ugo će fudbaleri Vojvodine žaliti za propuštenim prilikama u Jagodini u meču 6. kola Jelen superlige. Ziceri Ilića u 35. i Stevanovića u 37. minutu, pa stopostotna šansa Abubakara u 55. minutu prilike su kakve se obično svrstavaju u one koje je teže promašiti nego realizovati, ali eto, ni to nije bilo dovoljno Novosađanima da pobede. Ako im pridodamo vrlo izgledne šanse Merebašvilija u uvodnim minutima meča kada se sam izborio za šut po sredini sa ivice kaznenog prostora i kontru Pavlovića kada je dva minuta pre kraja pregazio polovinu terena i takođe šutirao s ruba šesnaesterca ali je Šimić ostao nesavladan, onda je jasno zbog čega crveno-beli ne mogu da budu zadovoljni samo bodom.

Domaćin, uz svo poštovanje, nikada ranije nije bio u toliko podređenoj ulozi u mečevima s Vojvodinom. Borio se, iskoristio jednu pravu akciju i šansu i stigao do boda koji mu, kada se sve okolnosti uzmu u obzir, dođe takoreći kao pobeda. Zato je raspoloženje Jagodinaca posle utakmice bilo ravno slavljeničkom, dok su Novosađani pognute glave napustili teren, iako su kući, ipak, nešto poneli.

Šef stručnog štaba novosadskog superligaša Dejan vukićević u najavi utakmice istakao je da je važno da njegov tim ne primi gol, a da će sigurno postići bar jedan što bi moralo da bude dovoljno za slavlje. Ispostavilo se da je bio u pravu. Kao i nedavno u Užicu, uprkos vođstvu (sjajnu akciju Abubakara u 66.minutu Stevanović je glavom pretvorio u gol), ekipa nije uspela da sačuva prednost i na kraju je morala da se pomiri s bodom, umesto da kući odnese sva tri!

- Pre svega želim da čestitam domaćinu na fudbalskim uslovima koje je stvorio u Jagodini. Prvi put sam ovde i oduševljen sam onim što vidim. A što se utakmice tiče, u prvom poluvremenu smo stvarali šanse i promašivali, bilo ih je dve-tri izgledne i šteta je što već u prvih 45 minuta nismo imali prednost. I u nastavku smo dominirali, postigli gol na vreme, a onda je domaćin, srećno, došao do izjednačenja. Bila je to njegova jedina prava šansa. Jagodincima se posrećilo da se lopta od stative odbije u mrežu, dok nama u sličnoj situaciji u prvom poluvremenu to nije uspelo – rekao je Vukićević.

U konačnoj oceni susreta strateg Novosađana je zaključio:

- Ukupno gledajući zaslužili smo pobedu. Igrali smo dobro, diktirali tempo, bili u većem delu na suparničkoj polovini i zbog svega toga ne mogu da budem nezadovoljan. Ipak, rezultatom nisam zadovoljan jer nismo adekvatno nagrađeni za učinak na terenu – napomenuo je Vukićević, okrenuvši se već pripremi ekipe za derbi s Partizanom 1. oktobra na „Karađorđu“.

Njegov kolega Simo Krunić sportski je čestitao Vojvodini na fer i korektnoj igri.

- Namerili smo se na izuzetno kvalitetan tim. Strah je sputao moje igrače, povukli su se previše i bilo je teško tako izdržati stalne nalete gostiju. Kada smo primili gol, izmenama smo pokušali da se približimo mreži Novosađana, uspeli smo u tome, izjednačili, ali nismo imali snage da kao protiv Rada poraz pretvorimo do kraja u pobedu. Posle svega, veoma smo zadovoljni nerešenim rezultatom – rekao je Krunić.