udbaler sa dve uloge. Vladan Pavlović (27), čuvar prostora uz levu aut-liniju novosadskog superligaša, pored zadatka da kvari akcije rivala, jednako uspešno učestvuje u kreaciji igre sopstvenog tima. To se najbolje videlo u minulom derbiju, kada je u više navrata s lakoćom zaustavljao napade crno-belih i odmah slao upotrebljive lopte pred njihov šesnaesterac.

- To mi je posao - ističe Pavlović. - Slažem se s konstatacijom da sam pružio dobru partiju, ali žao mi je što nismo izvukli bar remi s Partizanom, jer smo po svemu viđenom i učinjenom na terenu, bar to zaslužili. Svi moji saigrači su pokazali, posebno pritiskom u drugom poluvremenu da imamo kvalitet i snagu. Međutim, nismo uspeli da stignemo prednost od dva „poklon“ gola za rivala. U „minusu“ smo šest bodova, prvenstvo je dugo i svakako da se ne predajemo niti odustajemo od želje za što viši plasman.

Voli „mušku“ igru, ne krije da je borben, ali u karijeri, koju je počeo upravo na mestu levog beka još 2002. godine u Obiliću, nije „zaradio“ crveni karton.

- Zaista, nikad nisam isključen. Iz Obilića sam 2006. godine prešao u Rad na šest meseci, zatim u Bežaniju do 2008. godine, kada sam postao igrač Vojvodine, koja me je u prvenstvu 2009-2010 pozajmila Javoru, da bih se prošle sezone ustalio u timu. Sada, kod trenera Dejana Vukićevića, koji je dobro „namestio“ ekipu, takođe sam u prvom planu, s obzirom na to da dajem sve od sebe kako na treningu, tako i na utakmicama, bile one za bodove ili ne. Na meni je da pružam još bolje partije, jer je konkurencija u timu žestoka, a nemamo pravo na kiks - ističe Pavlović.

Kad izađe na teren, u glavi mu je, kaže, cilj da se ne primi gol, a zna da će se u napadu već nešto uraditi. Na pitanje, koji je bolji od ta dva dela tima, odgovara diplomatski.

- Teško je odgovoriti, ali zna se da naš napad kreće od golmana Nemanje Supića, a odbrana počinje s Abubakarom Oumaruom. Dok lopta ne stigne kod nas u „zadnju liniju“ ima se vremena, tako da je sve u dobrom kolektivu - objašnjava Pavlović.

Slično reaguje i na opasku da je lane „blok“ pred golom delovao sigurnije nego s početka ove jeseni.

- Ne bih se složio s tim. Bilo je nekoliko grešaka, malih, ali imamo sjajnu komunikaciju. Glavni udar je na Miroslava Vulićevića desno i na centralne bekove Daniela Mojsova i Branislava Trajkovića, a smatram da smo uigran i kvalitetan kvartet. Videće se u narednim duelima, a već od sledećeg kola da Vojvodina ima dobar tim i da ćemo biti na koloseku za pohvale i rezultat - zaključio je Pavlović.


TROFEJ PRE INOSTRANSTVA

Rođen je u Surdulici pre 27 godina, prve fudbalske korake načinio je u lokalnom Radniku, odakle je kao omladinac prešao u Obilić, u čijem je dresu osvojio Omladinsku ligu Srbije, a za prvi tim debitovao je kao 19-godišnjak.

- Imam karijeru, koja je, smatram još u usponu. U Bežaniji sam imao sjajnu sezonu, bili smo u vrhu tabele, igrali kvalifikacije za Kup UEFA, ali želja mi je bila Vojvodina. Nisam pogrešio. U velikom sam klubu i gradu sa odličnim uslovima za život i rad i svakako, sportsku afirmaciju. Želja je inostranstvo, ali pre toga, trofej u crveno-belom dresu - kaže Pavlović.