ako se sve brzo menja… U martu 2010. Aleksandar Katai je bio presrećan kad je u meču sa Čukaričkim na „Karađorđu“ debitovao u dresu Vojvodine, da bi mesec dana kasnije, protiv Metalca u Požarevcu, proslavio prvenac u crveno–belom dresu.

Dve godine posle toga, ove zime, Novosađani ga doživljavaju kao značajno pojačanje za nastavak sezone. Između pomenuta dva perioda je Kataijev šestomesečni boravak u Grčkoj, prvo u Olimpijakosu, a onda OFI.

– Pošto se u prethodnih šest meseci provedenih u Grčkoj sve završilo samo na 29 minuta odigranih za OFI, prihvatio sam da se vratim na početnu stanicu, u Vojvodinu. Hoću da igram, da i sebi i drugima dokažem da vredim.

Aleksandar Katai je ostao upamćen po izjavi da fudbal ne voli da gleda na televiziji i da višak vreme radije koristi za uživanje u životu:

– Dobro, nešto se u međuvremenu promenilo na tom planu. Shvatio sam da mi je fudbal važan jer živim od njega.

Ipak, da nije baš konfekcijski tip i da i dalje ima nekog đavola u glavi, svedoči nova frizura:

– Malo sam šatirao. Čisto štosa radi.

Na to sledi logičan dodatak:

– Idol mi je Baloteli. Volim ga zato što je drugačiji. Makar to ponekad bilo i na vlastitu štetu.