i najstariji navijači Vojvodine ne pamte ovako blistavu rezultatsku seriju u takmičarskim mečevima. Novosadski crveno-beli obeležili su mart mesec sa pet uzastopnih pobeda. U prvenstvu su pobedili Jagodinu (2:1) i Javor (1:0) u gostima, a kod kuće BSK (2:1) i Čukarički Stankom (3:0), dok su u prvoj polufinalnoj utakmici Kupa Srbije kao gosti savladali Slobodu Point Sevojno (2:1). Zlobnici će reći da Novosađani nisu imali snažne suparnike, ali najteže je ređati pobede u nizu, a to ovog proleća upravo čine izabranici Zorana Milinkovića. Rasterećeni imperativa, pokazuju iz kola u kolo da vrede i da mogu mnogo.

Posle pobede nad Čukaričkim, trener gostiju Dragan Lacmanović sportski je čestitao domaćinu.

- Znali smo da idemo u goste klubu i ekipi koja je posle Partizana najorganizovanija i najkvalitetnija u Srbiji. Trudili smo se da iz defanzive uđemo u neku kontru i ugrozimo domaćina. Dva puta smo u tome uspeli, jednom nas je i sudija zaustavio dosudivši prekršaj od strane našeg igrača, ali generalno, Vojvodina je bila mnogo bolja. Da je i ubedljivije pobedila, to ne bi bilo nezasluženo. Naš osnovni problem je da padamo od 70. minuta u snazi i koncentraciji, a to se dešava usled neadekvatnih zimskih priprema - rekao je Lacmanović.

Zoran Milinković složio se uglavnom s većinom izlaganja svog kolege.

- Čestitam mojim igračima na upornosti i istrajnosti, za čega su do kraja nagrađeni adekvatnim rezultatom. U životu je najteže ostvariti nešto kada svi misle da je posao gotov, pa sam zato i upozoravao na sve opasnosti koje nas vrebaju u ovoj utakmici. Našli smo se na kraju žestoke serije, iscrpljeni, ali rešeni da uspemo. Zato i jesam zadovoljan ostvarenim - naglasio je Milinković.

Noć uoči meča Milinković je bio primoran da iz takmičarske ekipe izostavi Nikolu Lazetića.

- Dobio je visoku temperaturu i posle konsultacija s lekarom dr Borkom Vukosavom odlučili smo da pauzira. Zamenio ga je Aleksandar Katai. Odigrao je uglavnom dobro, ali od njega još više očekujem - rekao je Milinković.

Na pitanje da li poziv Brane Ilića u A reprezentaciju Srbije doživljava i kao lični uspeh, Milinković je ovako odgovorio:

- Ne želim sebe da ističem po bilo kom osnovu. Brana Ilić je sjajan mladić i odličan fudbaler koji je i ranije zaslužio da dobije priliku u najboljem nacionalnom timu. Mene naročito raduje da se vratio u sjajnu formu uprkos tome što je prvo rešio da odbije inostrani angažman i dođe u Vojvodinu, a potom i da pregrmi neugodnu povredu stopala koja ga je jesenas odvojila za duže vreme od terena - rekao je Milinković.

I mogli bi tako redom: o sjajnoj partiji prinudnog štopera Medojevića, o pretrčanim kilometrima i golu „čoveka iz senke“ Tumbasevića, o Mitoševiću koji izrasta u pravog dirigenta, a da mu pri tome nije strano da preseče pregršt suparničkih napada, o poslovičnoj upornosti i konstantnosti Vulićevića... a sve na zadovoljstvo navijača, kojih je u subotu, uprkos kiši i hladnoći, bilo blizu dve hiljade na „Karađorđu“.