a ulicama Novog Sada sve generacije juče su se pozdravljale jedinstvenim pozdravom “Hoćemo li pobediti večeras?”, a osim neviđene fudbalske euforije i nestrpljenja, osećalo se žaljenje što je radni dan. Da je bio vikend, ne bi se moglo organizovati dovoljno autobusa da povezu sve Vošine navijače na utakmicu finala Kupa Srbije s Partizanom. Za utakmicu su bili zainteresovani gotovo svi, a strastveniji navijači jučerašnji dan ocenjivali su kao “istorijski”.

– I oni koji nikad nisu išli na utakmice – sad su došli! Ko nije – žaliće do kraja života, ovakva prilika se ne propušta. I daj mi još jedan spisak, ovaj je pun – priča vođa navijača Vladimir Prole, ne prestajući da popisuje zainteresovane za karte.

Karte su se delile od prošle srede, a na dan utakmice stiglo se do broja od gotovo pet hiljada navijača koji su imali jaku želju da podrže svoj klub u finalu. Pred “Firminim” šopom od podneva su u redu stajali navijači, čekajući karte. Oni koji nisu mogli čekati objasnili su bližnjima koliko je utakmica važna, pa su oni čekali umesto njih.

– Ja sam baka, uzimam kartu za unuka, sad je u školi. Večeras će ići s tatom da podrži svoj tim – smešila se starija sugrađanka.

Po čitavom gradu mogle su se videti grupe mladića i devojaka u dresovima, “naoružane” navijačkom opremom i dobrim raspoloženjem. Jedna takva grupa na studentskom trgu pevala je navijačke pesme, okupljena oko gajbe piva.

– Išao sam i ranije na utakmice, a sad će biti ludilo, čujem da ide 50 autobusa. Ako pobedimo, biće veliko slavlje, priprema se i vatromet i svirka na trgu – oduševljeno će Marko.

Vijorile su se Novim Sadom, kao nikad dosad, zastave Vojvodine, prolaznici su otpozdravljali navijačima duž Bulevara oslobođenja. Zajednički se pevalo. Konačno je vošomanija zahvatila vojvođansku prestonicu, a valjda to neće biti na samo jedan dan. Ko je video ono juče na novosadskim ulicama – zakleo bi se da u Novom Sadu nema ni jednog jedinog navijača bilo kog drugog kluba.

Naravno, da sve ne izmakne kontroli, pobrinuli su se policajci i Žandarmerija. Nije bilo povoda da intervenišu. Mogli su slobodno i oni zapevati najvijačke pesme dok su put Beograda ispraćali konvoj od ne zna se koliko autobusa krcatih raspevanim navijačima Vojvodine, koji su, gotovi svi do jednog, bili obučeni u dresove voljenog kluba.

Ono što se juče zbivalo – dosad nije viđeno u Novom Sadu. Zaista je nezapamćen tako masovan izliv ljubavi prema Vojvodini.