omisija za žalbe FS Srbije (Rnić, Jakšić, Jotić, Perić i Sofrenović) razmatraće danas argumente poražene strane pred prvostepenim organom.
Tamo gde Žuća i Rabren umešaju prste trava retko može da se šiša. Prvi je generalni sekretar Zajednice superligaša, a drugi direktor Vojvodine, pa se na osnovu odluke i napisanog rešenje o slučaju Marić bez dvoumljenja može zaključiti da su svirali muziku koja odgovara samo jednoj strani...
Arbitraža Super lige je, naime, donela odluku u prvom stepenu i usvojila zahtev Vojvodine, kojim se raskida ugovor sa Zoranom Marićem, potpisan 13. marta 2009, sa obavezom kluba da treneru isplati sve obaveze prema klupskim propisima!?
Komisija za žalbe FSS (Marjan Rnić, Blagoje Jakšić, Dušo Jotić, Vitomir Perić i Siniša Sofrenović) debitovaće u praksi danas; obzirom na znanje, iskustvo i sportsku reputaciju veruje se da će se na ozbiljniji način pozabaviti ovom tematikom.
U međuvremenu oglasili su se Zoran Marić i njegov pravni savetnik Predrag Bogavac, u žalbi drugostepenom organu čiju kopiju su prosledili Žurnalu, rečeno je da Arbitraža Super lige nije na odgovarajući način obrazložila odluku utvrđujući pogrešno činjenično stanje, uz pogrešnu primenu propisa FSS i drugih normi iz sportske svakodnevice.
„Predlažemo da nadležna komisija FSS usvoji našu žalbu i obaveže Vojvodinu da ponudi spo razumni raskid ugovora. Kao znak dobre volje snižavamo visinu podnetog zahteva za isplatu, Zoran Marić je spreman na sporazum i davanje izjave o regulisanju spora, pod uslovom da Vojvodina isplati 42.000 evra u dinarskoj protiv-vrednosti."
Zoran Marić i njegov advokat Predrag Bogovac zahteva za isplatu potražili su u članu 3. ugovora sa Vojvodinom:
„Pored osnovnih prava iz radnog odnosa i prava iz dopunskog rada, u skladu sa zakonskim propisima, obe strane su se sporazumele da mesečna zarada trenera iznosi 500 evra, na ime transfer rate klub se obavezuje da će treneru isplaćivati 2.500 evra mesečno i da trener ima pravo i na druga primanja po odlukama Upravnog odbora Vojvodine."
I konačno najbitniji detalj ugovora:
„U slučaju da klub ili trener nisu zadovoljni takmičarskim rezultatima ugovor će se sporazumno raskinuti i Zoran Marić vratiti na funkciju direktora Omladinske škole."
Ugovor između Vojvodine i Zorana Marića potpisao je u ime kluba direktor mr Cvetko Riđošić 10. marta 2009, overen u Gradskom savezu Novog Sada, tri dana kasnije, i zaveden na odgovarajući način u FSS.
Ceo teksg napisan je na srpskom je-ziku bez upotrebe nekih sgranih kovanica i reči, na isti način označen je glavni detalj - „ugovor se može sporazumno raskinuti", što jeu martu 2009, kad je parafiran, značilo da su obe strane morale da daju saglasnost za brisanje sporazuma, uz odgovarajuće parafe kako se ne bi kasnije slučajem, iz razno-raznih razloga, bavile pojedine komisije.
U prigovoru Komisije za žalbe FSS istaknuto je nekoliko zanimljivih detalja, uz obrazloženje zahteva za isplatu 42.000 evra:
„Za maj i jun 2009. tražimo 6000 evra, za regulisanje transfer rata od jula 2009. do 30. juna 2010, iznos od 30.000 evra, kao i 6000 evra na ime neisplaćene bonus nagrade za uspešnu takmičarsku godinu 2008/2009. Odmah po prijemu novca Zoran Marić će potpisati sporazumni raskid ugovora, kojim će se definisati da obe strane nemaju više finansijskih potraživanja, tek tada bi Vojvodina mogla da ispostavi dokumentaciju, kojom novi trener definitivno dobija licencu za rad.
Advokat Bogavac na fin način komentariše odluku Arbitraže Super lige:
- Rešenje je kontradiktorno sa spisima iz spora, nigde nije pomenut zahtev trenera za isplatu novca, a upravo to je prethodno pitanje za odlučivanje po podnetom zahtevu za raskid ugovora. Upravo iz više razloga je nemoguće prvostepenu odluku preispitati, pa bi je trebalo odmah ukinuti i vratiti Arbitraži na ponovno razmatranje.
- Vojvodina nije bila zadovoljna Marićevim radom i rezultatima kluba, pa mu je predložila da se vrati na funkciju direktora Omladinske škole?
- U takvom slučaju klub je morao da formira komisiju koja bi dala ocenu stručnog i pedagoškog rada trenera. Ta komisija mora da ima članove s profi licencama, i da u njoj budu dva predstavnika Udruženja trenera, a klub da delegira trećeg člana. Nalaz bi bio konačan i obavezujući za obe strane spora -dodao je Predrag Bogavac. - I sve to uraditi u roku od osam dana.
Zoran Marić se poziva i na Pravilnik o licencama i statusu trenera, na osnovu koje se izdaju radne dozvole - licence:
- Ugovor između trenera i kluba može se sporazumno raskinuti isključivo u slučaju da trener potpiše taj akt i potvrdu da je finan sijski izmiren u celosti.Pravilnik, dakle, raskid ugovora tretira kao proizvod saglasnosti obe strane, u pismenoj formi, a ne kao odluku kluba, kojoj bi se trener morao povinovati. Ne znam koji bi trener, ne samo u Srbiji, potpisao sporazum s klubom, a da glavna klauzula precizira da se ugovor može raskinuta kad to želi predsednik ili direktor kluba, čak i posle prve utakmice provedene na klupi bez obeštećenja. Verujem da takvo mišljenje ne bi dozvolilo ni udruženje trenera.
- Kako tumačite stav kluba da nije bio zadovoljan radom i rezultatima?
- Osvojili smo drugo mesto u Super ligi, što je najveći uspeh Vojvodine u poslednjih dvadeset godina. I da ne iznosim druge detalje - objasnio je Zoran Marić.
Elaborirajući čudnu odluku Arbitraže Super lige Zoran Marić je na kraju objasnio i moguće sledeće poteze?
- Imam apsolutno poverenje da će ceo slučaj na fudbalski način biti rešei pred odgovarajućim organimaFSS.
- Lopta je uvek okrugla u delikatnim slučajevima?
- Preduzimam za svaki slučaj i druge mere, obratiću se UEFA radi zaštite svojih prava, prevodim dokumenta, tražim sagovornike u nadležnim komisijama, osim toga napisaću tužbu i redovnom sudu. Pravnici kažu da je i to jedan od načina da odbranim svoj potpis na ugovoru s Vojvodinom.
Vojvodina i novo klupsko rukovodstvo su zaklonjeni oko jednostrane odluke kojom je Mariću ponuđena funkcija direktora Omladinske škole. Advokat Bogovac takav poziv na svoj način komentariše:
- Zoran Marić zbog sramne i neistinite ocene njegovog rada nije u mogućnosti da prihvati mesto direktora u omladinskom pogonu, niti da bude trener. Ukoliko bi to prihvatio onda bi javno priznao ocene svog rada napisane i potpi sane, rečene i javno saopštene. Kako bi trener s tako lošim kvalifikacijama mogao da obavlja bilo kakvu funkciju i posao u klubu?