otovi svi vojvođanski superligaši zdušno podržavaju ideju za formiranje pokrajinske lige drugih timova, po ugledu na slična takmičenja u Evropi koja služe za kaljenje igrača i vraćanje povređenih u igrački pogon, ali ujedno i postavljaju pitanje finansijske održivosti i rentabilnost iste.

Inače, ovaj takmičarski format zaživeo je prošle godine na teritoriji Beograda pod okriljem Fudbalskom saveza Srbije, ali bojažljiva inicijativa timova sa severa tada nije urodila plodom – ipak, Aco Vlaškalić, generalni sekretar kulskog Hajduka, smatra da je prelazni rok idealno vreme za postavljanje temelja za buduću ligu, a kao ključni argument iznosi sve beneficije koje ista nosi:

-Naši momci ove godine nisu učestvovali ni u omladinskoj ligi, što mladim igračima znatno sužava prostor za napredak u igri i sticanje dragocenog iskustva. Zamislite, samo, koliko bi u takmičarskim utakmicama deca srpskog fudbala, budući reprezentativci, a poznato je da je Vojvodina plodno tle i po ovom pitanju, mogli približiti svoje fudbalsko znanje potrebno prvom timu. Treba li spomenuti da bi pritom bili pod budnim okom svojih trenera?

Sličan stav stiže i iz srpske Atine, premda Miodrag Pantelić, sportski direktor Vojvodine, sumnja u mogućnost ostalih timova da u potpunosti isprate materijalne troškove koja bi liga nosila:

-Nama bi ovo bila idealna prilika, jer su naša deca sada rasuti po niželigaškim klubovima, gde ih loš kvalitet takmičenja limitira u pravljenju prvih ozbiljnijih koraka u njihovim karijerama. Osim toga, to bi bila prava prilika i da se momci sa manjom minutažom i sporednijom ulogom u timu ozbiljnije nametnu šefu struke i pokažu koliko znaju, ali i da se nosioci igre posle povreda, bez opterećenja i pritiska vrate u pravu formu. Bojim se, međutim, da su putovanja i troškovi organizacije Superlige prevelik zalogaj za pojedine klubove iz pokrajine, pa bi ih ovo dodatno potuklo po tom pitanju...

Iako su i Subotičani načelno zainteresovani za mesto u budućem karavanu B ekipa, a jedinu potencijalnu „kočnicu“ predstavljaju izdaci koji bi u tom slučaju sledili.

-Naravno, izlišno je pričati o prednostima ovakvog takmičenja, samo je pitanje šta je povoljnije – slati igrače na kaljenje po manjim klubovima, ili ih držati na okupu u jednom ovakvom takmičenju. Teško je dati odgovor na „prepad“, potrebna je ozbiljnija analiza...

I Inđijci, čije mlađe kategorije u kontinuitetu blistaju u omladinskim takmičenjima, načelno je spremna digne ruku „za“, ali Dragan Pilipović, prvi operativac Sremaca, dosta skeptično gleda na perspektivu takvog poduhvata

-Nama bi to u suštini bilo u interesu, jer mladi fudbaleri jesu naš prioritet, na jednom od poslednjih treninga, imali smo čak šesnaest igrača iz omladinskog pogona. Međutim, teško je sve to, klubovi ne stoje najbolje, a troškovi sudija, puta, organizacija veliki su izazov i za daleko ozbiljnije zemlje...Ne znam, samo vidim da to i u prestonici ide na mišiće