ao i obično kada se radi o analizi neke fudbalske pobede. Ponovilo se, dakle, isto i ovog puta, kada je Dragoslav Stepanović pod lupu stavio generalnu probu Vojvodine s Javorom, u kojoj su Novosađani slavili sa jednim golom Stjepanovića i autogolom Momčilovića, u drugom poluvremenu kada su vremenski uslovi postali podnošljiviji za igru.

– Sigurnost i uigranost tima iz prvog poluvremena, naročito na sredini terena, kao i oduzimanje lopte ekipi koja je zaista jaka, veoma su mi prijali. Osnovni zadatak bio nam je uigravanje defazivne linije i tu je sve dobro funkcionisalo, osim toga što smo imali dve greške u prvom poluvremenu. To je, jednostavno, nedopustivo.

Stepanović je istakao i da treba imati na umu kako prijateljska utakmica nikad nije kao takmičarska, ali da je Vojvodina sigurno ponešto u ovoj probi zaradila:

– Javor se branio, povlačio na trideset-četrdeset metara do svog gola i suprotstavljao nam se odličnim kontrama. Očekujem da će i Austrijanci tako igrati. Uostalom, na taj način već dugo igraju, ne prezajući od oštrih startova. Upravo sam stoga izabrao Ivanjičane, koji veoma dobro igraju i defanzivno i ofanzivno, a imaju i čvrst pristup meču.

Razmišljajući o onom što dolazi, Stepanović je naveo da je uvek optimista, pa da tako misli i sada, uoči susreta s Bečlijama:

– Gledao sam ih i verujem da ne mogu drugačije da igraju nego što sam rekao. Odnosno, ne bih voleo da me iznenade nečim novim, dosad neotkrivenim. Znam i da moja ekipa može mnogo, s tim da još moramo da radimo na finalizaciji napada s bokova. U Beogradu ćemo, u odnosu na ovo s Javorom, sve pomeriti za dvadeset metara napred i napasti Austriju, samo ponavljam da defanziva mora dobro da funkcioniše. Elem, ne smemo se zaletati pa se u panici vraćati, drhtati da će nam Bečlije nešto neprijatno prirediti. Od takve igre nema sreće. Uveren sam da ćemo postići gol, ali ne smemo sebi dozvoliti da strepimo.

Mora biti i smirenosti, discipline, navodi šef struke Novosađana.

– Ne sme biti onog što me je mnogo iznerviralo, postupaka sličnih onom Marija Đurovskog. On nije zadužen da deli pravdu s Bojanom Pavlovićem, niti da bude nervozan. Uostalom, niko ga nije udario, nego je stradao Vlatko Grozdanoski. Je li, eventualno, Vlatkov telohranitelj?

Osvrnuo se kormilar Vojvodine i na dvojicu najnovijih u redovima novalija, Alina Stojku i Marsela Pleća.

– Veoma mi je drago kako je odigrao Stojka, koji je pojedinima na tribinama otvorio oči. Kada se radi o Pleću, ostali momci su dobro zatvarali i omogućili mu da igra solidno. Vidi se da je dobar igrač, ali to još nije ono što očekujem. Ne znam ni da li će se zadržati u Vojvodini.

Mihorl hvali

Po rečima Jozefa Mihorla, pomoćnog trenera Austrije, novosadski crveno-beli su prikazali dopadljivu igru:

– Očito, imaćemo velikih problema. Ekipa Vojvodine je kvalitetna i tehnički doterana kako treba, a ono što je još gore za nas jeste to da ima individualce koji mogu sami da reše utakmicu. Video sam dosta toga i imam šta da prenesem svom šefu.