z prve kvalifikacione utakmice trećeg kola Lige Evrope Vojvodina nije uspela da zaradi prednost za revanš u četvrtak u Beču, gde će Novosađani krenuti danas, posle treninga.

Golman Željko Brkić, mladi reprezentativac novosadskih crveno-belih, razgovor o izgledima u novoj utakmici s ljubičastima započinje šaleći se, pa kaže da je ekipa u nedelju imala dva treninga, kao da se na taj način želelo uzeti nešto od svetog dana.

– Ne znam je li bilo dobro što smo radili za Svetog Iliju, ali će se valjda nešto od te njegove energije preneti na nas pa da tamo u Beču zagrmimo i da pogađamo mrežu svog rivala. Da im sipamo munje i gromove.

Iza toga prelazi u ozbiljne vode, pa dodaje da mu je žao što pitanje pobednika nije rešeno u prvom susretu:

– Bez ikakvog preterivanja, bili smo bolji, stvarali povoljnije šanse od naših rivala. Nažalost, nismo uspeli i sada idemo na njihov stadion, manji od Zvezdinog i za koji nam svi govore da će biti pun njihovih navijača. Ali, to nas neće izbaciti iz takta. Dobro smo pripremljeni i verujemo u svoje sposobnosti. Uostalom, setite se, odbrana nam je dobro delovala, iako su u toj zadnjoj liniji čak četvorica novih igrača. Izuzimam Lovrića, ali Karanu je ovo prva međunarodna utakmica i nema sumnje da se odlično snašao. Peković je bio u ulozi levog beka i sjajno je odradio taj posao i svim skepticima zapušio usta. Takođe, Vulićević je maksimalno korektno obavio svoj zadatak. Sve u svemu, zadovoljan sam, s tim što je jasno da bi vezni red morao malo više da obrati pažnju na defanzivu.

Brkić govori kako ne može da prežali što se prilikama koje su stvorili njegovi saigrači nije pristupilo s više pažnje:

– Teško mi je i da se prisetim kako sam preživljavao te trenutke. Ali, ne može se reći da i Austrija nije imala svoje šanse. Okotie je veoma jak, brz i opasan kad ima loptu, a beskompromisan je borac. Aćimović me je oduševio. Istinski je mozak ekipe. U tu, ekstraklasu spada i strelac Jon. Izvanredan je vezista i jasno je iz prve da mnogo zna. Ipak, imamo nemale šanse da idemo dalje. Naravno, osnovno je da ne smemo u prvih pola sata da primimo gol, s tim da ne smemo ni od prvog zvižduka sudije da jurnemo ka austrijskom golu. Trebalo bi donekle domaćinu prepustiti inicijativu, pa da probamo iz kontranapada nešto da uradimo, s tim što bismo i na individualnom planu mogli da stignemo da prednosti. Videlo se u prvoj utakmici, tu smo jači od suparnika. Bitno je da utakmicu otvorimo kako treba, a nadam se da ćemo dobro proći, jer smo se odlično pripremili. Hoćemo li biti kompletni? Ne znam, kao što to niko ne može u ovom trenutku da kaže. Vulićević i Stojka su povređeni, idu na terapije, a i Kizito je još rovit. Ali, ko god da izađe na teren u Beču, ima obavezu da dâ maksimum i ukoliko tako bude, nema razloga da se ne veselimo.

Aleksić: Umoran sam

Danijel Aleksić je stigao iz Ukrajine u subotu, a već u nedelju je trenirao. Kaže, zna da trener Dragoslav Stepanović polaže u njega velike nade i da je čuo da je šef rekao da "kada Aleksić igra, onda je njegova ekipa jača za gol".

– Hvala šefu na tome, ali ne znam ni da li ću putovati u Beč. Isceđen sam kao krpa i zaista sam veoma umoran. Međutim, ne treba sumnjati ni u to da bih voleo da idem i da igram, da se izborimo za sledeću rundu takmičenja.