udbaleri Vojvodine su u svojoj istoriji, od osnivanja 1914. godine, igrali u finalu nacionalnog kupa četiri puta, a duel sa Partizanom u sredu 11. maja, biće im peto učešće u završnoj utakmici za najdraži pehar.

Novosađani ni jednom nisu osvojili trofej a zanimljivo je, nisu u tim mečevima ni postigli pogodak, tako da će eventualni strelac u nastupajućem finalu, ući u klupsku istoriju.

1951.
Gledano sa istorijske distance, učešće novosadskog superligaša u kupu počelo je 1951. godine, kada su u finalu izgubili od zagrebačkog Dinama u dve utakmice istim rezultatom 0:2. Svedočanstvo o tim duelima prenosi Lazar Vasić, golman čuvene generacije Vojvodine u kojoj su pored njega igrali Todor Veselinović, Vujadin Boškov, Dobrosav Krstić, Radomir Krstić…

- To je bilo naše prvo finale- priča za „Sport“ Lazar Vasić, koji je po završetku igračke karijere prešao u novinare i bio dugogodišnji urednik sportske rubrike „Dnevnika“, a sada je penzioner.- Odlučila je činjenica da smo praktično na obe utakmice bili gostujući tim. Najpre smo igrali u Zagrebu, na Dinamovom stadionu i izgubili 0:2, a revanš se igrao u Beogradu, tako da smo i tamo bili gosti i ponovili isti rezultat. Smatram da to nije bilo ravnopravno i da je upravo to odlučilo da ne osvojimo trofej ili bar da imamo izglednije šanse na našem stadionu u Novom Sadu.

Kada govori o predstojećem finalu, Vasić ističe da su novosadski fudbaleri takođe u neravnopravnom položaju, jer se meč igra u Beogradu.

- Mislim da je to nepravda. Ranije se znalo zašto se igra finale u Beogradu, a sada bi moglo da se sve reši u dve utakmice i to da svaki klub bude domaćin na svom terenu, pred svojim navijačima i to bi doprinelo još većoj popularizaciji fudbala. Nisam prognozer, ali moje želje su jasne i mnogo bih voleo da Vojvodina prvi put u istoriji osvoji pehar kupa- poručio je Vasić.

1997.
Ljubiša Dunđerski, internacionalac Vovjodine, bio je akter finala kupa u dva navrata, najpre 1997. godine kao fudbaler, ali i prošle godine, kao pomoćni trener Milanu Đuričiću, tadašnjem šefu struke Novosađana. U sredu će, kaže, biti i treći put, ali na tribinama odakle će bodriti sadašnju generaciju fudbalera novosadskog superligaša.

- U finalu u kojem sam bio na terenu mnogo toga nam se izdešavalo. Recimo, umesto indirektnog udarca, sviran nam je penal, a nama je poništen gol u 89. minutu koji je zapravo bio autogol, jer je Njeguš ispred centarfora Stojaka ubacio loptu u Zvezdinu mrežu. Sa klupe je lane drugačije izgledalo kada nas je Zvezda nadigrala 3:0. Ali, to je sve bilo ranije kao i priče da su nam bodovi ispadali iz džepova čim se prelazio most na Dunavu. Danas, međutim, to je davno prošlo vreme. Pokazala je sadašnja generacija fudbalera Vojvodine mnogo toga dobrog a uostalom, pobedila je Partizan tri puta zaredom. Imaju Novosađani rezultate koji govore u prilog činjenici da realno jurišaju na pehar. Njihovi uspesi su proizvod predanog rada, odnosa trenera Zorana Milinkovića i fudbalera prema njihovom pozivu.

Dunđerski smatra da Novosađani imaju mnogo razloga da se nadaju osvajanju pehara a osnovni je, kako ističe, glad za trofejima.

- Po meni je to glavni adut Vojvodine- ističe Dunđerski.- Klub je organizovam maksimalno dobro, igrači i stručni štab su koncentrisani u svakoj utakmici i smatram da s puno prava idu u Beograd da osvoje trofej. Razlika je između prvenstvenih duela od onih za trofej. Ali, Vojvodina može da primeni isti recept kojim je slavila u derbiju, jer ima ekipu koja uliva poverenje na terenu, snažan kolektiv i nekoliko sjajnih individualaca.

2007.
Generacija fudbalera Vojvodine, koja je u sezoni 2006/07. plenila igrom pod palicom sjajnog stratega Milovana Rajevca, takođe nije uspela da se domogne najdražeg trofeja. U finalu, trećem po redu u klupskoj istoriji, izgubila je od Crvene zvezde 0:2 a igrali suDespotović,Buač,Popović, Stošić, Davidov, Kačar, Tadić, Kahriman...

- Meni lično, ostao je veliki žal što nisam podigao pehar kao prvi kapiten u istoriji– kaže Nino Pekarić, kapiten sjajne generacije fudbalera Vojvodine-Dobro nam je tada išlo u šampionatu, imali smo pozitivan skor sa Crvenom zvezdom i Partizanom, zaređali sa serijama uspeha i nadali se da ćemo osvojiti pehar pobednika kupa, ali... U prvom delu smo bili dobri, strpljivi, uporni, sve do 65. minuta igre kada smo primili gol iz jedne greške naše odbrane. Tada smo stali kao pokošeni, pa je Zvezda u finišu potvrdila pobedu i to je za nas bio kraj finala.

Pekarić je trenutno uzdanica odbrane Novog Sada, prvoligaša sa Detelinare, tako da je svim bićem u fudbalu. Pre dve godine je zadobio težu povredu, igrao u inostranstvu, nosio i dres Crvene zvezde osam-devet meseci i sada, kako kaže, krenuo iz početka.

- Oporavio sam se od povrede i nastavljam karijeru. Uveren sam da je sada došlo vreme da Vojvodina osvoji kup i biću svim srcem uz njih. Želja mi je, da ono što nije meni pošlo za rukom, to pođe mom prijatelju, Željku Brkiću, reprezentativnom golmanu Vojvodine, kluba koji je prerastao u instituciju i po svemu zaslužuje da ima pehar u svojim vitrinama. Cele sezone sjajno igraju, odličan su tim, rade besprekorno, atmosfera u rukovodstvu, stručnom štabu i među igračima je vrhunska i na pravom su putu do trofeja- zaključio je Pekarić.

2010.
Lane je u finalu napad Novosađana predvodio Dragan Mrđa, reprezentativni centarfor koji je upravo u petak krenuo iz Švajcarske u Srbiju i nada se, da će i pored povrede noge, biti u prilici da na tribinama prisustvuje finalu u sredu.

- Provešću u Srbiji naredna dva meseca- kaže Mrđa u telefonskom razgovoru. Evo me, čekam voz za Cirih pa ću odatle avionom do Beograda. Lakša je to varijanta nego da ostavljam automobil na parkingu. Uželeo sam se kuće i radujem se dolasku, a nadam se da ću finale gledati na stadionu. Iskreno, svim srcem ću biti uz Vojvodinu da konačno osvoji željeni pehar. Smatram da to može da učini jer ima sjajnu generaciju igrača koja beleži uspehe. Nas je prošle godine, ne znam ni sam, ali izgleda taj prvi Zvezdin gol koji smo rano dobili i to još iz prekida, potpuno sputao. Nadam se da u sredu neće biti tako i da ću podeliti radost sa nekim mojim bivšim saigračima.


ZRELI ZA PEHAR

Aleksandar Popović, nekadašnji kapiten Vojvodine, koji je u sezoni 2007/08. godinenosio kapitensku traku, ne može da prežali što prethodna generacija, u kojoj je bio „osigurač“ ispred odbrane, nije osvojila trofej.

- Nije nam se dalo. Jer, realno, Zvezda je tada dominirala u našoj ligi. Mi smo bili sjajan tim, ali ne toliko iskusan i čini se, tek smo krenuli da sazrevamo. Zato, s obzirom na činjenicu da je ovo već treće finale Vojvodine u poslednjih četiri godine, nadam se da će treća biti sreća. Igrači su željni trofeja. Imaju „strašnu“ odbranu predvođenu Brkićem i mislim da je to u ovom trenutku karika koja je nedostajala za osvajanje trofeja. Ekipa je sada zrela za pehar i svakako biću uz njih na tribinama- priča Popović koji je prestao da se bavi fudbalom aktivno, završio Fakultet za sportski menadžment, nastavio studije ekonomije i ujedno se zaposlio u firmi kao ekonomista i posvećen je novim obavezama.