ovosadska “stara dama” fudbalska, koja je ušla u 98. godinu života i bitisanja na srpskoj sceni, sve više pleni. Njoj se okreću oni koji fudbal vole i mnogo njih uzima njene boje u svoje srce. Vitalna je ta dama, onako gospodstvena, kako i priliči Srpskoj Atini, a mladost, koju gaji u vidu onih što loptu odlično pikaju, neprestano joj uliva novi život. Probija se ona, pod imenom Vojvodina, sve više u vrh srpske fudbalske scene i stiče i te kakav ugled. O njoj se s poštovanjem priča u razgovorima istinskih zaljubljenika u najvažniju sporednu stvar na svetu.

Eto, uspeli su crveno-beli sa širokim crtama da u prva četiri kola ostvare isto toliko pobeda, a slavili su i u prvoj polufinalnoj utakmici nacionalnog kupa. A kad se u obzir uzme i jesenji deo, Voša nije osetila gorčinu poraza u osam utakmica. Lepo da lepše ne može biti, a za čitav klub – ponos.

Uostalom, šef struke je najbolji srpski stručnjak Zoran Milinković, koji je to zvanje dobio od kolega. Pa zar priznanje može biti veće i značajnije u ovim turbulentnim vremenima našeg bitisanja?! Niko i nikad iz ovog kolektiva nije se razmetao izjavama, ali je u pričama uvek sve odisalo optimizmom i verom u sve. Tako se može ponašati samo pravi kolektiv, u kome niko ne može i ne sme da isklizne s koloseka kojim tutnji brzi voz. A, bogami, tutnji Vojvodina, koju svi rivali poštuju i cene. Kad s njom igraju, nekako se povlače u odbrambenu formaciju, čekajući neku svoju šansu da pogode gol reprezentativca Brkića.

I kad već pominjemo reprezentativce, osim popularnog Brke, savezni selektor Vladimir Petrović pozvao je u najbolji sastav i eksplozivnog i nepredvidivog Branu Ilića. Ni oni mlađi nisu zaboravljeni, pa su Slobodan Medojević i Vuk Mitošević u najboljoj mladoj selekciji naše zemlje… I onda, umesto poštovanja i cenjenja nečega, počnu da se ispredaju priče poput one u kojoj je osnovno pitanje kako to da su u reprezentaciji dvojica igrača Vojvodine i OFK Beograda, a po jedan iz Partizana i Crvene zvezde. Čudo neviđeno. A niko se ne upita zašto Željko Brkić ne stane već jednom na gol srpske reprezentacije! E, takve priče u Voši ne žele da slušaju, nego samo rade i veruju u to.

Neka ih, samo neka rade, jer to je ono što dovodi do uspeha. Te maksime drži se i šef struke Milinković i svi u klubu. Pa moraju na taj način ispuniti i svoju želju i želju svih istinskih ljubitelja fudbala – plasman u neko od evropskih takmičenja. A još i kad bi se pehar nacionalnog kupa našao u vitrinama… Valjda hoće.