ikola Lazetić, fudbaler Vojvodine, tvrdi da su "lale" odlično pokrivene na svim pozicijama, ali, što je još bitnije, da ovaj sastav ima psihološku stabilnost za najveće domete.

-Ranije generacije, od kojih pojedine uopšte nisu oskudevale u kvalitetu, imali su psihološke barijere i gomilu kompleksa. U šali se tvrdilo, da recimo, Vojvodina utakmice u Beogradu gubi još na mostu kod Beške, a evropske čim se napravi žreb. Ovi momci pored talenta, imaju i karakter, koji su dokazali nebrojeno puta ove sezone, pa i pobedom protiv Partizana, ali i preokretima tokom proleća. A, kada je ta snaga u pitanju, siguran sam, tek ćemo je pokazati, u inat mnogima.

Čini se, da vam pored rasporeda, na ruku ne idu ni silne povrede?

Kada je Brana Ilić bio povređen u prvom delu sezone, skeptici su se pitali ko će sada davati golove, pa smo se snašli...Posle povrede Merebašvilije i mojih crvenih kartona, očekivalo se da nećemo imati igru, pa su momci ipak vezli po terenu. U odsustvu Mojsova i Trajkovića, smatrali su da će duvati promaja u našem šesnaestercu, pa su alternative odlično odradile posao. Na kraju, posle Abuove povrede, mislili su da će nam se totalno smračiti, a onda su na scenu stupili i Katai, Brana, Trajković, Stevanović, moja malenkost... Ne znaju odakle udaramo, to nam je najveća snaga, ne zavisimo od jednog igrača, kakvu god reputaciju imao i kako god se zvao!

Kada pričate o toj snazi, ove sezone Vojvodina je imala i nekoliko preokreta. Koliko je vaš zadatak da utičete na tu psihološku stabilnost?

Svakako da se od mene očekuje da povučem kada je teško i da zbog iskustva koje imam, dižem ove mladiće. No, verujte, toliko su jaki, da su retke situacije kada je pritisak na meni, što se uostalom i videlo – gubili smo nekoliko puta ove sezone, evo poslednji put protiv Hajduka, pa smo uprkos činjenici da smo bili emotivno ispražnjeni, smogli snage da na kraju rezultatom obezbedimo karnevalsku atmosferu na Karađorđu.

Mnogi apostrofiraju činjenicu da ste imali čak 7 penala u ovoj sezoni?

Pa,šta? Plaćam piće onima koji kažu koji je od njih neregularan! Problem u našem prvenstvu su neke druge stvari, a ne penali, ali neću sada o tome. Mi gledamo u svoje dvorište, uzdamo se u svoje noge i to je to, nećemo da se upuštamo u diskusije u kojima smo, iz neobjektivnih i nefudbalskih razloga, osuđeni na poraz u startu. I, što je najbitnije, ne očekujemo da nam bilo ko pomogne, ali se nadamo ni da nam niko neće odmoći.

Sve je više dece kluba u timu, da li je to „novosadski novi talas“?

Nego šta! Omladinska škola jeste najveći biser ovog kluba, evo Kosović je igrao sa 16 godina, a tu su još i Mitošević,Medojević,Katai, da ne pričam o Brkiću koji je kapiten...Sve su to igrači sa fantastičnom perspektivom, no postoji još jedna bitnija stvar.Pa, u našoj loži ima tri puta više skauta nego na svim drugim stadionima sumarno, ne samo zato što ti momci toliko vrede, već zato što imaju stav, karakter, mentalitet pobednika, profesionalni duh. Kompletni su već sada, a mogu zamisliti šta će biti za par godina.

Kup, titula, sve je u igri, međutim, šta je realno?

Ne pretimo nikome, ali znamo koliko vredimo i znamo šta želimo. Manji timovi se zadovoljavaju mrvicama i utešnim nagradama, veliki jure sve, do kraja i uprkos mnogo čemu. Vojvodina, nakon sto godina tradicije i specifičnog sistema, jeste veliki klub. Nema opravdanja ni izgovora. No, idemo korak po korak, ne zalećemo se, ne obećavamo ništa, osim da ćemo izgarati u svakom meču i da ni protiv jednog rivala nećemo kao želju prihvatiti ništa manje od pobede. Osim toga, sazreli smo kao kolektiv, svi segmenti su odlični i uprava i trener i klub i navijači i svi imamo samo jednu želju – da pišemo zajedno klupsku istoriju.


Ne bih se bunio da karijeru završim u Vojvodini

-Iz Srbije sigurno više neću ići, to sam odlučio kada sam se vratio. U Vojvodini mi je prelepo, odlično su me prihvatili i uprava i saigrači, kada se završi sezona, dogovoriću se sa predsednikom Butorovićem šta i kako dalje, ali ne bih se bunio da ostanem, pa da jednog dana i završim karijeru na Karađorđu.