rnogorska TV i štampa s dužnim poštovanjem pišu o onome štu su Mogren i Vojvodina prikazali u prijateljskoj fudbalkoj utakmici u sredu na terenima SC “Jaz”. Posle remija 1:1, trener domaćih Stevan Mojsilović, koji nema punu podršku javnosti uprkos prvom mestu na tabeli i preimućstvu od pet bodova naspram najbližeg pratioca, podgoričke Budućnosti, dao je posle utakmice s Novosađanima ovakvu izjavu:

- Uvažavajući sve crnogorske ekipe, odgovorno tvrdim da ovako snažnog rivala, kakav je u ovoj utakmici bila novosadska Vojvodina, nećemo imati do kraja Šampionata – rekao je Mojsilović, vidno zadovoljan učinkom svog tima, ali i krajnjim rezultatom.

U sličnom tonu pričali su iskusni prvotimci Mogrena, poput Ardijana Đokaja i Ajezdina Nuhija.

- U našoj ekipi je velika konkurencija za mesto u prvih 11, pa otuda i napeti živci s jedne i maksimalno zalaganje s druge strane. Znači nam što nismo izgubili, a Vojvodina je pokazala da je odličan tim, sazdan od nekoliko iskusnih i plejade mladih, darovitih igrača. Na mene su Novosađani ostavili bolji utisak od Crvene zvezde, koja se do nedavno pripremala u Budvi – rekao je Nuhi.

Zadovoljni su, u principu i Novosađani. Šef stručnog štaba Zoran Milinković najzadovoljniji je činjenicom da je njegova ekipa najzad dobila priliku da odigra utakmicu, posle tri neuspela pokušaja sa Somborcima, Donjim Sremom i Videotonom.

- Dobro je bilo za prvi put. Očekivao sam ipak kvalitetnije suđenje, a pretilo je u jednom momentu da meč izmakne kontroli. To se, ipak, nije desilo. Imali smo dobrog suparnika, koji već ima iza sebe nekoliko utakmica. Na početku smo imali malih problema, ali je posle desetak minuta počelo sve da dolazi na svoje mesto. Igrači su se trudili da ispoštuju dogovoreno. Nekima je to potpuno uspevalo, neki su imali poteškoća, ali sam generalno zadovoljan uz uverenje da će vremenom sve funkcionisati još bolje – kaže Milinković.

U Vojvodini su, utisak, je još više popravili raspoloženje kada su se uverili da je druga postava naspram sebe u drugom poluvremenu praktično imala prvi tim Mogrena. Rezervisti su, dakle, uglavnom položili ispit i prava je šteta što nisu izdržali nalete Budvana u poslednjih deset minuta. I još nešto: veštačka trava u SC “Jaz” je izvanredna, jedna od najboljih na kojima su fudbaleri Vojvodine imali priliku da rade, ali je činjenica da je igra na takvoj podlozi, ipak, drugačija od one na prirodnoj travi. To je ono što najviše brine stručni štab i igrače crveno-belih. Kod njih još ne postoji realna slika kako sve to deluje na podlozi koja ih čeka od 26. februara u prvenstvu i Kupu Srbije.

I sledeću proveru, koju Vojvodina s Petrovcem ima 5. februara, Novosađani će igrati u SC “Jaz”, dok se najavljuje mogućnost da meč s Grbljem 9. februara bude odigran na travnatom terenu rivala za koji svi u Crnoj Gori kažu da je veoma dobar.


Juče i danas dva treninga

Fudbaleri Vojvodine juče su imali dva treninga, a ista porcija očekuje ih i danas. Juče pre podne imali su trening oporavka gde je na program uglavnom bilo lakše istrčavanje i istezanje, dok je popodne primat dobila lopta.


Nije Sošo džabe zvao

Na golu Vojvodine u drugom poluvremenu utakmice s Mogrenom stajao je 17-godišnji Filip Pajović. Postojanošću, pravovremenim intervencijama, uz nekoliko bravuroznih odbrana, oduševio je prisutne, pa su se mnogi posle utakmice raspitivali za njega. U FK Vojvodina odavno znaju o kakvom je talentu reč, pa su ga zato pre dve i po godine iz zrenjaninskog Banata i doveli u Novi Sad, potpisavši s njim stipendijski ugovor.

- Počeo sam u rodnom Zrenjaninu, gde me u svet golmana uveo trener Slobodan Radovanov. On me je otkrio kao golmana, a svi treneri kasnije doprineli su da moj razvojni put ovako teče. Kada to kažem, mislim na Vasu Tepšića koji me je kao trener pionira zapazio na golu Banata, pa na trener golmana mlađih kategorija Vojvodine koji su radili sa mnom, poput Dragana Vasića, Aleksandra Dimitrova i Borisa Nađa, sve do sadašnjeg trenera golmana prvog tima Zorana Stojanovića. Od svih njih najviše sam zavoleo Zorana Vasiljevića, trenera omladinaca za koje branim u Kvalitetnoj ligi Srbije – nabraja svoje dosadašnje učitelje Pajović, koji će 30. jula postati punoletan.

Zanimljivo je to da je presudnu ulogu da obuče dres Vojvodine imala Filipova majka Vera.

- Tadašnji direktor omladinske škole FK Vojvodina Zoran Marić bio je uporan, ali je ozbiljno zainteresovana bila i Crvena zvezda. Majka Vera je bila izričita: ili Vojvodina ili ostajem u Zrenjaninu. Ostalo znate – kaže Filip.

Sredinom januara Filip Pajović bio je gost francuskog superligaša Sošoa.

- Francuzi su me pratili kroz kvalifikacije kadeta za Evropsko prvenstvo, na turnirima u Azerbejdžanu i Švajcarskoj. Tako je i usledio zvaničan dopis u klub, gde sam pozvan da tamo provedem nedelju dana i treniram s prvom ekipom. To nije bila klasična proba, ali su u Sošou svakako želeli da se uvere u ono što su slušali i gledali u mečevima reprezentacije Srbije. Dva puta sam u Francuskoj vežbao s profesionalnim pogonom, a ostale treninge s B ekipom. U to vreme i francuska štampa objavila je moj dolazak i o meni pisala s uvažavanjem – veli Pajović.

Vošina nada ne krije da je rastanak sa crveno-belima iz Novog Sada moguć već u junu.

- O tome će svakako odlučivati Vojvodina i Sošo, a Francuzi su, koliko znam, bili konkretni i u ponuđenoj visini obeštećenja – ističe naš sagovornik.

Daleko je juni, a Vojvodini predstoji prolećna polusezona. Posle nepristajanja Aleksandra Kesića da obnovi ugovor, Pajoviću se ukazala šansa da bude rezerva reprezentativcu i kapitenu Željku Brkiću.

- Čast je sa Brkom deliti sobu, upijati njegove savete i biti mu rezerva. Moje je da učim, a to u Vojvodini zaista imam od koga. Tremu nemam, a to sam, nadam se pokazao i u utakmici s Mogrenom i jedino mi je žao što smo primili taj gol u poslednjim sekundama, ali bio sam markiran i kasno sam video loptu koja je pogodila donji desni ugao – objašnjava primljeni pogodak Pajović, spreman da dvonedeljne pripreme u Crnoj Gori iskoristiti na najbolji način.