udbaleri Vojvodine stali su na prvoj evropskoj prepreci. Novosađani su u dva meča ukupno bili slabiji od bečke Austrije (1:1 i 2:4), pa im sada preostaje da na miru analiziraju zbog čega u dvomeču nije ostvaren bolji rezultat.

Razloga, svakako, ima više. Činjenica je da je Vojvodina bila hendikepirana zato što kao domaćin nije igrala na svom stadionu, gde bi svakako imala bolji ambijent nego što je to bilo na sablasno praznoj Marakani 30. jula. Otuda se na revanš krenulo bez pravog kapitala, s remijem 1:1.
Šef stručnog štaba Vojvodine Dragoslav Stepanović dobro je prostudirao igru Bečlija i za revanš se pripremio za njihovo najjače oružje - prekide i visoko nabačene lopte. Pomerio je Pekovića u sredinu uz Karana, a ispostavilo se da je Vojvodina tri od četiri gola primila baš iz nabačenih lopti, a krivicu su podjednako podelili dvojica štopera i golman. Kod prvog izjednačujućeg gola Peković je nespretno reagovao u želji da loptu umesto glavom izbije nogom, kod drugog Brkić je u nameri da boksuje promašio celu loptu, da bi prilikom vođstva Austrije lopta posle centaršuta Sulimanija preletela Karana.

Jasno je da je Vojvodina u ofanzivi jaka i da će joj, za razliku od prethodnih sezona, to biti bolja strana. No, brine defanziva. Ako je kiks Brkića nešto što se dešava i najboljim golmanima sveta, onda je jasno da Stepanović još uvek traži dobitnu štopersku kombinaciju, kao i kvalitetnu saradnju veznog reda i odbrane.

Utisak je da Vojvodina odlaskom Stošića nije rešila pitanje centralnih bekova. Karan je potencijal, nema sumnje, ali je nerealno očekivati da posle polusezone u nižem rangu odmah postane stub odbrane ekipe koja pretenduje na najviši plasman i koja je do skora gajila ambicije da zaigra u UEFA ligi Evrope. Ista je situacija i s Pekovićem, koji je minule sezone samo uskakako u postavu prema potrebi, a pre toga je dugo pauzirao. Dovođenje Brazilca Pleča ispostavilo se za sada kao promašaj. Neshvatljivo je da se angažuje igrač iz inostranstva koji tek treba da skine višak kilograma, pa zato i ne čudi zbog čega se Stepanović susreo s nerešivim problemom na samom startu takmičenja.

Neiskustvo novosadskog tima takođe je mnogo uticalo da se u trenucima kada je tim imao pozitivan rezultat ne učini da ta prednost postane još značajnija. Ekipa je podsvesno prepustila inicijativu domaćinu, koji je nalete iskoristio na najbolji način.

Ne sme se smetnuti s uma ni nedosuđen jedanaesterac u samom finišu za Vojvodinu pri rezultatu 3:2 za Austriju. No, to je pojedinost koja je mogla da epilog učini drugačijim, ali i ostavlja dilemu da li bi penal bio realizovan. Zato će u Vojvodini silno pogrešiti ukoliko prilikom analize utakmice u Beču akcenat budu stavili isključivo na taj momenat.

Predstoji domaće prvenstvo i kup, Vojvodina ima potencijal i dovoljno vremena da otkloni nedostatke u defanzivi i na kraju, zašto ne reći, angažuje adekvatno pojačanje u vidu proverenog štopera, koji bi među crveno-bele stigao iz punog treninga, uz zavidan učinak u minuloj sezoni.

S. Savić