romociji knjige posvećene Todoru Tozi Veselinoviću “Toza – Tobdžija sa Salajke”, održanoj juče u Fudbalskom centru “Vujadin Boškov” na Veterniku, pored glavnog aktera knjige i autora, poznatog novinara Jova Vukovića, prisustvovali su mnogobrojni bivši asovi Vojvodine, nekadašnji i sadašnji članovi uprave kluba, te ljudi koji su kroz istoriju bili veoma bitni za funkcionisanje najstarijeg srpskog superligaša.

Prisutnima se, kako je i red, prvi obratio aktuelni predsednik novosadskih crveno-belih Ratko Bato Butorović.

– Najveće zadovoljstvo svih u Vojvodini jeste što je danas s nama naš Toza, koji je za Vojvodinu dao nemerljivo mnogo. Drago mi je i što smo se okupili u ovolikom broju, što samo pokazuje veličinu Vojvodine i veličinu asova koji su igrali u njoj. Što se knjige tiče, mogu da kažem da je preko nje naš Toza ušao u jednu legendu, a u drugoj je već odavno. Tozo, hvala vam za sve što ste učinili za Vojvodinu – kazao je Butorović.

O danima koje je najbolji strelac u istoriji Vojvodine proveo u reprezentaciji kao igrač, a kasnije i kao selektor, govorio je legendarni fizioterapeut reprezentacije Milan Raki Aranđelović.

– S Tozom je uvek bilo sve lako. Nikada nije pričao mnogo i voleo je da uvek sve bude jasno. S njim se poznajem dugo godina i mogao bih izneti niz anegdota, ali ovog puta samo ću pomenuti jedan detalj koji ilustruje kakav je Toza bio golgeter. Fuzijom beogradske Šumadije i BSK-a 1957. godine formiran je OFK Beograd, u kom sam radio kao fizioterapeut. U toj sezoni smo se borili za opstanak i na utakmicu u Novi Sad pošli smo sa željom da probamo da osvojimo bod. Međutim, samo što je utakmica počela, u prva četiri minuta Vojvodina je povela sa 4:0 – Toza je dao tri gola, kasnije je postigao još jedan, a rezultat je na kraju bio 9:1 za Vojvodinu. Sećam se da je na povratku u Beograd naš vođa puta govorio: “Joj, što se ne sruši most pa da svi popadamo u Dunav. Bolje i to nego da se ovako osramoćeni vratimo u Beograd”. Te sezone Toza je za Vojvodinu postigao ukupno 50 golova – prisećao se legendarni Raki.

Autor knjige “Toza – Tobdžija sa Salajke” Jovo Vuković posebno se zahvalio Vojvodini na pomoći u realizaciji ovog projekta, a zatim je ispričao kako se javila ideja o pisanju ove knjige.

– Tozu sam prvi put video kada je došao da igra za zrenjaninski Proleter 1967. godine. Tada sam bio u podmlatku tog kluba i bio sam oduševljen zvezdom kakva je Todor Veselinović. Dugo posle toga, 2000. godine bio sam u Atini kao dopisnik Tanjuga. Jednog dana, šetajući poznatim tamošnjim šetalištem, mimoišao sam se s čovekom koji mi se učinio poznatim, ispostavilo se da je to Toza Veselinović. Pozdravili smo se i otad su počeli naši svakodnevni susreti na kafi, a s njima i priče, naravno, o fudbalu. Toza je pričao a ja sam ili pamtio ili zapisivao. Tako sam prikupio dosta materijala i pomislio da bi od toga mogla ispasti dobra knjiga. Pozvao sam Tozu i upitao ga da li se slaže da sve to pretočimo u knjigu o njemu. On se složio pa smo dodali još neke detalje, a neke stvari smo malo doterali, te je tako nastala knjiga koja je pred vama – rekao je Vuković.

Govoreći o Tozi kao strelcu, Jovo Vuković je izneo zanimljiv podatak – da je većinu svojih golova Veselinović postigao u poslednjoj trećini utakmice.

Toza ima objašnjenje za to. Po njegovim rečima, kada vodiš sa 1:0 ili 2:0, protivniku je tada najlakše dati još neki gol jer se opusti i pomiri s porazom. A Toza je, kako jednom reče njegov saigrač iz reprezentacije Dragoslav Šekularac, uvek bio gladan golova. Ako nema golova, onda nijedna utakmica nije velika, a Toza je davao golove i zato je veliki – zaključio je Vuković.

Nastavljajući Vukovićevu priču o golovima, Toza Veselinović je kazao da se fudbal igra za golove i da je još kao klinac sebe počeo da gradi kao strelca.

– Kad je u Vojvodinu za trenera došao Bane Sekulić, mi smo bili u podmlatku. Stalno nam je govorio: “Ako si dao gol, zašto nisi dao još jedan?” Tako sam naučio da nije bitno samo dati gol, već da ih treba dati što više. Fudbal bez golova nije interesantan – ponovio je Toza svoju fudbalsku filozofiju.

On je, između ostalog, kazao da je od današnjih napadača po njegovom ukusu Barselonin Argentinac Leo Mesi, koji, po Tozinom mišljenju, gol može da postigne u svakoj situaciji.

– Da ne zvučim prepotentno, mislim da sam i ja u svoje vreme igrao slično Mesiju, a slične smo i građe – rekao je najbolji strelac u istoriji Vojvodine, što su svi prisutni ispratili glasnim odobravanjem.

Todor Veselinović je na kraju istakao da ništa ne bi postigao bez pomoći saigrača, koji, kako je kazao, nisu bili ljubomorni na njega, već su ga uvek bodrili.

– Zadovoljan sam i srećan što sam ovo doživeo, i to baš ovde. Želim da i ovi mlađi igrači Vojvodine zasluže ovo što sam ja doživeo – zaključio je Todor Toza Veselinović – glavni junak knjige “Toza – Tobdžija sa Salajke”.