ojvodina – Slovačko (Češka) 2:4 (2:2)

ANTALIJA: Teren SC “Ismail Gekček”, gledalaca: 50, sudija: Bićikci (Turska). Strelci: Abubakar u 3. i Ilić u 32. minutu za Vojvodinu, a Volšćik u 14. (iz penala) i 27, Valenta u 48. i Došek u 76. minutu za Slovačko. Žuti kartoni: Mitošević i Mojsov (Vojvodina), Došek i Čvrtniček (Slovačko).

VOJVODINA: Supić, Vulićević, Pavlović, Trajković, Mojsov, Mitošević, Ljubinković, Stevanović, Ilić, Škuletić, Abubakar. U drugom poluvremenu igrali su još: Janošević, Smiljanić, Ađuru, Branković, Moreira, Bojović, Katai, Milović, Novaković i Kovačević.

SLOVAČKO: Filijko, Kubdoš (Košut), Trousil, Mezlik, Daniček, Kardela, Valenta, Ondrejko, Volešćik, Čvrtniček, Dosek.


Ni lepa, a ni uspešna nije bila premijera fudbalera Vojvodine u Antaliji, kada je reč o trening mečevima. Bolji od njih bili su igrači ekipe Slovačko, osmoplasiranog tima českog šampionata, koji su, posle kvalitetnije igre u većem delu susreta, zasluženo trijumfovali 4:2. Ovakav epilog dosta je naljutio trenera Novosađana Dejana Vukićevića, posebno indolentan odnos pojedinih fudbalera prema dresu kluba čije boje brane.
Počelo je lepo, jer je već u trećem minutu Abubakar Oumaru iskoristio odlično proigravanje Stevanovića i pogodio mrežu suparnika za vođstvo od 1:0. Međutim, Česi su pokazali da su čvrsta, agresivna, disciplinovana i kvalitetna ekipa i nije proteklo puno vremena do trenutka kada su izjednačili (14. minut). Odbrana crveno-belih nije dobro reagovala posle slobodnog udarca za rivala, loptu je klizećim startom izbio Mojsov, a slabi turski sudija pokazao je na belu tačku. Da li je Mojsov igrao rukom, teško je reći, a neumoljivi egzekutor najstrože kazne bio je Volešćik.

Nastavili su igrači iz češke da diktiraju tempo, a Volešćik se u 27. minutu i drugi put upisao među strelce. U tim trenucima izuzetno slabo je funkcionisao vezni red Novosađana, pa su njihovi rivali uspevali veoma brzo da se tranformišu iz odbrane u napad, koristeći ekstremnu visinu svojih špiceva Došeka i Čvrtničeka. Ova dvojica igrača stvarala su dosta problema centralnim bekovima Vojvodine, iako se mora naglasiti da često nisu birali sredstva, ni način da dođu do lopte.

Izuzetno raspoložen za igru bio je Brana Ilić, koji je na levoj strani napada crveno-belih pravio dar-mar, a takav nastup 27-godišni napadač krunisao je u 32. minutu. Slobodan udarac s desne strane izveo je Mitošević, Škuletić je propustio loptu kroz noge, a Ilić je majstorskim šutem savladao i drugi put Filijka. Do kraja poluvremena imala je ekipa iz Novog Sada još dve prilike, ali je jednom dobro reagovao golman Čeha, a drugi put je Abubakar pogodio spoljni deo mreže.

U nastavku je Vukićević izvršio dosta izmena, želeći da, kao što je i najavio, šansu pruži svim igračima, dok je trener Slovačkog zamenio samo jednog fudbalera. Očigledno, Česi su u meč ušli takmičarski, s namerom da ga dobiju i ništa ne eksperimentišu, dok su Novosađani hteli da isprobaju skoro sve snage kojima raspolažu. Zahvaljujući tome, rival našeg tima držao je sve konce igre u svojim rukama, diktirao tempo i onemogućio napadu crveno-belih da stvori i jednu povoljniju priliku.

Poveli su česi sa 3:2 već u 48. minutu, kada je Valenta iskoristio grešku odbrane Vojvodine, a sličan scenario zbio se i u 76. minutu, kada je meč rešen posle gola visokog Došeka. Bilo je puno praznina u igri odbrane crveno-belih, srednji red se gotovo nije ni primećivao, a onda ni napadači nisu imali priliku da se istaknu.

- Nikada nije prijatno kada se izgubi – rekao je Dejan Vukićević. – Igrali smo s jako kvalitetnim rivalom i želeo sam šansu da pružim skoro svima. Rezultat nam nije bio u prvom planu, jer da jeste, ne bih na poluvremenu povlačio iz igre Abubakara i Ilića. Primetno je da neki igrači fantastično rade i odnose se prema obavezama, ali postoji i grupa igrača koja je jako daleko od onog što dres Vojvodine zahteva. Oni ili će brzo promeniti navike, ili će imati posla sa mnom. Imaću još strpljenja, jer igrači su izloženi velikim naporima, ali ni ono nije beskrajno. Još neću imenovati igrače iz te grupe, ali ćete i sami uočiti ko su oni. Ovakve utakmice su, uostalom, najbolji pokazatelj ko može da prati ambicije velikog kluba, a ko ne.


Apija samo trenirao

U konkurenciji za tim u jučerašnjoj utakmici nije bilo najvećeg pojačanja Novosađana Stivena Apije. As iz Gane još uvek nije potpuno fizički spreman i, dok su njegovi saigrači igrali meč sa Česima, Apija je na terenu pored naporno radio s kondicionim trenerom Zoranom Banićevićem.

Juče u igru nisu ulazili ni mladići Poletanović i Radoja, a treći golman Marko Kordić u civilu je pratio utakmicu. Na terenu je jedino Miroslav Stevanović proveo svih 90 minuta.


Tri kapitena

Zanimljivost susreta Vojvodina – Slovačko je da su kapitensku traku među crveno-belima nosila čak trojica igrača.

Ekipu je na teren izveo “pravi” kapiten Miroslav Vulićević. Kada je on u poluvremenu zamenjen, traka se našla na mišici Branislava Trajkovića, a kada je i on napustio igru, završila je oko ruke Miroslava Stevanovića.


Selektor Janković pratio utakmicu

Selektor mlade reprezentacije Srbije Aleksandar Janković bio je među gledaocima koji su pratili susret. On je s posebnom pažnjom gledao učinak Vuka Mitoševića, koji je standardan na njegovom spisku i koji će nastupiti u prijateljskoj uatkmici sa selekcijom BiH koja je na programu 29. februara.

Utakmici su prisustvovali i poznati estradni menadžer Raka Marić, fudbaler Crvene zvezde Mirić i još neki poznati ljudi vezani za srpski fudbal.