tigao je Nemanja Bilbija prošlog leta u Vojvodinu sa silnim preporukama, a imao je tada nešto više od osamnaest godina. Već je tada počeo da se nameće stručnom štabu novosadskog superligaša. Doveden je da postiže golove i to je činio. Međutim, omela ga je povreda. I u ovoj sezoni iskazuje se i vija minutažu. U prošli petak povredio se na utakmici mladih selekcija BiH i Italije, kad je doživeo potres mozga u duelu s jednim protivničkim fudbalerom. U sredu, na trening utakmici s Indeksom, ušao je u drugom poluvremenu, postigao gol i dva namestio.

– Posle potresa mozga bio sam u bonici i tri dana nisam trenirao – rekao je Bilbija. – Osećam se dobro, ali moram malo da pripazim, jer se plašim da bi moglo da se dogodi i nešto mnogo gore, dodao je.

Iskreni devetnaestogodišnjak iz Banjaluke nije zadovoljan onim što je postigao za ovih godinu dana.

– Verujte, nisam zadovoljan svojom igrom. U prvoj utakmici u Superligi Srbije na terenu sam proveo pedeset minuta, u drugoj petnaest, a u trećoj nisam ni ulazio u igru. U podsvesti me sve to malo peče, ali me i goni da još više treniram i maksimalno radim. Trudiću se da se nametnem struci.

Veliki konkurenti mladom napadaču su Antvi Jao, Oumaru Abubakar, Nikola Lazetić i Brana Ilić, koji je povređen.

– Sve su to odlični fudbaleri. Međutim, još sam mlad i vreme radi za mene. Konkurencija je zaista izuzetna, ali meni to veoma odgovara, jer samo u takmičenju s njima za mesto u timu mogu da napredujem. Naravno, želim da igram kao i svi koji se fudbalom bave.

Interesovalo nas je da li je ovaj fudbalski biser očekivao više da postigne u ovih godinu dana.

– Ma, kako da nisam?! Radi toga sam i došao u Vojvodinu, jer to je klub s dugom tradicijom, u kome može mnogo da se napreduje. Međutim, ta povreda ligamenata, koji su bili pokidani, udaljila me je od terena više od mesec i po dana. Dogodila se u osmom kolu u protekloj sezoni, a ja sam bio prilično tvrdoglav. Umesto da mirujem, trenirao sam i sve se iskomplikovalo i potrajalo.

Naglasio je Bilbija i da mu je u klubu odlično, jer nema nikakvih nesuglasica ni s fudbalerima, ni s upravom ni s trenerom. Kazao je da samo mora naporno da se radi i rezultati neće izostati.

– Mnogo godina je još ispred mene. Ovde sam napredovao u fudbalskom smislu. U Srbiji se igra mnogo brže i jače nego u Bosni i Hercegovini. To je velika stvar, jer prilično sam očvrsnuo, a i stariji sam za godinu dana i očekujem da još više napredujem.