udbaleri Vojvodine sigurno idu iz uspeha u uspeh. Iako bez petorice standardnih igrača, savladali su u prvenstvenoj utakmici Slobodu Point Sevojno sa 3:1. Užičani će dugo pamtiti duele s Novosađanima jer su u dvadesetak dana odigrali tri – i sve izgubili. Sve je očiglednije da novosadski superligaš ima zaista kvalitetne momke, ali i struku i ostale činioce koji utiču na dobre rezultate. Ovo im je četrnaesta utakmica u nizu bez poraza. U trinaest su slavili, a samo jednu igrali nerešeno. Vidi se i da su psihološki veoma spremni, jer su Užičani poveli sa 0:1, a onda su se domaći naljutili i kaznili ih golovima odličnog Nikole Lazetića, Aleksandra Kataija i Branislava Trajkovića.

– Lepo je kad se pobeđuje – istakao je Trajković. – A kad postignem gol, onda mi je još lepše. Probio sam led, a još kad bih u subotu pogodio mrežu Partizana, bila bi to prava stvar. No, najbitnije je da nastavljamo uspešnu seriju i da svi, kako se to sportskim žargonom kaže, ostavljamo srce na terenu. Mislim da u proteklih deset godina Vojvodina nije imala ovakvu ekipu. Naši uspesi i odnosi u klubu zaista su za poštovanje.

Naš sagovornik se ustalio u ekipi, ali nije igrao u tri utakmice.

– To me je malo preseklo u subotu – dodao je. – Istrčao sam nekoliko sprinteva i osetio sam malo umor, ali zadovoljan sam. To će se popraviti. Bez ikakvog preterivanja, mogu još bolje da igram, i to baš jako osećam u sebi. Jednostavno, neću da se zadovoljavam prosekom. Hoću još više i bolje. Ne kažem ovo samo da bih nešto pričao. Naprotiv, mogu da napredujem jer je trener Zoran Milinković zaista odličan stručnjak. Uz to, mi igrači smo međusobno jako dobri i poštujemo sve što se kaže u svlačionici. Uostalom, nismo poraženi u četrnaest utakmica, a to sigurno nije slučajnost.

Kao primer naveo je i to da u timu nije bilo pet-šest standardnih igrača, te dodao:

– To sve kazuje o našem kvalitetu, o mogućnostima svih momaka. Niko nije kukao zbog toga, nego smo svi pružili i više od maksimuma i uspeli da osvojimo nova dva boda. Dakle, za svaku poziciju postoji alternativa. Upravo je to snaga jedne ekipe, ali i kluba uopšte.

Od sebe očekuje još bolju igru i ne libi se da to kaže.

– Mogu još da popravim formu, i tako će i biti. Kod nas zavisti nema, svi fantastično sarađujemo. Nema problema ako neko od nas ne igra. Ako nema Mojsova ili mene u sastavu, tu je Karan, a i Medojević odlično igra na toj poziciji. On je zaista momak koji obavlja sve zadatke, i takva atmosfera vlada među nama. Svlačionica nam je svetinja. To može samo Vojvodina. Mi vodimo brigu samo o nama, a za ostale nas nije briga – zaključio je Trajković.

U subotu je u svečanoj loži na stadionu “Karađorđe” bilo mnogo menadžera i ljudi iz inostranih klubova. Posmatrali su igrače koji su im zapeli za oko.

– Koliko znam, za mene su zainteresovani Turci. Posmatrali su me i mislim da sam ih zadovoljio svojom igrom – konstatovao je Trajković.