rokorak na startu. Srbija je isprašila Farska Ostrva u Toršavnu (3:0), vreme je za Sloveniju. S takvim mislima najbolji fudbaleri napustili su ostrvo ribara, ovaca i fudbala i u Kovilovu kuju plan za premijeru na Marakani.

Zalet sa obala Severnog Atlantika više je od običnog vetra u leđa. Trijumf u neobičnoj predigri i ambijentu, koji nije bio obećavajući, teži je od tri boda. Takvo je razmišljanje i Milana Jovanovića.

Dejstvovao je Lane sa levog boka, učestvovao kod oba gola u prvom poluvremenu, nedostajalo mu je malo i sreće da dobru partiju protiv Farana kruniše golom.

– Da smo čekali drugo poluvreme, naša pobeda bila bi pod znakom pitanja. Iz mog ugla dva detalja su od značaja. Prvi je zadovoljstvo igrom, kolektivnom i mojom. Bili smo sadržajni i racionalni, pogotovo u prvom delu. Drugi je razočaranje što šansu u finišu meča nisam pretočio u gol. Nedopustivo je da propustim takav zicer – kaže Jovanović.

To, ipak, ne menja celokupan utisak?

– Naravno, naša partija bila je više nego dobra. Uz bolju realizaciju, igra na Farskim Ostrvima, bez obzira na snagu rivala, dobila bi visoku ocenu.

Uz rečitost, Laneta krasi još jedna vrlina. U razgovoru uvek ima stav. Jasan i glasan. Otuda je i pristao da prokomentaršiše top vest – Brazilac Kleo dobiće srpski pasoš.

– Princip demokratije je da uvažava glas većine. Tako je i sada, iz mog ugla, ako većina odluči nema problema. “Velkom”, što bi rekli Englezi – odgovorio je Jovanović.

Šta to znači?

– Ne podržavam sindrom Francuske, Nemačke i još nekih zemalja. Reprezentacija je svetinja, u njoj se očitava mnogo više od biznisa i pukog marketinga. Nije sve u novcu. Ako se, hipotetički posmatrano, u jednom danu Srbiji ponude Mesi i Kristijano Ronaldo, rekao bih “neka hvala”. Mi smo tu, ako zaslužujemo 20. mesto u Evropi, neka tu i ostanemo.

Mnogi bi vaše misli voleli drugačije i da protumače?

– Nikada nisam bio šovinista, čak ni nacionalista, iako te dve reči isključuju jedna drugu. Ako stranci igraju za reprezentacije, šta ih onda razlikuje od klubova – zapitao se Jovanović.

Mnogi klubovi profitiraju, ipak, od stranaca?

– Voleo bih da Kleo donese srpskom fudbalu milione, jer vredi. Na drugoj strani, voleo bih da naša reprezentacija ostane ono što jeste. I ako većina odluči drugačije, siguran sam da će Brazilac biti odlično primljen u našem društvu. Tu nema nijedne dileme – iz dubine duše naglasio je Lane Jovanović.


RAZAPELI BI ME DA SAM PRIZNAO

Na terenu se stekao utisak da je Jovanović pre prvog gola rukom dodao loptu Žigiću. TV snimak je razvejao sumnju.

– Udario sam je rukom i to baš dobro, nisam štedeo.

Takva je bila situacija, reagovao sam instiktivno, možda sam bio i nervozan što sudija nije svirao jedanaesterac.

Hoćete da kažete “cilj opravdava sredstvo”?

– Nikada u karijeri nisam dobio crveni karton. Dobijao sam i nagrade za fer-plej. Uvek sam gajio takav stil. Sad je drugo pitanje šta bi se desilo da sam priznao da sam se poslužio rukom. Kako bi naši navijači reagovali? Ubeđen sam da bi me “razapeli”. I imali bi pravo. Rezultat je na prvom mestu.

Opet se vraćamo na priču o važnosti meča u Toršavnu?

– Želeli smo pobedu, svom silinom. Da je bilo potrebno ugurao bih loptu i sa obe ruke u mrežu.