udbaleri Vojvodine u sredu su na svom “Karađorđu” savladali kulski Hajduk sa 4 : 0. Ova vest je već poznata ljubiteljima igre na zelenom pravougaoniku. Bila je to dvanaesta probna utakmica crveno-belih u pripremnom periodu i novosadski superligaš još nije primio nijedan gol. Dakle, jedan deo taktičkih zamisli i negovanja igre trenera Zorana Milinkovića već se nazire, jer malo koja ekipa može da se pohvali ovakvim skorom. Očigledno je da Novosađani, u ovom trenutku, imaju granitnu odbranu.

Na toj utakmici svih devedeset minuta na terenu su ostali Željko Brkić i Branislav Trajković. U drugom poluvremenu ušao je daroviti Aleksandar Katai i postigao je treći gol za svoj tim. Uostalom, to mu je i posao.

– Drago mi je zbog toga – počeo je besedu Katai. – Kuljani nisu nimalo naivan sastav. Međutim, mi smo, ako smem to da kažem, igrali dosta dobro. Svi smo se maksimalno trudili i igra je tekla. A kako se i ne bismo trudili kada svako od nas želi da zaigra u prvoj postavi. Ko tako ne razmišlja, ne treba ni da se bavi sportom i fudbalom.

Osvrnuo se mladi fudbaler i na konkurenciju u timu.

– Konkurencija je zaista izuzetna na svakoj poziciji. Međutim, naša međusobna borba za mesto jeste fer i čista. Sujeta ne postoji, jer to je nešto najgore u životu. Nema namernih udaraca kako bi se neko od nas onesposobio. Takva atmosfera meni veoma odgovara. Još sam mlad igrač i stičem iskustvo na najbolji način. U klubu se svi družimo, nema odvajanja, a o klanovima da i ne govorim. Jednostavno, svi smo isti.

Prošlo je i pet sedmica pripremnog perioda za sezonu koja dolazi, a naš sagovornik sabira utiske.

– Nema zabušavanja. Ovo su mi druge kompletne pripreme s Vojvodinom, pošto sam i zimus bio u Antaliji. Svi se odnosimo apsolutno profesionalno prema obavezama. A kako i ne bismo, kad je ovo pravi, ozbiljan i veliki kolektiv s dugačkom tradicijom.

Inače, Katai je počeo u školi fudbala RMR kod profesora dr Mike Radosava, a onda je otišao u crveno-beli tabor. Sada mu je devetnaest godina.

– Već sam rekao da moja karijera teče postupno. Moji konkurenti su Oumaru Abubakar i Brana Ilić, koji igra i na desnoj i na levoj strani. Obojica su odlični igrači. Ipak, nadam se da ću u ovoj sezoni imati veću minutažu nego u prethodnoj, kad sam se pridružio prvom timu. Želim da igram i da se dokažem. Hoću da se izborim za mesto u timu. Trener Milinković je pravi profesionalac, ali je uvek spreman da razgovara sa svakim igračem, da mu pomogne, da ga posavetuje. Zato i želim da mu sav njegov trud vratim na izvestan način.

Veruje ovaj momak u svoje klupske drugove i sebe.

– Imamo sve uslove za rad i napredovanje. Ne samo da mislim nego sam ubeđen da Vojvodina može mnogo više u ovoj sezoni da uradi.