va slobodna dana svojim učenicima dao je trener fudbalera Vojvodine Dejan Vukićević. Mini-pauza je usledila posle nerešenog ishoda u Ivanjici, u kojem Novosađani, prvi put od kada je na mestu šefa struke Vukićević, nisu postigli gol. Na kraju su i uz pomoć sportske sreće sačuvali remi u duelu s Javorom (0:0). Izveštači s ove utakmice složili su se u oceni da crveno-beli nisu pružili igru na nivou one koja se od njih očekuje, a trener je to ovako obrazložio:

- Javor je ekipa koja u poslednjoj liniji igra s punim rasporedom i brani se i sa devet igrača, dok u napadu nema više od dvojice-trojice. Takav rival zahteva maksimalnu koncentraciju i oprez. Protiv takvih timova gotovo je nemoguće napraviti veliki broj prilika, a mi smo imali dve preko Abubakara, koje, nažalost, nismo realizovali. Na kraju smo imali i sreće da jedan pad u koncentraciji naše odbrane nije rezultirao golom. Pojedini igrači koji igraju u napadu ne pokazuju ono što objektivno mogu, ali nisam ni siguran da bi oni koji bi umesto njih eventualno ušli doneli neki pomak. Ovo je prva utakmica na kojoj nismo dali gol od kada sam je trener i izgubili smo dva boda. Jer, da smo uspeli samo jednom da pogodimo mrežu Javora, uz činjenicu da nismo primili gol, bilo bi to dovoljno za ispunjenje cilja. Javor je rival čija igra ne odgovara ni jednom rivalu, godinama neguje taj defanzivniji stil i pokušava iz kontri da postigne gol.

U čemu je bio problem da niste pružili bolju partiju u Ivanjici?

- Pre svega je to bio nedostatak jednog igrača koji može da donese prevagu – kategoričan je bio Vukićević. – Govorim o fudbaleru koji može da stvori višak, da napravi proboj jedan na jedan, baš kao što to čini Merebašvili, koji zbog kartona nije mogao da igra u toj utakmici. I to je jedan od razloga naše slabije igre. Drugi faktor je rival koji nam nije ostavljao prostora da se razmahnemo. Mi smo ponovo igrali s Bojovićem, Abubakarom, Branom Ilićem, Škuletićem i Bilbijom u napadu, pokušali smo na sve načine da stignemo do gola, ali, nažalost, u tome nismo imali uspeha. Prvo poluvreme meča bilo je ispod svake kritike, dok smo u drugom delu i mi i domaćini imali po dve-tri šanse. Ni teren u Ivanjici, objektivno, nije u najboljem stanju, ali je činjenica i to da smo pružili najslabiju igru od kada sam došao u Novi Sad.

Sledi dvonedeljna pauza, da li je to dobro za timu koji vodite?

- Nikad se ne zna, tek ćemo saznati koliko nam je odgovarala pauza od 15 dana. Čeka nas opet veoma važna serija utakmica, u kojoj smo dva puta domaćini i dva puta gostujemo. Uz to, igraćemo s Javorom četrvtfinalni susret Kupa u Novom Sadu. Ta utakmica za nas je najvažnija, jer sve drugo, osim našeg prolaska u polufinale, bilo bi ravno katastrofalno lošem učinku u polusezoni. Ne želim ni da razmišljam o drugačijem ishodu osim naše pobede, u toj utakmici s timom iz Ivanjice. Zato ćemo taj meč posebno pripremati. Bićemo lišeni petorice reprezentativaca i važno nam je da održimo visok ritam i motivaciju kod igrača. U sledeći utorak ćemo odigrati trening susret s Bežanijom i insistiraćemo na visokom ritmu i kvalitetu treninga, jer nas posle pauze očekuje prvo duel sa Smederevom, a onda i pomenuta utakmica s Javorom, sve u razmaku od tri dana.

Koliko je realno da Vojvodina na kraju jesenje polusezone bude treća?

- Mora da bude realno. Ja sam čovek koji u životu pred sebe postavlja najviše ciljeve i ne beži od odgovornosti. Ne zadovoljavam se prosekom u životu, posebno ne u fudbalu i navikao sam da se borim za trofeje. Očigledno je da imamo grupu igrača koja teško može da isprati taj deo, ali je sigurno da ćemo do kraja jeseni pokušati da ostvarimo maksimum i dočepamo se trećeg mesta. Posle toga, u pauzi, pokušaćemo da dovedemo igrače koji će pojačati konkurenciju u ekipi i koji će biti pojačanja u pravom smislu te reči. Mislim da sam svima pružio šansu da vidimo na koga možemo da računamo na putu ka ostvarenju ambicija. Niko iz kluba ne postavlja imperative pred nas, ali sam ja taj koji to čini i siguran sam da Vojvodina, na osnovu svega što ima, mora biti u vrhu srpskog fudbala. Neka ta treća pozicija do zime bude naš cilj, kao i polufinale Kupa, a onda ćemo videti šta nam valja dalje činiti. Omogućićemo grupi igrača, koja ima priliku za to, da ode u inostranstvo, nekima koji ne mogu da prate ambicije kluba da pronađu sredine koje će im odgovarati, a svakako da nam je cilj i da grupu omladinaca priključimo prvom timu. Tu mislim na Melega, braću Kordić, Kosovića i Nastića, jer to je ono što je karakterisalo Vojvodinu tokom godina i što treba da bude njena odlika, a to je stvaranje igrača iz sopstvenog kadra. Igrači koji dolaze moraju da budu kvalitet i da publika u Novom Sadu ima šta da vidi. Moj prvi cilj, ipak, jesta da u preostala četiri kola igrači daju maksimum i to je ono što je, uostalom, i moj posao. U Ivanjici u tome nisam uspeo, jer sam siguran da je ono što su pružili u duelu s Javorom daleko od maksimuma pojedinaca. Treniramo jako dobro, ali je sve to beznačajno ako u prvenstvenim mečevima ne pretvaramo taj rad u dobre igre i pobede. Ambicija igrača mora da bude da pružaju maksimum u svakoj utakmici, jer kada je tako, nećemo imati problem da se međusobno pogledamo u oči - istakao je Vukićević.