udbaleri Vojvodine pobedom su se oprostili od jesenjeg dela sezone u Novom Sadu, a ovoga puta bili su bolji od ekipe Borca. Aplauzi na stadionu Karađorđe obeležili su završetak utakmice čime je novosadska publika nagradila crveno-bele za izdanje u prijatnoj fudbalskoj večeri, ali samo u drugom poluvremenu.

U prvih 45. minuta malo toga smo videli od najavljivane razigrane i razdragane igre Novosađana.

Ispitivanje snaga potrajalo je praktično do 38. minuta, kada su Čačani imali sjajnu priliku posle centaršuta Jovana Radivojevića. Naime, ovaj igrač želeo je da centrira sa leve strane, ali je lopta dobila neočekivanu putanju i na sreću domaćina završila samo na prečki Supićevog gola. Što se Novosađana zabeležen je samo 23. minut kada je Abubakar atraktivnim makazicama pokušao da ugrozi gol Milojevića, a jedinu koliko-toliko priliku domaćin je imao na samom kraju poluvremena kada je Merebašvili centrirao, a Škuletić šutem glavom zamalo bio neprecizan.

O tome šta misle o igri u prvih 45. minuta navijači su sve rekli žvizducima s kojim su ispratili aktere na odmor.

U nastavku smo gledali potpuno drugačiju, dinamičniju i zanimljiviju utakmicu. Očigledno je bilo da su igrači Vojvodine rešili da dobiju ovaj meč i odmah su pritisli goste na njihovu polovinu. Prvu priliku imao je Medojević u 51. minutu kada je šutirao preko gola ali to kao da je bila najava radosti crveno-belih momaka samo dva minuta kasnije. Sa desne strane centrirao je Merebašvili golman Čačana Nikola Milojević je loše reagovao kratko odbivio loptu, a za nju se izborio Bojović i poslao je u mrežu. Ovaj gol kao da je skinuo kamen sa srca igračima trenera Dejana Vukičevića i oni su sve opasnije atakovali ka golu rivala.

U 63. minutu posle kontranapada novosadskog superligaša Merebašvili je sjajno uposlio Abubakara koji je ćušnuo loptu pored golmana ali se neko iz odbrane Borca našao na njenom putu ka mreži otklonivši opasnost. U 67. minutu Bojović je bio u dobroj poziciji, ali je utisak da je mogao i bolje da šutira.

U 71. minutu okliznuo se Trajković i Čačani su neočekivano došli do prilike, međutim Radivojević je dodao loptu Damjanoviću koji je bio u ofsajdu. Ova šansa kao da je dala dodatni stimulans crveno-belima, pa smo već u 73. minutu videli odličan šut Abubakara glavom, ali je lopta otišla preko gola. Odmah potom u šansi se našao i Brana Ilić, koji je prethodno zamenio Bojovića, ali je i njegov šut sa šesnaest metara završio iznad prečke.

A onda je usledio najlepši trenutak na utakmici. Igralo se 75. minut kada je kapiten Vojvodine Slobodan Medojević prvo presekao na svojoj polovini jedan napad Čačana, poveo loptu, obišaoo prepreku za preprekom, došao na sedam-osam metara od mreže i uposlio Ilića kojem nije bilo teško da postigne drugi pogodak. Za ovaj fenomenalan potez, ljubitelji fudbala istinskim ovacijama nagradili su kapitena domaćeg tima.

Činilo se da je priča završena, igralo se 88. minut, kada je golman Vojvodine Nemanja Supić dobio loptu pred svoj gol, bespotrebano se s njom poigravao, a Radivojević mu je, da li uz faul ili ne oduzeo i smanjio rezultat. Sudija Jeremić produžio je meč za tri minuta, ali u prvom minutu nadoknade izuzetno zapaženi Abubakar imao je šansu, da bi već u sledećem napadu isti igrač oduzeo loptu odbrani Borca, uposlio Branu Ilića koji je bez razmišljanja iskoristio sjajan pas i postavio konačan rezultat.


Navijači

Podrška fudbalerima Vojvodine bila je sjajna, a navijači su početkom drugog poluvremena na severnoj tribini istakli parolu „U proleće bolje i pobede nove nek nose te oni koji te vole”. Isto tako simpatizeri Novosađana u početku nastavka napravili su bakljadu.

U 68. minutu najvatrenije pristalice Vojvodine napustili su severnu tribinu kako bi pomogli rukometašima Vojvodine koji su sinoć u dvorani na Slanoj bari igrali važan evropski meč. Međutim, i kada su najglasniji navijači otišli Vojvodina nije bila bez podrške, jer je oko 3.000 preosalih gledalaca zdušno bodrilo domaći tim.