ada njemu daš loptu, kao da si je u banku stavio.

To pravilo važi za Abubakara Oumarua (24), najboljeg strelca Vojvodine, tamnoputog Kamerunca koji se, kako kaže, potpuno prilagodio životu u Srbiji, gde je već 2,5 godine. Najpre je nosio dres Crvene zvezde, zatim OFK Beograda, a u poslednjih osam meseci uzdanica je Novosađana.

Jesenas je „igrač od akcije“ skrenuo pažnju na sebe sjajnim partijama, a u prvi plan izbio je pred derbi s Partizanom, koji je takođe obeležio rešivši pitanje pobednika jednim potezom, iako je njegov nastup bio pod upitnikom zbog prethodne složene povrede.

Tada je „zakuvao“ čitavo prvenstvo i potvrdio formu Vojvodine, koja je do meča sa OFK Beogradom znala samo za pobede. Sada, međutim, iako novosadski superligaš zaostaje za „večitima“, ne menja stavove već i dalje veruje da je trofej za Vojvodinu realnost.

- Veoma mi se sviđa život u Srbiji, posebno u Novom Sadu- kaže Oumaru za "Sport". - Pričam srpski jezik, zapravo, još ga učim da bih što bolje govorio, ali takođe mi odgovara što veliki broj ljudi u Srbiji govori engleski, tako da mi je po tom pitanju još lakše, pa kada sam u dilemi, mogu slobodno da se izrazim na engleskom. Po pitanju komunikacije, dakle, sve je OK.

Gde stanujete?

- U „Daltonki“, popularnoj zgradi u Bulevaru oslobođenja, pa mi je i centar grada blizu. Međutim, važnije mi je da odmah odatle, prvo skretanje levo je pravac za Fudbalski centar „Vujadin Boškov“, tako da sam baš na dobroj poziciji.

Družite se sa komšijama?

- Da, sa studentima, ali ne često. Uglavnom popričamo malo, naravno o fudbalu, a nađu se i još neke druge teme. Ja imam svoje obaveze i zauzet sam, oni moraju da uče, ali kada je slobodno vreme, družimo se.

Prepoznaju li Vas sugrađani na ulici?

- Da. Kako da ne. Prija mi to, lepo je. Kada sam došao, nisu toliko obraćali pažnju na mene. Sada mi se javljaju i neki koje ne poznajem. Čestitaju na golovima, kažu „Napred Vojvodina, Abu majstore...“

Ugovor sa Vojvodinom važi još dve godine, dakle bićete još popularniji?

- Da, lepo je to, ali ne znam dokle ću biti ovde, jer bih želeo da nastavim karijeru na zapadu, u nekoj od jačih evropskih liga.

Francuski jezik Vam je kao maternji, možda u Parizu?

- Mnogo volim „grad svetlosti“. Tamo su mi ujak i sestra, majka, koja inače živi u Kamerunu, često ode kod njih. Pari sen Žermen je mnogo veliki klub, bio bi to dobar posao, jer bih bio blizu familije.

U Francuskoj Vam živi i devojka?

- Naeli tamo studira ekonomiju i još neke nauke. Problem je što smo razdvojeni. Nismo se videli četiri meseca i to je bolno za oboje.

A kada biste mogli da birate, gde biste nastavili karijeru?

- U Engleskoj, naravno, ako bih već mogao da biram. Teško je to ostvarivo, jer još nisam reprezentativac Kameruna.

Zašto na Ostrvo?

- Volim taj fudbal, smatram da mi leži. To je fudbalska zemlja, imaju taj stil i uveren sam da bih se tamo lepo snašao.

A koji klub?

- Najviše mi se sviđa Čelsi, za njega navijam u engleskoj ligi.

U Vojvodini imate šansu za trofej?

- Voleo bih oba.

Kup Vam je bliži, a koji bi Vam bio draži?

- Kažem, oba, ali to je teško izvodljivo. Imamo teoretske šanse. Zapravo, nema tu filozofije, jer sve utakmice do kraja šampionata moraju da se dobiju. To je lako pričati, ali potrebno je na terenu da se ostvari. To mi je želja. Pobeđivati, pa šta na kraju bude.

Koju muziku volite da slušate?

- Afričku. Volim ritmove. Svakako, moje opredeljenje je „arenbi“, tu ima mnogo ritma.

Idete li u klubove, diskoteke?

- Ne. Jednostavno ne stižem. Bio sam, verujte, samo jednom u klubu i naslušao sam se dobre muzike. Drugačije provodim vreme.

Gde ste u večernjim terminima, kada nema treninga i klupskih obaveza?

- Kod kuće, uglavnom. Gledam televiziju, nešto čitam, pričam sa prijateljima preko skajpa, sa porodicom, devojkom. Naporno radimo i meni je potreban fizički odmor, tako da i ne izlazim van kuće.

Hoćete li da posetite festival Egzit, na kojem ima mnogo dobre muzike?

- Voleo bih, ali to se sve dešava noću. Znam da je početkom jula i da će biti dobrih gostiju, poznatih izvođača, ali tada ćemo imati obaveze, pripreme, treninge...

Koje filmove gledate?

- Volim akcione, koji me baš opuštaju. Takođe, serije su mi najdraže, kao recimo „Bekstvo iz zatvora“... Nešto što traje i ima kontinuitet.

Gledate li srpske serije?

- Kada je nešto zanimljivo obavezno ostanem na tom kanalu. Volim „Belu lađu“, gospodina Šojića, on je super. Mnogo je smešno i to obožavam da gledam.

I Vi ste duhovit čovek?

- Smeh me opušta i volim vesele, nasmejane ljude. Kada živiš sam kod kuće, onda je bitno da imaš nešto da te oraspoloži, a ko drugi nego ljudi.

Šta čitate?

- Najčešće Kuran, ali nađe se i još neka literatura. Uglavnom na arapskom i francuskom.

Kako se hranite ?

- Kao i svi fudbaleri Vojvodine, kod kuvarice Cece. Ona je čuvena, svi znaju za nju. Ona super kuva i jedem sve što skuva.

A kod kuće?

- Često idem u goste kod prijatelja. Gospođa je iz Gabona, udata za Francuza, i kada priprema neku afričku hranu, obavezno me zovu na ručak. Volim afričke specifične sosove...

Kako Vam se dopada srpska kuhinja?

- Kada Ceca kuva, to je najbolje. Volim i italijansku, špagete posebno. Pričam o afričkoj hrani, jer me možda nostalgija hvata.

Kako Vam je bilo kada ste igrali u Kini?

- Volim hranu i za mene nije problem, pa ni u Kini. I tamo sam našao ono šta mi odgovara. Inače, volim ribu, ali onako kako se priprema u Africi...

Sa kim se družite u Novom Sadu?

- Sa saigračima, i to sa svima. Nekako najbliži mi je Merebašvili. On mi je i komšija jer stanuje tu, u blizini, pa se često čujemo telefonom.

Ekipu odlikuje dobra atmosfera?

- To mnogo znači, druženje i zajednički rad. Imamo sjajnu atmosferu i imamo ambicija i želje.

Vojvodina igra sve bolje?

- Dugo smo na okupu i to je potrebno da bismo bili bolji. Ima planova za sledeću sezonu po tom pitanju, ali je pitanje hoće li da ostanu svi igrači. Tada bismo bili jaki.

Završili ste koledž, nameravate li da nastavite obrazovanje?

- Imam tri diplome, koledž i stepenik više (viša škola), ali ne verujem da ću nastavim na univerzitet. Naporno je bilo škola, trening. Ne može da se postigne sve. Najpre da ostvarim karijeru. To mi je plan.

Možda neko usavršavanje u fudbalskom smeru?

- To bi bilo najbolje. Fudbal je moj život i ne verujem da ću ići daleko od njega. Hoću da napravim što bolju karijeru.

Koji auto vozite ?

- Alfa romeo 156, sivi metalik boje.

To znači da volite brzu vožnju?

- Naravno, ali to košta. Platio sam dva puta kaznu kada sam bio u Beogradu. Sada skoro, Vulićević i ja smo išli na trening u Veternik i vozio sam malo brže, pa nas je snimio radar. Morao sam da platim kaznu.

Nije bilo popusta na popularnost?

- Kakav popust. Ograničenje je bilo 40, a ja sam vozio oko 50 i morao sam da platim.

Ubuduće, dakle, brza vožnja samo na terenu?

- Da, to je pravo mesto – zaključio je Oumaru.


NEPUŠAČ I ANTIALKOHOLIČAR

- Volim majice i farmerke. Zapravo, vidite, stalno sam u trenerci, u sportskoj orpemi. Nigde ni ne idem i nije mi potrebna neka posebna garderoba. Eventualno u kafić, na kratko.
Piće?
- Alkohol i cigarete ne podnosim, volim isključivo sokove i kaficu, espreso.


ROĐEN ČETVRTOG JANUARA

Oumaru je rođen 4. januara u gradu Jaunde u Kamerunu.

- To je tačan datum mog rođenja. Na internetu piše da sam rođen 1. aprila, jer su zamenili cifre. Volim da se šalim, ali taj datum nije moj rođendan – potvrđuje Oumaru.

U Kini je igrao tri godine, postigao 14 golova. U Crvenoj zvezdi je bio osam meseci, zatim u OFK Beogradu, a dao je po tri gola za oba tima. U Vojvodini je najbolji strelac sa 12 pogodaka.

- Najviše mi odgovara kada sam “drugi špic” u slučaju kada igramo sa dva napadača. Tada imam više prostora, mogu da asistiram, da pogađam...