onikao je Vuk Mitošević u Vojvodini i prošao sve selekcije u tom klubu. Krase ga brzina, eksplozivnost, beg i dobra lopta za saigrače, a često se nađe u prilici i da postigne gol. Trenutno je najmlađi u ekipi, jer ima samo devetnaest godina. Ne beži od rada i daje maksimum. U prethodne tri utakmice bio je u ekipi, ali na teren je ušao samo u meču s Javorom. Posle treninga, u utorak je zatražio pomoć masera.

– Moram se malo opustiti – rekao je Mitošević. – Bilo je naporno, i meni to ne smeta. Naprotiv, treba tako da se radi jer se ne smemo opustiti posle prva četiri kola. Dobro nam je krenulo, i neka se tako nastavi.

Vreba Vuk svojih pet minuta, što ne treba da čudi.

– Naravno, želim da igram, kao i svi saigrači. Mnogo mi je drago što smo dobro startovali… Konkurencija u ekipi je oštra, a tako nešto može doneti samo dobrobit svima nama. No sezona je tek počela, i teško da ću sad biti starter. Na meni je da se trudim i radim, naravno, i dokazujem…

Vreme radi za našeg sagovornika jer je najmlađi, a osvojio je i simpatije navijača novosadskog superligaša.

– To što sam najmlađi uopšte nije hendikep. Mi se ne delimo, kako je to nekad bilo, na mlađe i starije fudbalere. Svi smo isti i imamo dobar tretman. Mislim da smo, između ostalog, i zbog takvog odnosa dobro počneli sezonu. Svi se odlično slažemo, a to je veoma bitno.

Ipak, okrenuo je Mitošević i drugu stranu medalje, nazvavši dobar start uzročno-posledičnim.

– Znate, sve to ide i s dobrim rezultatima. Takođe, dobro smo odradili pripreme, a u takmičenje smo ušli bez bilo kakvih bombastih najava i obećanja. Od priče u prazno nema ništa, jer teren je mesto gde se fudbaleri dokazuju i tu pričaju na svoj način.

Misli ovaj mladi igrač i nada crveno-belih da bi ovakav pristup obavezama i svemu ostalom morao na kraju sezone uroditi plodom.

– Takav trud trebalo bi da se isplati. Mi gledamo samo u svoje dvorište, koje nas najviše interesuje. Pripremamo se od utakmice do utakmice, od subote do subote. Tražimo rešenja za rivale i namećemo im svoju igru, pa neka oni razmišljaju o nama, a ne mi o njima. Situacija je takva da se ne plašimo nijednog protivnika, jer imamo samopouzdanja. Bog će dati da sve bude potaman onda kad bude najviše trebalo.

Nije naš sagovornik zaboravio ni navijače.

– Vreme je da ih već jedanput obradujemo, da uživaju u našim igrama i pobedama. To je pravi način da privučemo i što više onih čije će simpatije biti na strani Vojvodine. Samo ih tako možemo privući.