ramotno i tragično bilo je juče u revanš meču drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope sve od Vojvodine. Od igre, ponašanja, toliko izvikivanog pristupa, do poražavajućeg rezultata na kraju. A on glasi 3:1 za Vaduc iz Lihtenštajna. Taj nižerazredni klub koji se takmiči u drugoj ligi Švajcarske, eliminisao je, dakle, srpskog predstavnika u drugom kolu kvalifikacija za renomirano evropsko takmičenje pošto je u revanš meču u Novom Sadu postigao tri gola! To je na kraju presudilo jer je ukupni rezultat iz dve utakmice bio 3 : 3.

Ovaj epilog možda je, bez ikakve malicioznosti, dobar po Vojvodinu jer da je ovakva kakva je juče bila, otišla u treće kolo na megdan Hapoelu iz Tel Aviva, bruka bi verovatno bila veća, ako od ove veća može biti.

Odjeknuće, sasvim sigurno, Evropom ovo dostignuće novosadskih fudbalera, koji su sami sebe, po zlu, upisali u istoriju kluba, koji pak odavno nije ovako ošamaren i osramoćen. Stoga nije ni čudo što su revoltirani navijači na kraju utakmice salvama zvižduka počastili one za koje navijaju, a upravi poručili “napolje”! Izvikivali su najvatreniji navijači ime trenera Zorana Milinkovića, a kako se osećao njegov naslednik Ljubomir Ristovski – samo on zna. Njemu je, maleroznom, zapalo da s klupe predvodi Vojvodinu i bude učesnik jedne od sramnijih epizoda novosadskog kluba u novijoj istoriji. Samo, Ristovski nije igrao i on garantovano nije rekao svojim fudbalerima da na terenu rade ono što su radili. A oni nisu radili ama baš ništa. Gledali su razigrane goste kojima nije dugo trebalo da se, shvativši s kim imaju posla, razgoropade.

Da se našem timu ne piše dobro, dalo se nazreti već u prvom minutu kada su gosti pogodili prečku. Nije to nimalo dotaklo Novosađane, koji su nastavili da gledaju kako ih protivnik nadigrava. Kada će im gurnuti loptu u mrežu, bilo je pitanje trenutka, koji je ubrzo došao. Nekadašnji fudbaler OFK Beograda, koji već duže vreme igra u Švajcarskoj Dušan Cvetinović savladao je golmana Supića u 10. minutu.

Do kraja prvog dela igre izabranici Ljubomira Ristovskog nisu uspeli ozbiljnije da ugroze gol rivala, dok je Vaduc igrao onako kako je to trebalo da rade novosadski fudbaleri.

Pokušao je šef struke Vojvodine da u drugom poluvremenu ubacivanjem Čovića umesto neprimetnog Merebašvilija promeni stanje na terenu, ali bez previše uspeha. Istina, zaigrali su momci iz Novog Sada angažovanije, Čović je uneo živost i bio je dobar, ali pravih rešenja jednostavno nije bilo. Merenda je u 78. minutu postigao i drugi gol za Vaduc, posle loše reakcije Mojsova koji je pao sam u svom kaznenom. Makedonski reprezentativac se okliznuo, lopta je stigla do Merende, koji je pogodio Supićevu mrežu iz neposredne blizine. Ipak, deset minuta kasnije, kada je Čović, posle dobre akcije, odličnim udarcem smanjio na 1:2, činilo se da će srpski tim preživeti u Evropi.

Tako nije mislio ni Merenda, a, izgleda, ni igrači Vojvodine. Posle tragikomične situacije u petom minutu nadoknade, kada je sudija iz Belorusije greškom pokazao crveni karton Mojsovu umesto žuti Trajkoviću, usledila je nova akcija tima iz Lihtenštajna, a Merenda je drugim golom zakopao snove Vojvodine, koja sreću da ne primi gol, praktično, u poslednjem sekundu utakmice, nije zaslužila.