aštitni znak Vojvodine ove jeseni je Željko Brkić (24), golman Novosađana, koji je u 15 prvenstvenih utakmica vadio loptu iz mreže samo pet puta. Zasluge za to, mladi golman deli na ravne časti, od najisturenijeg napadača, pa do njegovog broja jedan. Brkić je zahvaljujući sjajnim odbranama dospeo na metu interesovanja inostranih klubova.

- Postoji interes, ali na tome se završava - kaže Brkić. - To mi govori iskustvo u poslednje dve godine. Iskreno, nemam baš preteranu potrebu da promenim sredinu do kraja sezone. Želja svakog fudbalera je da ode u veći klub u inostranstvu, tako je i sa mnom, ali zasad nemam imperativ da odem iz Vojvodine.

Šta vas to zadržava u klubu?

- Mnogo razloga. Prvi i osnovni je što sam vezan za Vojvodinu i Novi Sad. Odrastao sam u zgradi preko puta stadiona „Karađorđe“, a kapiten sam tima koji je u prilici da ostvari zacrtane ciljeve. Zašto da ne pokušamo, pa možda i nešto više da učinimo. Kada dođe vreme, sastaviće se kazaljke koje ne pokazuju sentimentalnost i otići ću.

U februaru predstoje i obaveze prema reprezentaciji?

- U reprezentaciji sam dve godine i često mi se menjao status. Smatram da sam sada u najboljoj poziciji da se nametnem kao broj jedan.

Kako ocenjujete polusezonu iza vas?

- Zadovoljan sam. Vidim, mnogi moji saigrači pominju propuste u nekim utakmicama na „Karađorđu“ koje smo završili remijem. Istina je, i meni je ostao žal za nekim bodovima, ali smatram da smo imali i nekoliko teških mečeva koje možda i nije trebalo da dobijemo. Kada se sabere, ne mogu da budem nezadovoljan, jer smo osvojili osam bodova više nego prethodne jeseni.