Fudbalskom klubu Vojvodina imaju zaista čime i da se ponose i da se diče. Momci koji s ponosom nose crveno-beli dres novosadskog superligaša, a koje predvodi stručni štab čiji je šef Zoran Milinković, načinili su sjajnu seriju u našem prvenstvu. Oni u deset prvenstvenih utakmica nisu osetili gorčinu poraza, a slavili su i u prvom susretu polufinala nacionalnog kupa. Svake subote ili nedelje i srede, oni obraduju svoje verne navijače. Crveno-beli su drugi po broju datih golova, a i najmanje su ih primili od svih klubova u superligaškom takmičenju. Ipak, Novosađani su na trećoj poziciji na tabeli i čvrsto drže to mesto, a iznad njih su beogradski blizanci, koji su stalno u žiži većine medija.

Ipak, proradila je kod nekih i novinarska savest pa se sve više piše i priča upravo o Voši, i to u pozitivnom smislu, a imaju i navijače iz Niša i još mnogih gradova koji nisu baš blizu Srpske Atine.

Polako ali sigurno novosadski crveno-beli osvajaju prostor i na terenu i u srcima iskrenih ljubitelja fudbala i sporta uopšte. To rade onako po novosadski. Ali, kad urade, onda to zaista temeljno učine. Možda im malo nedostaje više agresivnosti. No, ne mogu oni to jer vaspitani su i kod kuće i u klubu da ne preteruju u izjavama, da svakog rivala poštuju i, naravno, da ga pobede.

Zato stalno ističu da se pripremaju od utakmice do utakmice… A, eto, našao se neko da to i ispoštuje pa su u A reprezentaciju pozvani Željko Brkić i sjajni špic Brana Ilić. S druge strane, u mladoj selekciji su Slobodan Medojević i Vuk Mitošević, a tu je i nekoliko igrača koji igraju za najbolje sastave u inostranstvu.

Pred svaki duel u Voši kažu da ne žele da prekinu nisku uspeha i idu tako od duela do duela. Njih ne zaustavljaju ni povrede nekih ključnih fudbalera jer uvek imaju spremnu alternativu. U tome i jeste snaga jedne ekipe – da za svaku poziciju ima dva ili više igrača približnih kvaliteta.

Već sutra crveno-bele, ali s debelim prugama, čeka revanš utakmica polufinala kupa sa Slobodom Point Sevojno. Eto, neka se uspešan niz nastavi i Novosađani se nađu u finalu, pa onda neka ide tako do finala i dalje i još dalje… Evropa je blizu i treba uhvatiti taj voz što ide brzim prugama. Pa, neće reflektori na stadionu stajati neiskorišćeni.