udbaleri Vojvodine su s 2:0 u derbiju pobedili i sebe i Partizan. Sebe u glavi, a Partizan na terenu.

Ekipa koja je pre subote remijima sa Jagodinom i Metalcem kao domaćin već izgubila četiri boda dovela je sebe pred svršen čin. Novi poraz od lidera na tabeli, do ovog derbija nepobedivog, doneo bi posle sedmog kola minus od isto toliko bodova. Za Vojvodinu, kao i toliko puta u prethodnim godinama, to bi značilo – kraj pre početka u trci za najviši plasman.

Kako je ta okolnost, poput pretećeg Damaklovog mača, uticala na Zorana Milinkovića? Izbor taktike? Sastav tima? Pukovnik ili pokojnik?

Juče ujutru, kad se sve sleglo, prvi stručnjak Novosađana je karakterističnim smirenim glasom uverljivo uzvratio:

- Tačno je da sam u svom okruženju osetio izvesne sumnje, ali savest mi je mirna jer uvek dajem sve što mogu. Kad kažem da verujem u ovu generaciju i kvalitet koji nosi u sebi, to nije demagogija. Kao što nije alibi kad tražim malo vremena i strpljenja. Svako ima pravo na svoj stav, s tim što sam svestan da je moja odgovornost najveća.

- Da pređemo na konkretno. Preuzeli ste veliki rizik sa Merebašvilijem i Đurovskim u startnoj postavi?

- Za nekog je to kockanje, jer njih dvojica, navodno, ne mogu da igraju zajedno. Ja ne mislim tako. I nisu prvi put u derbiju u isto vreme bili na terenu. Nije mi jasno kako može da se misli da dva kvalitetna igrača, a Đurovski i Merebašvili to nesumnjivo jesu, ne mogu da igraju zajedno. Za mene tu nema dileme.

- Slažete li se da je Vojvodina odlučujuću prevlast stekla na sredini terena?

- Najpravednije je reći da nismo imali slabo mesto u timu i da smo kao kolektiv primenili onu poznatu izreku da boj ne bije svetlo oružje nego srce u junaka. Imali smo ga, od prvog do poslednjeg minuta. Inače, prihvatam da su nam u tome pristupom i požrtvovanjem mnogo doneli Tumbasević i Medojević.

- Posle ovakve pobede, treneri obično kažu da je sada najvažnije ostati čvrsto sa obe noge na zemlji?

- I jeste tako. Prvenstvo je dugo i treba turbulencije svesti na što je moguće manju meru. Uvek kažem pa ću ponoviti i ovog puta: rad i samo rad. Da svakog dana napredujemo, centimetar po centimetar, korak po korak – nije euforičan Zoran Milinković posle trijumfa koji je doneo silnu radost njegovim igračima i navijačima Vojvodine.