redsednik FK Vojvodina Ratko Butorović proveo je šest dana s ekipom na pripremama u Crnoj Gori, a stigao je tik posle Skupštine RFK Novi Sad na kojoj je kao gost prisustvovao sa članom Upravnog odbora crveno-belih Dušanom Vlaovićem. Od tog događaja i, tada jednoglasnog za saradnju, izdešavalo se još što-šta, što je, naoko, gotov dogovor dva kluba ne samo dovelo u pitanje, već, kako stvari sada stoje, zatvorilo vrata dobrim namerama.

Ratko Butorović bio je svakodnevno na telefonskoj vezi s Novim Sadom, slušao šta se događa, vagao, konsultovao se se izabranim pregovaračkim timom kluba, ali kako su signali iz žuto-plavog tabora bili sve negativniji, a na kraju i otvoreno protiv saradnje, njegovo raspoleženje se promenilo.

- U FK Novi Sad očigledno nisu razumeli šta je Vojvodina htela – kaže Butorović. – Koliko vidim, naše komšije i sportski prijatelji postavljaju se tako kao da su svoj klub dali na tender i čekaju najbolju ponudu. Mi tako nismo shvatili njihov poziv za pomoć. Kada smo ih na Skupštini saslušali, otvoreno sam rekao šta Vojvodina nudi.

Šta je ponudila?

- Spremni smo bili da pokrijemo njihove dugove od 15 miliona dinara, da seniorsku ekipu odmah pošaljemo na pripreme u Ohrid, da im damo dva terena u FC “Vujadin Boškov” gde bi svakodnevno trenirali, dok bi mlađe kategorije vežbale i dalje na Detelinari. Dalje, rešili bismo dugovanja prema igračima, a onima koji su oženjeni i imaju decu obezbedili bismo adekvatan smeštaj. Kada prvenstvo u Prvoj ligi počne, Novi Sad bi svoje mečeve kao domaćin igrao na “Karađorđu”, pa bi Novosađani svake subote ili nedelje mogli da gledaju superligašku i prvoligašku utakmicu – nabraja Butorović.

Šta to nije odgovaralo kanarincima?

- Naše izričito stanovište da bi ubuduće bili filijala Vojvodine.

Pojasnite.

- Filijala ne znači to da bi Novi Sad morao da menja ime, klupsku boju i grb. Ne daj Bože, jer tako nešto mogao bi da uradi samo lud čovek, a mi ludaci nismo. Naše namere bile su časne, a motivi sportski. Želeli smo da naše talentovane igrače šaljemo u Novi Sad, da igraju u prvoligaškom rangu i da se kao takvi vraćaju u Vojvodinu. I ne samo to. Kada bi sazreli za inostrani transfer, od svakog fudbalera koji bi se s kaljenja vratio u Vojvodinu, a potom i potpisao za neki strani klub, Novi Sad imao bi 20 posto od obeštećenja. Time bi klub sa Detelinare obezbedio vremenom budžet za nesmetano funkcionisanje. Ako sve ovo što pričam liči na prevaru, onda ne znam šta više da kažem.

Žuto-plavi se, navodno, plaše da bi prođu imali samo igrači ponikli u Vojvodini.

- Pa, molim vas, ko danas ne želi dobrog igrača? Svako ko pokaže talenat, a potom i vidan napredak kroz dobar rad, imao bi ravnopravnu šansu da zaigra u Vojvodini, a potom i vremenom obezbedi egzistenciju prelaskom u strani klub.

Nekima se, očigledno, ne dopada ideja da fudbaleri iz Novog Sada prelaze u Vojvodinu, kao ni to da bi navijači kanarinaca došli u situaciju da navijaju za igrače Vojvodine u žuto-plavim dresovima?

- Čuo sam i ja dokle su stigle priče… Te, da će se Novi Sad zvati Vojvodina B, te da će igrati u crveno-belim dresovima… Ništa od toga, naravno, nije tačno. A što se tiče igrača koji bi dolazili iz Vojvodine u Novi Sad i obrnuto, pa zar istorija dva kluba, uprkos svim animozitetima koji su vladali, nije pokazala da je takvih prelazaka bilo. Igrali su nekada na Detelinari Brzić, Pirmajer, Bekvalac, Jovanić, Maras, Jokanović, Vještica… Zar nije Novi Sad pružao odlične partije kada su u žuto-plavom dresu najčasnije igrali, pa i do kapitenske trake mnogi stizali, poput Orlovića, Pintaća, našeg današnjeg trenera Jelačića, sportskog direktora Pantelića, Dunđerskog, Bajčetića, Kovrlije, Antića, Čuljka i da ne nabrajam dalje! Ove zime ustupili smo im Mudrinskog i Zogovića.

Jedino što bi izostalo u budućnosti bio bi gradski derbi, za kojim Novosađani toliko žude?

- Postoji minimum ispod kojeg se ne može. Upravo zbog toga sam bio precizan i jasan kada sam rekao da će Novi Sad u slučaju postizanja sporazuma o saradnji s Vojvodinom biti naša filijala. Nismo želeli ništa da uvijamo, zamotavamo, lakiramo… pa da posle ispadnemo prevaranti. E sad, ako ni to nekome ne odgovara… a vidim da FK Novi Sad ima i drugačija rešenja. Onda, dragi sportski prijatelji sa Detelinare neka vam je srećno. Samo, za sve ovo što se kanarincima dešava neko bi morao da snosi odgovornost, naročito ako im ta, druga varijanta propadne. Mi nismo želeli da licitiramo, već smo ponudili konkretnu pomoć, a druga strana samo je trebala da nam kaže da ima i drugu varijantu. Vojvodina rezervna varijanta ne želi da bude nikome, a Novi Sad ćemo, bez obzira na rasplet i njegovu sudbinu, i dalje poštovati i smatrati svojim klubom, bez namere da branimo bilo kome da u FC “Vujadin Boškov” ulazi sa žutom majicom.

Kada kažete svojim, na čega konkretno mislite?

- Pa i Vojvodina je novosadski klub. Često sam čuo vapaje kanarinaca da Grad Novi Sad treba da stane iza kluba koji nosi njegovo ime. Zbog čega onda Grad ne bi stao i iza Vojvodine ili još preciznije - zbog čega onda AP Vojvodina ne bi stala iza FK Vojvodina, jer naš klub nosi ime pokrajine? Mislim da su ta vremena odavno prošla, a šta znači voditi klub, bez obzira u kom rangu se takmiči, zna samo onaj ko se zaista prihvatio te dužnosti i odgovornosti. Ne vidim da u FK Novi Sad takvi ljudi postoje i zato su kanarinci, na žalost, došli u sitaciju iz koje, plašim se, nema izlaza, ili će on, ukoliko ga i pronađu, biti kratkog daha – završio je Ratko Butorović.


Grafiti

Prema informacijama koje stižu iz Novog Sada, stadion na Detelinari osvanuo je ispisan grafitima koji jasno poručuju da navijači kanarinaca “ne žele Butorovića”?

Šta da kažem, osim: deca ko deca…


Ko bi me oprao!

S obzirom na sve izvesniji epilog o nemogućoj saradnji dva kluba, Ratko Butorović kaže:

- Možda je i bolje što se sve ovako završilo. S obzirom na to da su i stadion i tereni na Detelinari u vlasništvu Grada Novog Sada, ko zna kada bi gradskim vlastima na pamet palo da klub izmeste i tu nešto počnu da grade što nema veze s fudbalom? U tom slučaju, niko me ne bi oprao i svi bi rekli - eto zbog čega je Bata pomogao kanarincima…