edan od junaka Vošine pobede nad Partizanom u fudbalskom derbiju 22. kola Jelen superlige svakako je Miroslav Vulićević. Desni bek crveno-belih od samog dolaska iz Ivanjice prirastao je za srca navijača Vojvodine. Kod njega se zna, igra s najmanje oscilacija, a kada naiđe dan da ga ne služi centaršut ili pas sve nadoknađuje fanatičnom borbenošću, upornošću i zalaganjem. Zato nikada sa tribina „Karađorđa” Vuletu nije upućen ni jedan jedini zvižduk.

Dve akcije vezane su za Vulićevića u značajnoj pobedi Vojvodine u meču sa crno-belima na Topčiderskom brdu. U jednoj situaciji, posle udarca Saše Ilića Brkić je zakačio loptu, usporio njen put ka mreži, a kada se činilo da će stići tamo gde su navijači domaćeg tima želeli, iznikao je Vulićević i sprečio pogodak.

- Najveći deo zasluga što tada nismo primili gol pripadaju kapitenu Željku Brkiću. Da on nije prethodno intervenisao, ni ja ne bih stigao tu loptu - kao i uvek, skroman je Vulićević.

Pre Abubakarovog pogotka, Vulićević je presekao napad Partizana ispred svog šesnaesterca, započeo akciju i nastavio kretanje ka suparničkoj mreži, a posle pasa Lazetića lopta je u trku pogodila Krstajića i odbila se pravo do Vulićevića, koji je potom idealno asistirao Kameruncu za pobedu.

- U fudbalu je, kao i u životu, uvek potrebno naći se u pravo vreme na pravom mestu. Da nisam nastavio da pratim akciju ne bih ni došao u situaciju da uposlim Abubakara. Kada je već sve tako ispalo, nije mi na pamet bilo da šutiram iskosa, što bih morao da učinim da nisam video saigrača u mnogo boljem položaju za gol. Jedino sam se, kada sam mu uputio loptu, uplašio da pas ne bude dovoljno jak, pa da neko iz Partizanove odbrane loptu ne izbije, ili, pak, da je ne šutnem previše jako pa da je ne stigne ni Abu. Na našu sreću, sve se sjajno završilo po nas.

Uoči meča sve glasnije su se širile priče o prećutnom dogovoru Partizana i Vojvodine, prema kojem će crno-beli pobediti zbog titule, dok će Vojvodina da slavi u Kupu koji nikada nije osvojila.

- Ovo je demokratska zemlja, sloboda govora omogućuje svakome da kaže šta misli. Sećam se da je ista priča bila aktuelna i u prošloj sezoni pre finala Kupa sa Crvenom zvezdom. Svi znate kako smo se proveli u finalu.

Ni 11. maj nije daleko, kada će Vojvodina i Partizan podeliti megdan na Marakani za trofej u Kupu Srbije.

- Nije bilo lako ni Slobodu Point sevojno dobiti tri puta za redom, a mi treba po četvrti put da nadvisimo prvaka i učesnika Lige šampiona Evrope. Zadatak je izuzetno težak, no zar nam treba veći motiv? Pokazali smo da imamo recept za crno-bele. Pored kvaliteta koji posedujemo, dugačke klupe, zajedništva, odlične fizičke pripremljenosti i atmosfere, koncentracija je, uz sreću, veoma bitan faktor za uspeh. Mi smo u subotu znali šta nas čeka u Beogradu. Nismo nasedali na sitne provokacije, za žestoke duele bili smo spremni, nismo se upuštali u raspravu sa sudijom i suparničkim igračima, dočekali smo svoju šansu i iskoristili je. Eto recepta za novi uspeh.

Sutra je novi prvenstveni meč, stiže Hajduk koji se bori za opstanak?

- Kuljani su nas jesenas pošteno namučili na svom stadionu. Postigli smo gol u finišu, a pre toga domaćin nije iskoristio dve odlične šanse. Znamo da će nam i sutra Kuljani biti neugodan rival, da će zatvorenom varijantom nastojati da sačuvaju mrežu, ali uprkos umoru imamo dovoljno snage i motiva da još jednom obradujemo navijače. Pa šteta bi bilo da sada prekinemo veličanstven niz od 14 pobeda i jednog remija koji je za nama - kaže Miroslav Vulićević, jedan od ljubimaca navijača Vojvodine.


Reprezentacija

Konstantno dobre partije u dresu Vojvodine najbolja su preporuka za dres sa državnim grbom. Svestan je toga i Miroslav Vulićević.

- Dva puta sam oblačio dres reprezentacije i znam kakav je to prelep osećaj. Moje je da igram, a na selektoru da bira igrače. Svestan sam da uz desnu aut liniju igra Branislav Ivanović, as Čelsija, zar toj činjenici treba još nešto da se doda - upitao je Vulićević.


Trofeji

Vojvodina je defitivno ušla u trku za oba trofeja. Može li stići bar do jednog?

- Evropa je naš glavni cilj, ali sada smo sami sebi obezbedili poziciju da se borimo za Kup i titulu. Najlepša nagrada za ovu generaciju bila bi da osvojimo bar jedan trofej, ali se ne zanosimo. Ići ćemo, kao i do sada, od utakmice do utakmice, pa šta bude.