anko Tumbasević nije bio u prvom planu kod trenera Vojvodine Zorana Milinkovića. Istina, ovaj iskusni fudbaler ulazio je u igru s klupe ili je bio starter na nekoliko utakmica, ali se zbog toga ne ljuti. Strpljivo čeka svoju šansu i nada se da će je maksimalno iskoristiti. Trenutno se odmara u roditeljskom domu u mačvanskom mestu Štitari i već razmišlja o narednoj polusezoni.

– Za sedam do deset dana moraću početi da treniram kako bih polako ušao u ritam priprema – istakao je Tumbasević. – Jednostavno, nikada sebi ne bih dozvolio da na zimske ili letnje pripreme dođem nespreman ili s viškom kilograma.

Zadovoljan je popularni Tumba jesenjom polusezonom, mada kao i svi njegovi saigrači i ljudi iz kluba, ističe da je moglo i bolje.

– Sve u svemu, zadovoljan sam jer smo na poziciji koja vodi u Evropu, a to nam je cilj. Žao mi je što smo odigrali nekoliko nerešenih utakmica na našem terenu, i to s protivnicima od kojih smo bolji. No, to je fudbal i niko ne zna kada će se nešto okrenuti u nečiju korist. Ipak, ekipa je dobro odradila posao i verujem da će moji saigrači igrati još bolje u prolećnom delu prvenstva – optimista je Tumbasević.

Odigrao je Janko trinaest utakmica u jesenjoj polusezoni. Nekoliko kao starter, a na nekima je ulazio s klupe.

– Mogu reći da sam polovično zadovoljan svojim igrama, ali mogao sam i više da budem na terenu. Imao sam maler jer sam zaradio parne kartone pa sam zbog pauze izgubio mesto u timu. Tako je to u Vojvodini gde nekoliko igrača sličnih kvaliteta konkuriše za jednu poziciju u ekipi. Međutim, maksimalno sam se trudio na treninzima, ali i na utakmicama kada mi je šef ukazivao šansu. Ja na treninge i utakmice gledam istim očima i uvek se profesionalno odnosim prema obavezama jer je fudbal moj posao – ističe Tumbasević.

Iskreno je naš sagovornik rekao da se nekada i naljuti kad nije u ekipi.

– To je normalno za svakog fudbalera, svako od nas prosto grize za mesto u timu. Mario Đurovski, dok je igrao, Giorgi Merebašvili i ja često smo se rotirali na mestima, a tu je i Slobodan Medojević koji standardno nastupa za ekipu na nekoliko pozicija. Dakle, mogu i moram da igram na svakoj poziciji ako šef to traži od mene, ali nekako mi paše kada sam bliže protivničkom golu jer volim da pogodim mrežu rivala. Nažalost, u protekloj polusezoni postigao sam samo jedan gol, i to u duelu sa Smederevom – pomalo setno kaže jedan od najiskusnijih u redovima novosadskog superligaša.

Naravno, i Janko, kao i svi fudbaleri, razmišlja o svojoj budućnosti i eventualnom odlasku u fudbalsku pečalbu.

– Sve moje ambicije zasad su vezane za Vojvodinu. Ako se nešto nađe preko, onda ćemo videti. Međutim, imam iskustva s takvim stvarima i dokle god ne dođe do realizacije, ne bih ništa pričao. Ugovor s crveno-belima ističe mi u junu iduće godine i spremiću se kao da ostajem do tada u klubu. Od prvog dana priprema, 10. januara, boriću se za mesto u ekipi. Želim da pomognem klubu da osvoji što bolje mesto na tabeli i zaigra u nekom od evropskih kupova. Imam 25 godina i vreme mi je da nađem angažman u inostranstvu i finansijski se obezbedim – zaključio je Janko Tumbasević.