redovima fudbalera Vojvodine razmuljivo je zadovoljstvo posle pobede nad aktuelnim šampionom – beogradskim Partizanom, u 7. kolu Jelen superlige. Rezultat 2:0 je zbir dešavanja na terenu na kome je u nedeljno popodne na “Karađorđu” domaćin bio u svemu bolji. Složili su se, uostalom, u toj oceni i treneri oba tima, Zoran Milinković i Aleksandar Stanojević.

U redovima Novosađana kipelo je od nestrpljenja da meč počne, ali se za razliku od nekih ranijih utakmica niko unapred nije razmetao izjavama. U Vojvodini su znali čime raspolažu, kakve igrače imaju, pa se čekalo kako će Milinkovićeva zamisao delovati na terenu. Pokazalo se, posle 90 odigranih minuta, da je domaćin bio i mudar i odvažan.

Odbrana Vojvodine, o kojoj se toliko priča ove godine, i u novosadskoj utakmici s goropadnim Partizanom delovala je takoreći bez greške. Partizan je za 90 minuta stvorio dve šanse, prvi korner izveo u 81. minutu (Vojvodina do tada izvela sedam), pa i to govori o postojanosti crveno-belog poslednjeg bedema. Brkić je ulivao sigurnost na golu, dva centralna beka Mojsov i Trajković bili si neprelazni pred svojom mrežom, a opasni po suparničku kad god im se pružila prilika (stativa Trajkovića u finišu meča). O bočnim igračima, Vulićeviću i Pavloviću, govore njihova jesenja izdanja. Odrađuju maksimalno svoje role, ne težeći ka samoisticanju, pa bi ih u timu poželelo svaki trener.

Sredina terena, koja je do sada izazivala najviše polemika među pristalicama Vojvodine, delovala je u utakmici s Partizanom kao najprecizniji švajcarski sat. Od Medojevića i Tumbasevića uvek se može očekivati da ostave srce na terenu. Kada su i maksimalno skoncentrisani, onda je njihov učinak za visoku ocenu, a to je bio slučaj u odmeravanju snaga s Ilićem, Petrovićem i ostalim Partizanovim znalcima.

Milinković je, shodno obećanju, u vatru ponovo u paru ubacio Đurovskog i Merebašvilija. Prvog, kao lucidnog distributera lopti i igrača spremnog da prihvati odgovornost u trenucima kada se meč lomio (sigurni izvođač najstrože kazne), a drugog kao fudbalera kojem je očigledno potrebno vreme da iskaže sve ono što ga je krasilo prilikom dolaska u Novi Sad. Gruzijac je u par navrata izlomio suparničke čuvare, a posrećilo mu se da u pokušaju driblinga lopta završi na pravom mestu.
Iskusni Lazetić uradio je u derbiju upravo ono što se od njega očekivalo. Da vreme provedeno na terenu iskustvom, znanjem i brzinom pretoči u pobedu. Beg za penal koji je nad njim skrivio Kizito nagoveštaj su da njegov angažman poslednjeg dana prelaznog roka nije bio samo jak marketinški potez. Zato je šteta što je sebi dozvolio prečesta koškanja s Petrovićem i Tomićem, pa je zato i pre vremena morao na hlađenje u svlačionicu.

Što se napadača Oumaruma Abubakara tiče, on je do sada najveći pogodak Vojvodine. Lagan i hitar kao gazela, uz zavidnu tehniku, bio je lutajuća kuglica u crno-belom fliperu, koju od gostiju niko nije mogao da pohvata. Zato je šteta što sjajnu partiju nije krunisao golom, a najbliži je bio na početku meča kada je ukrao loptu Kamari, ali nije uspeo da pogodi cilj.

Pred igračima Vojvodine je sada ispit ozbiljan koliko i ovaj koji su pregrmeli. Da ne bude zabune, niko kulski Hajduk kvalitetom ne izjednačava s Partizanom. Ali rivalitet ovih timova, uz činjenicu da je Kuljanima svaki bod dragocen za beg sa dna, daju predstojećoj utakmici značajnu dimenziju. Zato je idealno za Vojvodinu što će zbog reprezentativnih obaveza uslediti prvnstvena pauza, gde će ekipa dobiti na vremenu da se vrati u normalu i zaboravi ushićenje posle pobede nad Partizanom. Samo u takvoj atmosferi, maksimalno usredsređenoj na sledeći meč, Vojvodina će u Kuli moći da računa na ono što joj prema aktuelnoj situaciji na papiru pripada.