ilo je i drugačijih raspleta u situaciji u kojoj se Vojvodina našla posle dobre igre i ubedljive pobede u Kuli. Uvek se u takvim prilikama ističe da je sada najvažnije overiti novom pobedom osvojene bodove, ali onda je, najčešće, dolazila blokada. Noge fudbalera bivale su kao okovane, rivalu je ta sputanost išla na ruku i od željenog vezanog trijumfa nije bilo ništa.

Miodrag Pantelić, svakako još uvek neiskusan na novom zadatku sportskog direktora, dovoljno je bio iskusan da prepozna kao dojučerašnji aktivni igrač, šta je za ekipu Vojvodine najvažnije u meču s timom iz Gornjeg Milanovca.
Interesuje me samo pobeda - rekao je.

Osetio je Pantelić važnost meča, jer je znao da sa vezanih šest bodova Vojvodina od starta može da istakne kandidaturu za ravnopravnu trku za najviši plasman s beogradskim dvojcem.

U sličnom tonu zborio je i šef stručnog štaba Dragoslav Stepanović.

- Zalet se hvata upravo u ovakvim utakmicama. Metalac se sprema za grčevitu borbu za opstanak, a mi smo se već nametnuli kao ekipa koja će igrati ofanzivno, koja će publici ponuditi nešto novo, spremna da se bori za sam vrh tabele. Znam da nas čeka potpuno drugačiji susret od onog u Kuli, ali verujem da će Mrđa, Tadić, Stjepanović... pronaći put do mreže gostiju - pričao je Stepanović.

Sve su pogodili i sportski direktor i trener. Bilo je teško, muka prava doći do bodva, ali je na kraju zacrtano i ostvareno. Pobeda mukotrpno izvojevana, ali čista kao suza.

- Hvala publici koja je bila uz nas – rekao je Stepanović posle meča aludirajući verovatno na najvernijih 500-tinak navijača sa severa. Firmaši su zaista bili 12. igrač Vojvodine od prvog do poslednjeg minuta, ali kibiceri sa zapada, a njih je u subotu bilo više nego inače, nisu baš bili oduševljeni onim što Vojvodina demonstrira. Oko 60. minuta, uoči jedinog pogotka, nezadovoljstvo je postajalo češće i glasnije. No, Mrđa se brzo potrudio da negodovanja pretoči u aplauze, a onda je i Vošin sever razdrmao Staru gardu na istoku i najveći deo publike na zapadu.

Upravo Vojvodini, ali ne samo njoj – jer to je praksa i na većini domaćih stadiona, nedostaje podrška publike i u trenucima kada ekipi ne ide. Novosadaskim fudbalerima niko ne može da zameri da nisu hteli. Želeli su, ali nisu imali pravih rešenja protiv dobro organizovane odbrane Metalca. Ipak, put do cilja je pronađen, a on nekada bude i slađi kada se do njega teže dođe. Tako treba posmatrati i susret s Metalcom. Vojvodina bi, prema strukturi ekipe, lakši posao ove jesni trebala da ima na strani. Prostora za Mrđu biće uvek više na gostujućim terenima, dok Vojvodini na “Karađorđu” u mečevima kada se rivali zgusnu na svojoj polovini, treba jedan pravi razbijač. Dok se takav ne pronađe, momci koji nose crveno-beli dres zaslužuju podršku navijača dok god na terenu budu pružali maksimum.

S. S.