FK Vojvodina slave ulazak u finale našeg najmasovnijeg takmičenja. Posle revanša sa Slobodom point Sevojno i pobede od 1:0, po peti put igraće za pehar koji Novosađani još nikada nisu osvojili. I ne samo to, nisu nikada ni postigli gol, a odigrali su čak šest mečeva. Prvi put 1951. godine pobedio ih je zagrebački Dinamo (2:0 i 2:0 - prvi susret igrao se u Zagrebu, a revanš u Beogradu), a tri puta uspešnija je bila Crvena zvezda, prvi put 1997. - 0:0 (u Novom Sadu) i 1:0 (u Beogradu), a u prethodna dva susreta Crvena zvezda je na stadionu Partizana slavila 2007. godine - 2:0, odnosno 2010. - 3:0.

Novosađani veruju da je došlo vreme da pehar najzad donesu u svoje vitrine, da su stasali i kao klub i kao tim za najveća dela. Počela je i publika da se vraća na „Karađorđe”. Radni dan i nefudbalski termin (početak u 14 časova) nisu sprečili tri hiljade navijača da dođu na stadion i podrže svoj tim, uprkos činjenici što je slavio u prvom duelu nad Užičanima 2:1. Znali su navijači Vojvodine da trener Zoran Milinković nije bio u situaciji da računa na četvoricu standardnih igrača, a da sve bude gore, u toku igre povredila su se i dvojica prinudnih štopera, Medojević (skočni zglob) i Karan (zadnja loža).

Upravo zbog svega navedenog divna je bila scena po završetku utakmice kada su fudbaleri Vojvodine, zajedno sa onima koji zbog kartona i povreda nisu bili u protokolu (Abubakarom, Mojsovim, Trajkovićem i Merebašvilijem) otišli pred severnu tribinu i sa najvernijim navijačima proslavili plasman u finale, ne zaboravljajući ni podršku sa ostale tri strane: sve vernijem i punijem zapadu, istoku prepoznatljivom po „Staroj gardi„ i jugu (ispod semafora) namenjenom najmlađim, budućim vernim naavijačima Voše.

Svečana loža bila je punija no ikad: menadžeri su se tiskali, baš kao i brojni gosti, ali neko, koga su u FK Vojvodina s pravom čekali, je izostao. Stoga ne čudi otvoreno pitanje člana Upravnog odbora novosadskih crveno-belih Dušana Vlaovića:

- Uzalud smo čekali delegaciju Fudbalskog saveza Srbije. Pitamo se: da li su u sredu igrana dva polufinala, ili samo jedno - u Beogradu? Kup Srbije je takmičenje pod okriljem FS Srbije, pa zar nije bilo logično da su i obaveze, ako ne već dobra volja i želja, bile takve da Nacionalni savez rasporedi snage na dva, barem bi tako trebalo da bude, za srpski fudbal podjednako važna događaja istog takmičenja?!

I još nešto tišti Novosađane: u svakoj ceremoniji, pa i ovoj takmičarskoj, postoji protokol koji predviđa određen redosled poteza. Uoči finalne utakmice uvek se intonira državna himna. U polufinalu to do sada nije bio slučaj. Iz tog razloga na „Karađorđu” nije intonirana „Bože pravde”, dok na „Marakani” - jeste. Zbog čega, kada nije igrana finalna, već polufinalna utakmica - pitaju se u FK Vojvodina.


MEDOJEVIĆ NA TERAPIJI

Peh za pehom stiže najbolje igrače Vojvodine. U 64. minutu revanša polufinala sa Slobodom Point Sevojno, Marko Pavićević je neoprezno, svom težinom pao na nogu Slobodana Medojevića. Uz bolnu grimasu Vojvodinin igrač napustio je teren hramljući. Dan posle meča, Medojević je izjavio:

- U pitanju je distorzija skočnog zgloba. Otok je još veliki. Rendgenski snimak, na svu sreću, pokazao je da ništa nije puklo, a kada splasne otok proverićemo da li su oštećeni ligamenti. Prognoze su za sada ohrabrujuće. Krenuo sam na terapije, sutrašnji prvenstveni meč s Užičanima ću sigurno preskočiti, a videćemo koliko će trajati oporavak. Nadam se, ne dugo - izjavio je Medojević, uz opasku da je najvažnije da je Vojvodina ušla u finale i da joj je potpuno nebitno da li će za pehar igrati s Partizanom ili Crvenom zvezdom.


Laković: Bez loših namera

U ložama stadiona „Karađorđe“, na revanš meču polufinala Kupa Srbije između Vojvodine i Slobode PS, nije bilo nikoga od čelnika FSS pod čijim patronatom se i organizuje najmasovnije takmičenje. Neobičan detalj, koji je upao u oči Novosađanima.

- Videćemo se u finalu, 11. maja - našalio se najpre generalni sekretar FSS Zoran Laković.

Zatim je prvi operativac kuće fudbala na Terzijama objasnio razloge zbog kojih rukovodstvo FSS nije stiglo na utakmicu u Novom Sadu.

- Imali smo sednicu Odbora za hitna pitanja koja je potrajala. Zbog gužve u saobraćaju zakasnio sam dvadesetak minuta i na Marakanu, a derbiju nije prisustvoao ni predsednik Karadžić, iz istih razloga. Dakle, reč je o „višoj sili“, inače bismo imali svoje predstavnike i na ovoj utakmici.
Sve dileme, ako su i postojale, su razrešene.

- Zaista nikakvih loših namera nije bilo. Uostalom, Vojvodina nam je glavni partner u organizaciju EP za kadete, sve završne utakmice biće organizovane na stadionu „Karađorđe“, a grupa u kojoj je naša selekcija nastupaće u Inđiji i Novom Sadu - konstatovao je Laković.

Da bi se stavila tačka na polufinale nacionalnog Kupa razjašnjen je još jedan element iz propozicija, a povodom intoniranja himne „Bože pravde“ na beogradskoj utakmici.

- Himna je sastavni deo dekora u finalu, a u prethodnim fazama takmičenja stvar je klubova da li će se u uvertiri utakmice svirati himna. Zvezda nas je dopisom obavestila da će to učiniti, mi smo samo potvrdili izbor kluba iz Ljutice Bogdana - konstatovao je generalni sekretar FSS Zoran Laković.