija, imamo potencijal, imamo inteligenciju i samo treba da kanališemo te naše dobre osobine na pravu stranu. Jer, znate, kod nas se u većini stvari improvizuje. Recimo, pokvari vam se neki deo za kola, a vi ne tražite deo od originalnog proizvođača, već gledate da li paše neki polovni od drugog. Sličan primer je kada vam napišu kaznu za nepropisno parkiranje, a vi okrenete sto telefona da vam neko sredi "ispod žita" da tu kaznu nekako izbegnete. Na kraju, račun za telefon vas izađe više nego sama kazna, ali se vi osećate kao da ste napravili uspeh. Tih principa se moramo odreći i uvesti red, rad i disciplinu u posao koji radimo. Ako UEFA kaže da se neki uslovi moraju ispuniti, to je onda sigurno za naše dobro.

FKV: Koji tompus volite da zapalite?

Stepi: Voleo sam da pušim Dannemann. Kada sam bio u Americi, zbog njihovih restriktivnih zakona rešio sam da ostavim cigare.

FKV: Da li slušate tamburaše i koju vrstu muzike slušate?

Stepi: Garavi Sokak! To su genijalci, da te odmore, da te razvesele, da ti uđu tamo u srce gde ne može niko drugi da dođe. Ta muzika i te reči, to je neverovatno. Ovu novu muziku uopšte ne slušam. Pa čak i u Nemačkoj, najradije sam slušao njihovu izvornu narodnu muziku. To je muzika koja odmara i veseli. Zaista volim muziku, svaki dan čim ustanem odmah palim radio i tako započinjem dan.

FKV: Da li možemo očekivati da u maju horski otpevamo pesmu "My Way" na Trgu Slobode, kada budemo proslavljali titulu?

Stepi: Bilo bi mi naročito drago i obećavam da ću, ukoliko napravimo taj uspeh, zapevati na centralnom gradskom trgu.

FKV: Gospodine Stepanoviću, hvala Vam još jednom na razgovoru.

Stepi: Hvala i vama, bilo mi je zadovoljstvo!