osle 1:1 u prvih 90 minuta trećeg kola kvalifikacija za UEFA ligu Evrope između Vojvodine i Austrije rezultatski zadovoljniji su svakako gosti iz Beča.
Vojvodina je primila gol na “domaćem” terenu (igrano na beogradskoj Marakani) i ta činjenica opravdano daje veće šanse Austrijancima pred revanš na svom stadionu 6. avgusta. Ipak, posle svega prikazanog u četvrtak uveče, u Vojvodini su se uverili da ih kroz šest dana očekuje tek drugo poluvreme u kojem, ukoliko žele u četvrto kolo, moraju da budu bar isto tako odvažni i puni samopouzdanja kao u Beogradu.
Utisak je da su otvorenih karata na travi Marakane igrali i Dragoslav Stepanović i Karl Daksbaher i čini se da će i revanš na “Franc Hor” stadionu proteći u sličnom odnosu snaga. Prema prikazanom u prvom duelu jasno je da su ofanzivna dejstva jača strana oba tima, pa je pretpostavka da će u revanšu odlučiti veća koncentracija i umešnost pred Brkićem, odnosno Almerom.
U četvrtak je na obestrane biloznatno višepromašaja odrealizacije, ali obojicu trenera raduje broj stvorenih šansi koje sesvrstavaju ustopostotne. Austrijaje usvoja dvatakmičarska mečado odmeravanja s Vojvodinom pokazala da je spremna da igrana golviše (u domaćem prvenstvu pobeda i poraz uz golrazliku 6:6), ahendikep Vojvodine je upravo to što dočetvrtka nijeuopšte znala koliko zaista može.
- Naš novi tim idalje jenepoznanica. Zadovoljansam kakosmo izgledali, ali jeovo takmičenje za nas došlo dve nedelje ranije. Uvek su moje ekipe do prave igre dolazile posle četiri-pet utakmicapa verujem da će tako biti isada – rekao je Stepanović, ne okolišajući kako će njegov tim igrati u revanšu.
Her Stepi, svestan da golu gostima vredi dvostruko, već posle beogradske utakmice izneo jestrategiju zarevanš:
- Moramo i u Beču da postignemo bar jedan gol ukoliko želimo nešto da učinimo. Tamo ćenas čekati neuobičajene okolnosti, s kakvima sene susrećemo kod nas. Na nešto manjem terenu domaćin ćeimati punstadion, bar desetak hiljada bučnih gledalaca, a na našoj ekipi je dataj pritisak izdrži, da ne podlegne, da izbegne nervozu koja ga je pratila unekim delovima beogradskog meča ionda semožemo nadati uspehu.
Ono što navijačeVojvodine raduje je to što je prvautakmica potvrdila da novi tim ima fizionomiju čiji su dometi, još uvek, skriveni. Koliko će povratak u konkurenciju omladinskih reprezentativaca Aleksića iMedojevića, odnosno oporavljenog Kizita, pooštriti zdravu konkurenciju i olakšatiStepanovićev izbor, ostaje dase vidi. Tek, potraga za štoperom tipa Vilotića (Čukarički) jasno pokazuje gde iskusni stručnjakželi dase obezbedi, ne sumnjajući u potencijal Karana i vrednost Lovrića.
Što se igretiče, Vojvodinaima znalce, kreativce (Đurovski, Tadić, Stjepanović, Stojka, Maksimović) koji lucidnim potezima mogu daodigraju završni pas i jednim potezom rešemeč. Imaju pokretljive bokove i presretača Ađurua čija igra podseća na nivokoji iziskuju najjače evropske lige. Uz gorostasnog Brkića na golui raspoloženog Mrđu u špicu, koji kretanjem uvek nudi rešenja veznjacima, Vojvodinaima čimeda sesuprotstavi Austriji. I koliko god je domet crveno-belih nepoznanica, toliko je zasada tajna i to koliko mogu ljubičasti iz Beča koji će prviput unovoj sezoni zaigrati pred svojom publikom. Ta činjenicana prvipogled njimamože dabude prednost, ali isvojevrsno opterećenje koje Vojvodina, bude li mudra, može dapreokrene usopstvenu korist.
S. Savić