ivalstvo Partizana i Vojvodine traje više od šest decenija. Dosad su odigrali ukupno 145 zvaničnih utakmica u svim takmičenjima. Crno-beli su mnogo uspešniji: slavili su 77 pobeda, Novosađani 36 pobeda, dok su 32 utakmice završene bez pobednika, uz ubedljivu gol-razliku 265:167 u korist Partizana.

Večerašnji rivali do sada su se sastajali u kupu – samo 11 puta. Crno-beli su slavili šestputa, a novosadski crveno-beli imaju pet pobeda (dakle, nijedan meč nije završen bez pobednika), uz ubedljivu gol-razliku tima iz Humske (23:15).

Ipak, Partizan je čak pet puta eliminisao Vojvodinu (tri puta u polufinalu), a Novosađani su tri puta išli dalje preko leđa crno-belih (po jednom u osmini finala, četvrtfinalu i polufinalu).

Prvi put su se sastali 1947. godine, u prvom kup takmičenju u Jugoslaviji. Tada drugoligaš, Sloga iz Novog Sada (nastala fuzijom Vojvodine, Radničkog i Slavije) vinula se čak do polufinala(prethodno pobedila republičkog ligaša Šibenik u gostima 5:2, u osmini finala kao gost Sombor 5:3 i u četvrtfinalu Mornar u Splitu 3:2), gde se isprečio Partizan (koji je prethodno eliminisao Zvezdu sa 2:1) i na svom terenu, 29. novembra 1947. ubedljivo slavio - 4:0! Sutradan su crno-beli pobedili u finalu zemunski tim Naša krila (2:0) i prvi osvojili Kup.

Vojvodina je uzvratila punom merom Partizanu 1951. godine, kada je rušila sve pred sobom i došla do finala. Uprkos činjenici da je rival u četvrtfinalu Partizan bio već dvostruki prvak države i pobednik ovog takmičenja, kao i da je utakmica 2. decembra odigrana na stadionu JNA, nije sprečila igrače u crveno-belim dresovima da nadmaše domaćina i nanesu mu poraz od 2:0. Novosađanima se, na njihovu žalost, nije posrećio taj teren u finalu, u revanšu protiv zagrebačkog Dinama (izgubili oba meča sa 2:0).

Opet je Partizan u godini kad je osvojio kup (1954) eliminisao Vojvodinu već u šesnaestini finala (4:2), kao i pet godina kasnije kada je bio bolji od Novosađana u polufinalu (2:1), ali nije osvojio svoj peti trofej pošto je u finalu položio oružje pred večitim rivalom Crvenom zvezdom (1:3).

Donekle se novosadski tim revanširao crno-belima u sezoni 1967/68. eliminisavši ih u osmini finala pobedom u Novom Sadu (2:0).

Posle toga ovi rivali se nisu sastajali u najmasovnijem takmičenju pune 23 godine, od 1968. do 1991. Tada je Partizan bio uspešniji u dve utakmice četvrtfinala (4:0, 0:1), opet u sezoni kad je tim koji je vodio Ivica Osim prigrlio pobednički pehar posle trijumfa u finalu nad večitim rivalom, tek promovisanim evropskim šampionom Crvenom zvezdom (1:0, 2:2).

Tradicija da kad crno-beli na putu do finala eliminišu Vojvodinu redovno osvoje Kup, prekinuta je u sezoni 2004/05.: pobedili su u utakmici osmine finala u Novom Sadu (3:1), ali su u finalu poklekli (opet) pred Crvenom zvezdom (0:2).

I, konačno je Vojvodina naplatila dugove Partizanu 15. aprila 2010. godine. Mrđa, Đurovski i drugari su oduvali crno-bele snove u polufinalu Lav Kupa Srbije u glavnom gradu - 3:1 (u finalu su Novosađani izgubili od Crvene zvezde 0:2), što je izazvalo potrese u Humskoj i odlazak trenera Stevanovića, koga je nasledio aktuelni strateg Aleksandar Stanojević i od tog trenutka gradi uspešnu karijeru koju namerava da sada kruniše - duplom krunom.

Hoće li Željko Brkić i kompanjoni ponovo osujetiti planove crno-belih i u svom petom pokušaju domoći se trofeja u Kupu, saznaćemo večeras oko 22 časa kada se okonča finalna borba na „neutralnom“terenu, na beogradskoj „Marakani“.