ticajem okolnosti, najvažnijoj utakmici ove jeseni, četvrtfinalnom susretu Kupa Srbije s Javorom u Novom Sadu, fudbaleri Vojvodine teškom mukom stigli su do plasmana među četiri najbolje ekipe u ovom takmičenju. S te strane gledano, ma koliko da su se namučili i nisu odigrali dobru utakmicu, učenici trenera Dejana Vukićevića ispunili su očekivanja navijača. Ali, još jednom ćemo podvući, njihova igra bila je slaba i njome nisu nagradili onih oko 1.000 promrzlih gledalaca koji su se odvažili da dođu na "Karađorđe" i pruže im sjajnu podršku.

I u najavi utakmice s Ivanjičanima, trener Vukićević upozoravao je da gosti organizovano igraju u odbrani i da će strpljenje biti od velike važnosti za njegov tim. Ne verujemo, doduše, da je mislio da će tek golom Oumarua Abubakara u 87. minutu Voša slaviti u ovom meču i da će se toliko mučiti i s loptom i s rivalom. Posebno u prvih 45 minuta, novosadska ekipa nije pokazivala da ima ideju kako da nadmudri goste, koji su se branili bunkerom pa, osim šanse Ljubinkovića u 11. minutu (kada je plavokosi vezista pogodio stativu), nije stvorila ni jednu priliku. Izvesno je da statičnom, pa i neborbenom igrom, do prilika Vojvodina nije ni mogla da stigne.

Dejan Vukićević trener Vojvodine je, kako je i sam rekao, na poluvremenu imao dosta toga da zameri igračima.

- Nisam pričao u svlačionici o igri, jer sam spreman da oprostim grešku u driblingu, ili izgubljenu loptu - rekao je Vukićević dan posle utakmice. - Međutim, ono što ne mogu da oprostim jeste pristup igri koji je u prvih 45 minuta bio ispod minumuma. Noga i glava moraju u ovakvim utakmicama da budu tamo gde im je mesto, a mi nismo pokazali borbenost i zbog indoletne igre sam i te kako zamerio pojedincima. Jer, konačno, od rezultata nam svima, u profesionalnom smislu, život znači.

Nisu Novosađani, doduše, delovali mnogo bolje u drugih 45 minuta, ali je bilo vidljivo da pokazuju više želje, veću borbenost i rešenost da pobede tvrdog i samo na odbranu orijentisanog rivala. Giorgi Merebašvili je počeo da diriguje osmišljenijim napadima, a Oumaru Abubakar je sve češće pretio odbramebnom bedemu Javora. Uz to, Milan Bojović je uneo neophodnu dozu agresivnosti, ali onih pravih šansi, međutim, nije bilo sve do 79. minuta, kada je kapiten Medojević promašio iz fenomenalne pozicije. Devet minuta kasnije, kada su penali već bili više od nagoveštaja, dva najbolja aktera utakmice - Merebašvili i Abubakar - spasili svoj tim od penal-lutrije, kojoj su se toliko nadali u ivanjičkom timu. Sportska pravda je bila zadovoljena, jer zaista bi bilo nepravedno da je, eventualnim boljim izvođenjem penala, u polufinale otišao tim koji je samo jedan-jedini put zapretio protivničkom golu i u nekoliko navrata nije birao način na koji će se braniti, makar to izlazilo iz sportskih okvira.

Već sutra pred Vojvodinom je novi izazov, pošto u Jelen Superligi gostuje kod ekipe BSK-a iz Borče.