OJVODINA nije izgubila utakmicu na gostovanju, Vojvodina je sa Partizanom igrala „viktorije“, da bi nesrećno poklekla, Vojvodina je pobedila Crvenu zvezdu na „Marakani“ i pokazala i agresivnost i kvalitet. To je Vojvodina koju predvodi, sa mnogo energije, hrabrosti i šarma, Dejan Vukićević, nekadašnji odlični vezista Partizana, trener koji je sa Zetom i Mogrenom osvajao šampionske titule u Crnoj Gori.

Pa, Dejane, kakva je slika Vojvodine sada u odnosu na onu koju ste zatekli po dolasku u Novi Sad?

- Promenila se, nabolje, što me naravno raduje. Ali, da ne budem pogrešno shvaćen, ne kritikujem, niti se hvalim. Jednostavno, teško je prihvatiti tim koji nisi sam selektirao, koji je posle neočekivanog poraza od amatera Vaduza psihološki potpuno pao, što se prenelo i na ambijent u svlačionici. Da bismo sve to prevazišli, zajedno, jer i ja sam bio novi, bilo je potrebno vreme. Srećan sam što ga nismo gubili i što smo se brzo vratili - priseća se Vukićević prvih novosadskih dana.

Mnogi misle da je Partizan već šampion?

- U Partizanu će reći da nisu, ali ako neko osvoji 42 od mogućih 45 bodova i pobegne najbližim rivalima 10 i 11 koraka, kako ga stići. I da se za pobedu dobija četiri boda, teško bi bilo. Ono što je sigurno: Partizan sam odlučuje i samo i isključivo od njega zavisi na koji način će završiti sezonu.

Može li Vojvodina konačno razdvojiti beogradske klubove i najzad zauzeti drugo mesto?

- Iako u klubu smatraju da to nije realna opcija i ne pritiskaju me, ja sam sam sebi postavio taj cilj - jasan je Vukićević. - Hoću da preskočimo Crvenu zvezdu i budemo drugi, a hoću da i u narednoj sezoni pokušamo da napravimo i korak više i da pojurimo i titulu. Takav sam, ne mirim se sa prosekom i učiniću sve da beogradski dvojac sada razbijemo, a dogodine...

A dogodine želite šampionsku krunu, šta je za tako nešto još potrebno ovoj i ovakvoj Vojvodini?

- Imamo kostur tima, tih šest igrača moraju da budu nosioci zdrave atmosfere i trebalo bi ih zadržati po svaku cenu. Ne samo ove zime već i narednog leta. Kada to kažem mislim pre svega na štopere Mojsova i Trajkovića, Medojevića, Merebašvilija, Oumarua i Stevanovića. Uz njih potrebna nam je još jedna grupa od pet-šest fudbalera koja bi predstavljala to čvrsto jezgro. Da bi se bio konkurentan u Evropi treba sačuvati tim, mada mi je jasno da to nije nimalo lako. Najgore je na brzinu krpiti tim i kriti se iza hipoteke neuspeha. Ova Vojvodina može i mora da napreduje guliverskim koracima.

Priče o „lalama“ koje gube utakmicu čim pređu most vas ne dotiču?

- Ne, ali ni moje igrače. Jer, ti „argumenti“ su na staklenim nogama - kategoričan je Vukićević. - Mi smo skoro 300 dana bez poraza na strani, a Vojvodina od kada je ja vodim nije poklekla ni na jednom gostovanju. Izgubili smo samo meč s Partizanom na našoj travi, zato što smo kažnjeni za dve neverovatne greške, a odigrali smo dobru utakmicu gde smo imali posed lopte 60:40, u kornerima je bilo 9:1 za nas, uputili smo 17 šuteva na gol gostiju. Pa, ko je još tako igrao protiv četvorostrukog uzastopnog šampiona iz Humske. I ono što me posebno raduje, mi smo se posle tog nesrećnog poraza brzo digli, pa ostavljamo da se zamisle oni koji ispredaju takve priče.

Vojvodina lakše igra sa velikima nego sa malima?

- Uvek je tako kod kvalitetnih igrača koji vide svoj interes u duelima sa najboljima i ja to razumem. Ali, mi smo dovoljno bodova uzeli od takozvanih malih klubova i da učinak Partizana nije izvan svih normi i da smo direktan duel dobili a ne izgubili, a moglo je da bude i tako, možda bi se sada drugačije priče pričale. Ali, to je je sve hipotetički, a ja sam uvek za realnost i sadašnjost.

Realno, da li želite nešto da promenite u sistemu, igri, navikama?

- Mnogo toga smo već promenili tako da mirno gledam na budućnost. Mi smo na 15 utakmica postigli 30 golova, dakle, dva po utakmici i publika je uživala u napadačkoj igri. Ja volim posed lopte, dominaciju, agresiju, zato i igramo visok presing na polovini protivnika. Jednostavno, dobro smo fizički pripremljeni i „davimo“ rivale. Još da se moji izabranici naviknu da ne žure, mislim da bespotrebno brzo završavamo napade, verujem da ćemo to promeniti...

Za visoke domete potrebna su i pojačanja?

- Naravno, ali ja sam svestan da u zimskom periodu nije lako dobiti prava pojačanja - sa obe noge je na zemlji trofejni trener Vojvodine. - Problem na proleće uvek donosi akumulirani broj žutih kartona kojima su igrači opterećeni, pa je dodatna selekcija neophodna. Ima u ligi igrača koji bi pasovali Vojvodini, tu pre svega mislim na Milivojevića iz Rada i Mladenovića iz Borca, ali oni odoše u Zvezdu... Oslanjamo se uvek i na našu decu, ma biće to dobro, ne sumnjam.

Biće i onih koji će napustiti Novi Sad?

- To je neminovnost. Ilić je, na primer, kapitalan za naš tim, bio je strelac devet golova, ali je njemu glava u inostranstvu. I Brana zaslužuje da reši svoju egzistenciju. Baš kao i Vulićević koji takođe razmišlja na isti način. Obojici treba pomoći mada neće biti lako, ako odu, nadomestiti njihov izostanak.

Za kraj, otkrijte nam vaš pogled na fudbalski svet?

- Kao prvo, ne volim da gubim pa organizam naštelujem na jedan najviše dva poraza godišnje, ostalo ne podnosim. Ne volim ni ono svi smo jednaki, tu negde, to moji igrači znaju, pa ko je prosečan i o proseku razmišlja, taj sa mnom ne može ni da se druži.

Dejan Vukićević, trener - pobednik, koji je doneo neke nove vetrove u srpski fudbal.


BORAC TEŽI OD ZVEZDE I PARTIZANA

„KUP je naš“, već pevaju navijači Vojvodine?

- Borac je najteži rival koji je mogao da nam dopadne u polufinalu jer svi u Novom Sadu već vide Vojvodinu u finalu. Da se igra naredne srede i ja bih rekao: idemo sigurno, ali do proleća ko zna šta će se sve dogoditi. Kada se ispadne od Zvezde ili Partizana nije tragedija, ali jeste ako te eliminiše Borac. Vojvodina za 100 godina nije osvojila kup, a pet puta je igrala u finalu...


I CRNO-BELE ĆEMO PRETEĆI 2012.

NAVIKLI ste se na titule u Crnoj Gori, hoće li ih biti i sada u Srbiji?

- Da, imam šampionske navike, slavio sam i sa Zetom i sa Mogrenom, i želim da ih sačuvam i u Srbiji. Tek sam počeo, zato sam i rekao da mi je želja da sada preskočimo Zvezdu, a naredne sezone budemo i ispred Partizana - jasan je Vukićević.


OUMARU I MEREBAŠVILI NAJBOLJI STRANCI

VOJVODINA ima zaista dobre strance?

- Slažem se sa tom konstatacijim, ali, mogu da idem i korak dalje. Za mene su Merebašvili i Oumaru najbolji stranci u Srbiji. Gruzin je učestvovao u 90 odsto postignutih golova, a Kamerunac je prototip modernog napadača koji poseduje natprosečnu brzinu - obrazlaže svoje mišljenje Vukićević.


POTCENJUJU CRNOGORSKI FUDBAL

SLIČNOSTI i razlike između srpskog i crnogorskog fudbala?

- Mislim da se potcenjuje fudbal u Crnoj Gori - kao iz topa će Vukićević. - Osim Partizana, Zvezde i Vojvodine, ostali klubovi bi teško bili superiorni u kokurenciji Zete, Mogrena, Budućnosti i Rudara. Tri velika kluba iz Srbije prave razliku, a mislim da je profesionalizam na ovim prostorima izraženiji. Ali, treba reći i da u Crnoj Gori ima mnogo kvalitetnih igrača.

LIČNA KARTA
Ime i prezime: Dejan Vukićević
Rođen: 27. aprila 1968. u Podgorici
Igračka karijera: Budućnost, Mogren, Pezoporikos, Partizan, Sevilja, Rekreativo
Trenerska karijera: Zeta, Mogren, Zeta, Vojvodina
Titule: prvak Crne Gore sa Mogrenom i Zetom