jega možete da volite ili ne volite, ali da budete ravnodušni - to, naprosto, nije moguće. Pre tri godine Ratko Butorović (54), vlasnik novosadskih hotela „Park“ i „Leopold I“, podigao je Vojvodinu bukvalno iz „mrtvih“, da bi, posle spektakularnog hapšenja krajem januara 2008. koje tek treba da dobije sudski epilog, napustio mesto prvog čoveka „stare dame“ srpskog fudbala.

Na to mesto vratio se pre dva meseca i to - na velika vrata. S njim su, to je u novosadskom klubu, na svakom koraku, više nego očigledno, ponovo stigli i dobra atmosfera i - velike sportske ambicije.

Već na početku letnjeg prelaznog roka kao da ste, „otimanjem“ Ivanjičana Miroslava Vulićevića i Naemeke Ađurua, „bacili rukavicu u lice“ Partizanu i Crvenoj zvezdi?

- To su, realno, u tom trenutku bila dva najjača i najtraženija igrača našeg prvenstva. Znamo, naravno, da su oni bili želje i naših sportskih rivala iz Humske i Ljutice Bogdana. Možda smo mi bili samo malo brži.

Još veće iznenađenje bilo je dovođenje Rumuna Alina Stojke?

- Kada su, uprkos tome što smo ih brižljivo čuvali, procurile prve informacije o Stojki, zvalo me je mnogo ljudi, uključujući i naše prijatelje iz Partizana i Zvezde. Priznajem, govorio sam da je to nemoguća misija, mada je on već bio u Novom Sadu. To je, posle one sa Vulićevićem i Ađuruom, na neki način bila naša druga pobeda nad „večitima“. Biće ih, daće bog, još.

Vojvodina se, dakle, najzad izlečila od kompleksa inferiornosti u odnosu na dva velika beogradska kluba?

- Inferiornost Vojvodine u odnosu na bilo koga je - prošlost. Vojvodina, pokazale su to i poslednje dve-tri sezone, više ne gubi utakmice sa Partizanom i Zvezdom, čim, kako se to obično govorilo, na putu za Beograd pređe most kod Beške. Taj kompleks više ne postoji. Ne želim, zaista, da sve ovo zazvuči prepotentno, jer mi želimo samo jedno: da nam dozvole da igramo i na terenu pokažemo ko je bolji. Pa da, onda, onom ko je stvarno bolji, džentlmenski pružimo ruku. Ili da je primimo.

I da, konačno, u Novi Sad ponovo donesete šampionsku titulu?

- Ta reč je u klubu, trenutno, zabranjena. Više volimo da kažemo da imamo najviše ciljeve. U prošloj sezoni smo razdvojili „večite“, sad je Partizan prvi, pa ćemo mi biti prvi, pa... Uh, izlete mi ovo „bićemo prvi“, nisam mislio to da kažem, ali daj bože da tako bude. U svakom slučaju, mislim da smo napravili tim za respekt, rekao bih čak i na evropskoj sceni. Zato smo, najzad, doveli i trenera evropskog formata.

Kad smo već kod Dragoslava
Stepanovića, kako međusobno funkcionišu dve tako osobene ličnosti, kakve ste vi i on?

- Veoma korektno. Tačno je da ni gospodin Stepanović ni ja ne podnosimo prosečnost, u startu smo mu saopštili koje su ambicije kluba, i on ih je prihvatio. Doveli smo pojačanja koja je tražio i sada je sve na njemu i igračima. Ekipa je kompaktna, funkcioniše savršeno i, zasada, ne vidim nijedan problem.

Vratimo se, načas, prelaznom roku. Koliko tačno su vas koštali igrači koje ste doveli ovog leta?

- U sva pojačanja, uključujući Brazilca Marsela Pleča, koji je došao u međuvremenu, i mladog štopera iz Kameruna Džeksona Nguemalea, koji bi trebalo da stigne ovih dana, uložili smo, brojkom i slovima, 1.570.000 evra.

A koliko ste inkasirali od prodaje Igora Đurića u Holandiju i Miodraga Stošića u Francusku?

- Za Đurića smo dobili milion evra. Proletos, iz meni zaista neshvatljivih razloga, on je bio udaljen iz ekipe, nije igrao tri meseca i cena mu je, mada je pre toga bio reprezentativac, nažalost, pala za trećinu. Stošić je, kao slobodan igrač, otišao bez obeštećenja, pošto mu niko, što je takođe neshvatljivo, nije na vreme ponudio produženje ugovora. Slično je i sa Vladimirom Buačem, kojeg sada pokušavamo da zadržimo.

I za kraj, protivnik u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope vam je bečka Austrija. Ide li Vojvodina dalje?

- To, u fudbalu, nikada ne možete unapred sa sigurnošću da tvrdite, ali u to morate da verujete. I pre žreba sam, mada su me mnogi slušali sa skepsom, govorio da želim najjačeg protivnika, berlinsku Hertu, recimo. Jer, bez pravih izazova nema ni puta ka zvezdama. „Osvajanje“ Beča je baš takav izazov.


ALEKSIĆ

Da li će najdarovitiji igrač Vojvodine Danijel Aleksić već ovog leta u inostranstvo?

- Ispoštovaćemo njegovu volju, jer sam mu to lično obećao još pre godinu i po, i neću pogaziti datu reč. U Ukrajini, gde je sa omladinskom reprezentacijom, prate ga Milan, Mančester siti i još neki klubovi. U svakom slučaju, biće onako kako on bude želeo, mada mi u klubu, i dalje, mislimo da bi odlazak već ovog leta možda bio njegova greška.


TADIĆ

Dušana Tadića žele inostrani klubovi, ali i Partizan?

- Tadić je potreban Vojvodini, štaviše, mislim da će on ove godine biti hit sezone. Uz sve uvažavanje i Partizana i Crvene zvezde, kao zaista velikih klubova, ponoviću da, dok sam ja predsednik, nijedan fudbaler Vojvodine neće ići da ih pojača. Nama mnogo znači to što oni traže naše igrače, ali će i oni, siguran sam, iz prethodne rečenice prepoznati šta to za njih znači.


STAJLING

UZ ostalo, pažnju privlači i vaš neobičan stil odevanja. Ko vam bira garderobu?

- Sam, naravno! Stalno sam na Internetu i pratim sve modne novitete, svi najpoznatiji svetski proizvođači mi šalju najnovije kolekcije, a ja samo biram ono što mislim da mi odgovara. Pa, dobro, ponekad se i „unakazim“, ali to radim sebi a ne drugima, zar ne?


PROŠLOST

Vašu prošlost često osporavaju. Ima li u njoj nečega čega biste se odrekli?

- Čovek bez prošlosti nije čovek, i ja nemam čega ni da se stidim, ni da se odričem. Kada bih se ponovo rodio, opet bih bio ponosan na svoje poreklo i svoju porodicu, na šest rođenih sestara i njihovo dvadeset četvoro dece... Uzgred, oni momci koje često viđate sa mnom nisu, kako se to obično misli, moji telohranitelji, sve su to moji sestrići.