udbaler Vojvodine Brana Ilić tvrdi da mnogi superligaši mnogo više grizu protiv njegovg kluba nego protiv Partizana i Zvezde!

Novopečeni reprezentativac Srbije ne želi da se bavi razlozima takvog pristupa domaćih klubova i dodaje da je zato Kup velika šansa ove generacije „lala" da dođe do trofeja.

Ilić u intervjuu za Press kaže da mu je u Vojvodini odlično i da nema nameru da se vraća u Partizan, odakle je prošlog leta stigao na „Karađorđe".

- Došao sam ovde kao otpisan, rezigniran činjenicom da nisam dobio pravu priliku u Humskoj, ljudi u Vojvodini su me primili i fudbalski preporodili, a ja danas na terenu pokazujem da nisu pogrešili. Tek ću da vratim poverenje, i to tamo gde se najviše očekuje.

Zli jezici tvrde da je selidba iz Partizana u Vojvodinu prelazak sa konja na magarca.

- Greše, i to potvrđujemo na terenu! Odgovorno tvrdim da organizaciono, takmičarski i po sastavu Vojvodina nimalo ne zaostaje za crno-belima! Pa, mi u poslednjih osam utakmica imamo sedam pobeda, u polufinalu smo Kupa, u odličnoj smo seriji i, da ne ureknem, odlično funkcionišemo...

Pa ipak, i dalje zaostajete na tabeli?

- Neću da budem pogrešno shvaćen, niti da pokrećem velike teme, ali teško je prevideti činjenicu da klubovi mnogo više grizu protiv nas nego protiv beogradskog dvojca... Ne znam zbog čega je to - kao da protiv nas igraju sa 200% snage, a protiv njih sa pola gasa i izmenjenim sastavima. Primera ima na pretek, pogledajte samo malo arhivu. Siguran sam da ima još timova, osim nas, koji po kvalitetu mogu da im otrgnu bodove, pitanje je da li to i smeju!

Ako su drugi krivi za bodovni zaostatak, u Kupu nema opravdanja...

- Jeste, i mislim da bi eventualni trofej promenio mnogo toga. Naravno, to je želja svih u klubu i svi smo podređeni osvajanju ovog takmičenja.

Hoće li i dalje nedostajati upotrebljive lopte Lazetića i Merebašvilija?

- Ne znam zašto pljušte tolike kritike na račun njih dvojice, Lazetić je u karijeri prošao ono što će retko ko od nas uspeti, da ne vredi ne bi bio toliko priznat, a i Mereba očigledno ima fudbal u malom prstu. Međutim, ne možete od njih očekivati da mi nameste gomilu šansi protiv jednog BSK-a ili Javora, koji se brane celim timom, pa loptu do napadača u većem delu susreta kroz taj špalir ne možete ni rukom probaciti kako treba!

Golgeterski saldo za sada nije loš?

- Nije, ali polako, puno znače golovi na početku, nema pritiska, mogu da se oslobodim. Tek sam namestio nogu, nadam se da ću nastaviti u istom ritmu. No, i kada mi ne ide, ima ko to da nadoknadi, atmosfera u timu je sjajna, u Vojvodini 23 igrača ravnopravno konkurišu za startnu postavu.

Kada pričate o atmosferi, kako Bilbija podnosi činjenicu da njemu pripada klupa, a vama teren?

- Bilbija je sjajan momak i odličan fudbaler, i verujte da među nama nema sujete niti ikakvih problema. Svi smo podređeni uspehu ove sezone, bili na klupi, terenu ili na tribinama, sa podjednakim žarom očekujemo pobede i dobre rezultate. Uostalom, ulazio je momak u igru dva puta ove sezone, oba puta bio na visini zadatka, a ko zna, možda već sutra bude obrnuta situacija.

Da li biste se vratili u Partizan?

- Ne, zašto bih? Ovde sam zadovoljan, imam sve, jurišamo na vrh, nemam potrebu ni želju da menjam sredinu. Za razliku od nekih drugih klubova, ovde cene moj odnos prema dresu i ono što pokazujem na terenu i van njega.

Koji vam je najdraži gol u karijeri?

- Mojim golom je Rad ušao u elitu, Partizan sam pogotkom protiv Žiline uveo u Ligu Evrope, ali mi je najdraži momenat ipak odlučujući šut nedavno protiv Javora. Ne samo da sam time stekao preko potrebno samopouzdanje, već sam taj gol posvetio ujaku koji je nedavno preminuo. Verujem, međutim, da će biti još dražih, polako, tek nas čekaju Partizan i Zvezda...

Mrđa i Žigić su povređeni, selektor Petrović se setio vas?

- Reprezentacija je, naravno, san svakog igrača. Dva puta sam bio na spisku omladinskog selektora Okuke, ali nisam nijedan minut proveo na terenu. Nadam se da ću opravdati njegovo poverenje i da ću uspeti da doprinesem boljim rezultatima. Da je reč o velikoj časti, u svakom slučaju ne moram ni da napominjem.