rbalj - Vojvodina 1:0 (1:0)
(Od našeg specijalnog izveštača)

RADANOVIĆI: Stadion Grblja, gledalaca 200, sudija: Marković (Cetinje).

Strelac: Glavan u 41. minutu. Žuti kartoni: Janković, Bošković, Mršulja (Grbalj), a Trajković, M. Novaković, Ađuru i Jao (Vojvodina).

GRBALj: Đurović, Radulović, Martinović, Glavan, Skopljak, Golubović, Kajević, Janković, I. Bošković, Vasić, Dragičević. Igrali su još: Kostić, Peđonović, Vlaisavljević, Savić, Jovanović, Mršulja, Mikelj, Periš i N. Bošković.

VOJVODINA: Pajović, Stevanović, Pavlović, Trajković, M. Novaković, Ađuru, Tumbasević, Katai, Lazetić, Abubakar, Ilić. Igrali su još: Lazović, Vulićević, Nestorović, S. Novaković, Jao, Bilbija i Kosović.

Kombinovani tim Vojvodine razočarao je u trećoj prijateljskoj utakmici na pripremama u Crnoj Gori.Novosađani su poraženi od Grblja (0:1) i nisu bili na visini izdanja koje su prikazali u prethodne dve utakmice sa Petrovcom i Mogrenom. Opravdanje ne može da budeni to što je Voša meč počela bez pet reprezentativaca (Brkić, Medojević, Mitošević, Mojsov i Merebašvili) kao i bez Vulićevića, s obzirom na to da nema pravo igranja u prvom prolećnom kolu.

Samo u pojedinim periodima igre Vojvodina je delovala onako kako bi trebala, a to se odnosi na igru u polju kada je lopta išla brzo, precizno i tečno. No, toga je ovoga u ovoj utakmici bilo na kašičicu uz svega jednu ozbiljnu priliku pred golom crnogorskog tima.

Sa druge strane predvođeni iskusnim centarforom Ivanom Boškovićem koji je nekada nosio dres Vojvodine, domaći tim bio je silno motivisan i ostavio je mnogo bolji utisak od renomiranog gosta. Stoga i zaslužena pobeda Grblja koji je domaćinu obezbedio Ilija Glavan u 41. minutu. Bio je to korner koji je Dragičević oštro izveo sa leve strane, a Glavan je na ivici peterca, u visini prve stative, nadvisio odbranu Novosađana i preko mladog Pajovića glavom poslao loptu u suprtoni ugao.

Prethodno je Ivan Bošković imao sjajnu šansu pa je umakao Milku Novakoviću, a potom pokušao da lobuje istrčalog Pajovića, ali je lopta preletela preko prečke. Motivisaniji, borbeniji i nadahnutiji domaćin zasluženo je obradovao svoje navijače, a treneru Milinkoviću ostavio dovoljno prostora da razmisli o mogućnostima pojedinaca koji konkurišu za najbolji sastav Vojvodine.

Sledeću proveru Novosađni imaju 12. februara kada će se sastati sa Novim Pazarom.


Ađuru na pragu odlaska

Ako je suditi prema telefonskom pozivu sportskog direktora Miodraga Pantelića iz Novog Sada, Nigerijac Naemeka Ađuru mogao bi već danas da krene za Kinu i potpiše ugovor s tamošnjim Gvanžuom, timom u kojem bi karijeru trebalo da nastavi i Brazilac Kleo. Naime, Ađuru je bilo onemogućeno da dođe do neophodnih papira, jer kineska ambasada nije radila do 9. februara.


Nevolje sa štoperima

Vojvodina na pripremama u Crnoj gori baš nema sreće sa štoperima. Na osnovu snimka elektromagnetnom rezonancom, koji je povređeni fudbaler Vojvodine Dejan Karan načinio prilikom povratka iz Budve u Novom Sadu, potvrdile su se prognoze lekara dr Borka Vukosava. Radi se o oštećenju pereponalne tetive koja se pruža od mišića na spoljnom delu lista, preko članka ka stopalu. Reč je o vrlo retkoj, ali neugodnoj povredi i prema prvim prognozama Karanu predstoji pauza od mesec dana. Na drugoj strani, na poslednjem treningu uoči utakmice s Grbljem, bol u predelu zadnje lože osetio je štoper Branislav Trajković. Dr Vukosav je odmah ustanovio o čemu je reč, pa je korpuletni defanzivac prepušten fizioterapeutima Nemanji Mijiću i Goranu Marjanu. S obzirom na to da je Daniel Mojsov odsutan zbog obaveza u reprezentaciji Makedonije.


Vošin poziv se ne odbija

Obojica su nekada nosila dres Vojvodine kao igrači, a sada to isto čine kao treneri prvog tima novosadskog fudbalskog superligaša. Reč je o Marku Peroviću i Spasoju Jelačiću, najbližim saradnicima šefa stručnog štaba Zorana Milinkovića. Obojica poseduju A licencu, peku zanat, svesni da im je pružena šansa lepa prilika da još više učvrste svoje pozicije u sve zahtevnijem trenerskom poslu.

Pauzu između dva treninga iskoristili smo da u šetnji duž plaže od Bečića do Rafailovića i nazad, sa sve predahom uz kafu, proćaskamo s obojicom, pretresemo prošlost, sagledamo sadašnjost i naslutimo budućnost.

Za Marka (39) je današnji datum specifičan. Podsećamo, 9. februara pre 19 godina, sedam dana pre početka prolećne sezone, u generalnoj proveri Vojvodine s AIK-om posle jednog starta suparničkog igrača pukla mu je noga.

- Bio je to pakleni trenutak za mene jer sam jedva čekao nastavak prvenstva – priseća se Perović. – Ulsedilo je lečenje, gips, pločice…pa odlazak u vojsku. A u Vošu sam stigao zajedno sa zemljacima iz leskovačke Dubočice, Bratislavom Živkovićem i Aleksandrom Kocićem.

Prelazak u Crvenu zvezdu izavao je veliku buru.

- Neki su nas prozvali izdajnicima, ali nikada se tako nisam osećao. Odigrao sam kao mlad igrač 27 mečeva za Vojvodinu. Ugovor mi je istekao, Crvena zvezda je iskoristila trenutak i angažovala me kao talentovanog igrača. Bio je to moj korak u karijeri, jer sam u toj sezoni, pod vođstvom Ljupka Petrovića osvojio duplu krunu, a Vojvodina je, koliko se sećam, krivicom klupskih administrativaca ostala bez obeštećenja.

Sve je potom za Marka bilo kao u fudbalskoj bajci.

- Prelazak u Kremoneze, tada novog člana serije A, bitno je uticao na moj život. Prvo, pristojno sam zaradio, drugo, igrao sam tada u najjačoj ligi na svetu, a upoznao sam i ženu svog života, Barbaru, s kojom danas imam sina Luku (6) i ćerku Milu (8).

Bez pehova , ipak, ni kod Marka nije moglo da prođe.

- Dva kola pre kraja Skudeta opet sam imao prelom. Ne volim ni da se podsećam na te trenutke. No, bio sam jak i karijeru posle oporavka nastavio u Holandiji, u Viteseu. Put me je dalje vodio u španski Sporting iz Hihona, pa u bečku Austriju, Rad sa Banjice i opet u Italiju, gde sam poslednje četiri godine igrao u Ankoni, Napoliju, Grosetu i Pistojezeu.

Bogata igračka karijera bila je dobar preduslov da se Perović oproba u trenerskim vodama.

- U Srbiji sam položio za A licencu, a poziv Zorana Milinkovića sam oduševljeno prihvatio. Voša se ne odbija, a od svega mi nje bilo najteže da pronađem FC “Vujadin Boškov” u Veterniku, jer se u međuvremenu sve izgradilo, toliko se promenilo…Sada sam na novom početku, a verujem da ću uz Zorana Milinkovića mnogo naučiti, a onda, jednog dana, ko zna? Vidite i sami gde me je sve odveo igrački put – veli Perović.

Spasoje Jelačić (42) je prvo naglasio:

- Marko je zaboravio da kaže da smo ga, po dolasku iz Leskovca, mi Novosađani sjajno prihvatili u klubu. Kažem to kao neko ko je prošao sve selekcije u crveno-belom dresu, od pionira do prvog tima. Debitovao sam za Vojvodinu 1987. godine na Bilinom polju u Zenici, kada je trener Žarko Nikolić u meču s Čelikom uveo Mijucića, Kasaša, Škorića i mene.

Jelačić je podelio sudbinu mnoge Vošine dece koja su, usled žestoke konkurencije, kao mladi igrači poslati na kaljenje.

- Bio sam u Kabelu, a vratio sam se u Vojvodinu kada je tim preuzeo Jova Kovrlija. Odigrao sam petnaestak mečeva i potom prešao u Novi Sad gde sam proveo četiri lepe sezone, postavši kapiten tima sa Detelinare. Put me je dalje vodio u Čelarevo, ponovo u Kabel, pa na Maltu, gde sam u dresu Hibernijansa teže povredio Ahilovu tetivu, i tako sam s 30 godina aktivnom igranju rekao zbogom.

Jelačić je kao pomoćni trener pekao zanat uz Miroslava Vukašinovića u Kabelu.

- Radio sam i u francuskom četvrtoligašu San Marselinu, ali kada su mi u sezoni 2000/01. godine zatražili B licencu, nisam mogao da ispunim uslov jer to kod nas još nije postojalo. U Francuskoj nisam mogao da polažem ni pismeno, ni usmeno, jer jezik nisam dobro poznavao. Zato sam, čim sam se vratio, počeo da učim i vremenom sam stekao A licencu.

Povratak u Novi Sad doneo mu je rad s mlađim kategorijama kanarinaca, a ubrzo i mesto najbližeg saradnika Zorana Marića u prvom timu. Kada je Džimi prešao u Vojvodinu, iznenadna očeva smrt odvojila je Jelačića šest meseci od fudbala.

- Kasnije sam bio dve godine u Fruškogorcu iz Sremske Kamenice, gde sam sjajno sarađivao s Duškom Aćimovićem, a zatim sam vodio futoški Metalac s kojim sam osvojio prvo mesto u Vojvođanskoj ligi. Na poziv Branislava Novakovića, vratio sam se u Vojvodinu gde sam vodio generaciju 95.

Za razliku od Marka Perovića, koji je već sarađivao s Milinkovićem u Sremu (SM), Jelačiću se ta šansa ukazala prošlog leta prvi put i oberučke ju je prihvatio.

- Odlično se slažemo svi u stručnom štabu, zadovoljstvo nam je da radimo s ovim mladim momcima i daćemo sve od sebe da ne razočaramo navijače i novosadsku fudbalsku javnost – poručio je iz Crne Gore Spasoje Jelačić.