reksinoć je predvodio bečku Austriju do pobede (4:2) protiv srpskog tima, tako mu je zapalo voljom evropskog žreba (da je, kojim slučajem, mogao da bira, sigurno ne bi izabrao Vojvodinu). On, Srbin, Milenko Mile Aćimović.

- Gde baš na Novosađane? - naglašava kapiten Bečlija u razgovoru za „Sport" - Ništa prirodnije nego da se boriš za tim u kojem zarađuješ novac, ali zar nije i logično da žališ što je kuglica odlučila da se sastaneš sa ekipom iz Srbije? U profesionalizmu, naravno, nema povlačenja, moraš na teren, moraš i da daš sve od sebe, bez obzira ko je na suprotnoj strani.

I, dali ste?

- Koliko sam mogao, koliko su mi dozvolili talentovani momci iz Vojvodine... Sada, kada se se sve završilo, mogu da kažem da mi nije bilo lako. Još teže mi je posle saznanja sa kim sam imao posla. Znao sam, doduše, uoči gostovanja na Marakani da se radi o dobroj ekipi, ali zbilja nisam očekivao da ću da naiđem na takav potencijal, koji je sedam dana kasnije, u Beču, u većem delu utakmice, predstavljen u raskošnom izdanju. Šteta za fudbal što Vojvodina ne može zajedno sa Austrijom u sledeći krug, šteta, jer ono što je pružila predstavlja baš visok nivo najpopularnije igre na planeti.

Aćimović ne prestaje da sipa komplimente...

- Vojvodina je tema svih fudbalskih priča ne samo u Beču, već i u kompletnoj ovdašnjoj državi. Mediji, recimo, konstatuju, i potpuno su u pravu, da se Austrija provukla, a kakav su utisak ostavili Novosađani možda najbolje dokazuju komentari iz naše svlačionice, koji su se nizali pred početak prepodnevnog treninga. A, svi se svode na isto : „Imali smo mnogo, mnogo sreće!" I svi igrači, što je, priznaćete, pomalo čudno, više govore o protivniku nego o sebi. Otud i bezbroj pohvala na račun Đurovskog, Stjepanovića, Tadića... Nema dileme: Vojvodina je ispala, pa ipak, uradila je veliku stvar za Srbiju. Ponekad su, eto, i ovakve stvari moguće, budući da je srpski tim ispričao jednu od najlepših priča u poslednjih nekoliko godina na stadionu Austrije, ta slika otišla je u svet da svedoči o vrednosti nekoga i nečega.Doći će, ne sumnjam, i vreme, nadam se već iduće godine, kada će Vojvodina čitavu jesen provesti na evropskoj sceni.

Novosađani su dva puta vodili?

- Bilo je trenutaka kada su nas vezivali u čvor, kada nismo znali šta ćemo i kako ćemo - nastavlja Aćimović. - Nekako smo se izvukli, verovatno je tome doprineo i poklon gol za 2:2, zatim je iskustvo fudbalera Austrije počelo da rešava sve probleme. Vojvodina se nije snašla u kritičnim fazama, rezultat je takav kakav je, dobar za Austriju, loš za Novosađane - zaključio je Milenko Aćimović.