ovek bez vizije ne može da vodi prodavnicu a kamoli klub, koji je teže voditi nego bilo koju kompaniju. Tim rečima, Ratko Butorović, alijas "Bata Kan Kan", predsednik novosadskog superligaša, koji je sopstveni biznis pokrenuo još krajem 1988. godine upravo sa dragstorom po kojem je i dobio nadimak, a u međuvremenu posao pored trgovine proširio na hotelijerstvo, građevinarstvo... objašnjava sopstveni, ali i stav Upravnog odbora Vojvodine.

Tamo su, pored njega, takođe konstruktivni ljudi od rada i reda, kako često zna da istakne, „stvaraoci“ sa mnoštvom planova, želja, ali i elana i volje da se u svakoj prilici napravi korak napred, kako na sportskom, tako i na polju poslovanja kluba.

Ove zime, Novosađani su pomerili granice, podigli lestvicu zaista visoko, dovođenjem Stivena Apije, eks kapitena Gane, fudbalera poznatog na svim meridijanima, najzvučnijeg imena koje će zaigrati u srpskom fudbalu, jednako kao i angažovanjem Almamija Moreire, igrača dobro znanog na ovim prostorima.

Pred start prelaznog roka, rukovodioci kluba sa „Karađorđa“, mudro su ćutali i isticali da će naći adekvatne zamene za odlazak Slobodana Medojevića, kapitena tima i mlade reprezentacije Srbije i Giorgija Merebašvilija, reprezentativca Gruzije, od kojih su inkasirali, jasno je, više od 3.3 miliona evra. Licitiralo se po fudbalskim kuloraima sa raznim imenima, vratili su se u ekipu sjajni Saša Katai iz Olimpijakosa i Milovan Milović iz Javora, tek da se zamagle oči navijačima, a onda su, pred zatvaranje fudbalske pijace odjeknule, jedna za drugom, „bombe“ prelaznog roka.

- Da li je potrebno da kažem da to ništa nije slučajno – odgovara za „Sport“ prvi čovek Vojvodine Ratko Butorović. - Naravno da smo doveli fudbalere čiji sportski i ljudski kvaliteti nisu sporni. O Moreiri je suvišno govoriti jer se pokazao kao najbolji stranac u našem fudbalu, a Apija je najveće ime koje je došlo u našu ligu. Sportska javnost verovatno misli da je to zbog pohoda na trofej kupa Srbije. Izbegavam da kažem finala, jer tome predstoji dvomeč sa Borcem, ekipu koju poštujemo, ne potcenjujemo i na to gledamo mnogo ozbiljno. Međutim, nije samo zbog toga.

Ipak, njih dvojica će mnogo značiti za igru ekipe koja ide na trofej?

- Moram reći da u našem planu ima istine da je to tako. Ali, suština je mnogo dublja. Jer, nadamo se da ćemo na jesen igrati Evropu. To nam je cilj, glavna vizija. Ne sumnjamo da će Apija i Moreira, ako budu dali na terenu ono što se od njih očekuje, kao i svakako ostali naši igrači, da ih ne nabrajam, to i uspeti. Pre svega, oni su svi izvrsni ljudi, sportisti, takmičari pa nam je namera da se ozbiljnije pozabavimo međunarodnim takmičenjem i ostanemo duže u Evropi, uz jedno, dva pojačanja, da uđemo u grupu.

Znači li to da na leto slede nove zvezde prelaznog roka?

- Tačno tako. U zavisnosti od igara u prolećnom delu prvenstva i kvaliteta koji se pokaže na terenu, kao i sa pretpostavkom da će se naši planovi ostvariti i igrački kadar odgovoriti na sve obaveze, imaćemo pojačanja za Ligu Evrope. Verujte, već sada znamo imena igrača koje bismo želeli. Svakako, uslov da bi ti igrači došli u naš tim je upravo, evropska scena. Naravno, reč je o igračima iz inostranstva, poznatim imenima.

Taj potez će takođe povisiti standarde u srpskom fudbalu?

- Apsolutno. Jer, Apija nije došao u Vojvodinu, već prvo u Srbiju, a igra za Vojvodinu. Pa, on je kao ikona u svojoj zemlji, svetski kalibar, Juventus, Feberbahče... Svakako, ne bi trebalo niko da se ljuti, pogotovo oni koji nisu ni pomišljali da neka od evropskih imena dođu u Srbiju. Mi smo napravili mali iskorak, tek da im zagolicamo maštu, da i oni budu deo našeg projekta, zapravo deo srpskog fudbala.

Da li je to odjeknulo u medijima kako ste očekivali?

- Nismo zadovoljni kako je to propraćeno. Jer, da je takvo ime kao Apija došao u redove od nekih naših stalnih rivala, pa to bi se Dnevnik prekidao, zapravo, svi mediji i elektronski i pisani bili bi preplavljeni slavopojkama o tome kako je urađen ogroman posao za srpski fudbal. Kao predsednik Vojvodine mogu reći da to nama ne smeta. Onaj ko hoće i voli sport, to i vidi a vreme koje je ispred nas, pokazaće sve ostalo.

Pomerate granice i na drugoj strani, proširujete inače velelepni sportski centar, renovirate stadion iako je od pre pet godina mnogo toga urađeno?

- Ne bih želeo da govorim šta je bilo pre pet godina i u kakvom stanju sam zatekao klub i u kojim uslovima su igrači i zaposleni živeli i radili. Istina je, radili smo, sve to renovirali, a sada ovo što radimo je zato što moramo jer to zahtevaju visoki standardi koje smo postavili upravo mi u klubu. Deca, koja dolaze u Omladinski pogon moraju da rade u uslovima koji pripadaju Vojvodini. Zato se i pokazalo da sada imamo čak 560 mališana, dečaka i mladića od kojih 30 reprezentativaca u svim kategorijama. To doživljavamo kao naš ponos jer je mnogo lepo kada nam dolaze deca iz ostalih naših klubova, prelaze kod nas iz BiH, Crne Gore i iz klubova iz nekadašnjih naših republika.

Rušite deo sa inače odličnim, po standardima urađenim svlačionicama, boravkom za igrače, kancelarijama... Pa je pitanje jeste li fudbalski klub ili građevinsko preduzeće?

- To i jeste suština, jer umesto sedam svlačionica za Omladinski pogon, sada zidamo 12, jer je gužva. Pravimo novi „medicinski blok“ koji je opremljen sa najsavremenijim aparatima za terapiju, dijagnostiku... jer je i postojeći postao mali. Moramo da proširimo ekonomat, klupske kancelarije, teretanu sa novim spravama. Takođe, deo objekta za oporavak igrača biće potpuno nov sa novim sadržajima, od zatvorenog bazena, bazena sa ledom, saunom... To su sve razlozi iz kojih naš trenažni centar, ne renoviramo ili adaptiramo, nego proširujemo i to planski, uz svakako, konsultaciju sa stručnjacima raznih profila.

Znači, i na tom polju su igrači u prvom planu?

- Prvi tim je u prvom planu ali jasno je da u sve kategorije, od petlića do omladinaca, ulažemo veoma mnogo. Oni su odvojeni od prvog tima i namera je da im stvorimo izvanredne uslove, iako ih i sada već imaju. Radovi su već počeli, a brzo ćemo ih završiti, pa će se i svi igrači i treneri vratiti u nov fudbalski centar „Vujadin Boškov“ koji će po lepoti i funkcionalnosti i svakako, bogatim sadržajima, parirati najboljim centrima sličnog tipa u Evropi.

Stadion „Karađorđe“ takođe dobija novo ruho?

- Samo pre godinu dana rekli smo da ćemo imati reflektore i kada nismo prošli po odluci Vlade, za razliku od Čačka, Niša, Zaječara, Novog Pazara, Kragujevca... niko nije verovao da će „Karađorđe“ zasijati. Ipak, uz veliku pomoć gradskih i pokrajinskih struktura je zasvetleo. Sada, kao i sa reflektorima, ponavlja se ista priča. Od Vlade nemamo pomoć, od FS Srbije nemamo pomoć jer nisu prepoznali veliku volju i želju da grad i pokrajina hoće da nam pomognu da rekonstruišemo čitav stadion da najzad dobijemo istočnu, južnu i jugozapadnu tribinu, zapravo objekat koji odgovara Novom Sadu i Vojvodini. Stadion će, uveren sam, pošto je na takvoj lokaciji, biti „prava lepotica“.

Da li to znači da razmišljate možda o promeni imena?

- Ako mu ikad budemo menjali ime sigurno je da se neće zvati „Anđelina Džoli“. Jer, za razliku od Apije, koji je baš za Vaš list izjavio da nije video miroljubivije, nasmejanije, gostoljubivije i ljude vedrijeg duha od nas Srba, za nju smo najgori, pa zato ne bih voleo da je vidimo ni kao gledaoca na tribinama naše lepotice. Ona će zasijati punim sjajem, siguran sam u to, do 16. maja i nadam se da ćemo u toj noći slaviti nešto što nam je životni san. Takođe, dužnost mi je da se zahvalim gradu i pokrajini što će zajedničkim snagama doprineti da se stadion renovira.

Koliko će sve to da košta?

- Kod nas tajni nema, jer je u Vojvodini sve transparentno, što bismo voleli da je i kod drugih. No, neka samo čuvaju svoje tajne, ali ovom narodu jedino duguju koliko plaćaju porez državi. Na žalost na to pitanje ne dobijamo odgovor. Nećemo ni sada dobiti, ali pošto nam mnogo toga brane, ne mogu nam zabraniti bar da pitamo. Mogu reći da naš fudbalski centar „Vujadin Boškov“ po projektu i predračunskoj vrednosti košta 850.000 evra. Za stadion „Karađorđe“ znaju se naše obaveze, kao recimo stolice, opremanje novih prostorija, finih radova kakve će objekat u zavisnosti od ekskluziviteta zahtevati, što smo regulisali u sporazumu sa gradom. U ovom momentu, tačan iznos se ne može reći, ali reč je o mnogo novca. Ulaganja grada i pokrajine će biti mnogo veća, ali ne bih mogao reći koliko je to. Znam samo da je mnogo više nego što klub ulaže. Jer, „zajedno smo jači“ i rečenica „Budi Novosađanin, navijaj za Vojvodinu“, sve govore.

Kupili ste autobus za prvi tim, naručena su dva minubusa za Omladinski pogon?

- Reč je o najsavremenijem autobusu sa 50 sedišta, marke koji koristi Bajern, Barselona... i dva minibusa sa po 25 sedišta za naše klince. To je, kao što smo zaključili odmah na početku našeg razgovora, deo naše vizije, velika Vojvodina koja bez svega do sada nabrojanog, ne može biti - zaključio je Butorović.


ANTALIJA SAMO NA RAZGLEDNICI

Šta Vas zadržava u zavejanom Novom Sadu da ne odete u Antaliju, gde je proleće?

- Ne možete da zamislite koliko bih voleo da odem na par dana, da se družim sa ekipom, opustim, gledam treninge i utakmice. To bih, kao i svi iz Uprave učinio o svom trošku. Međutim, ovde imamo mnogo posla i niko od nas jednostavno ne može da putuje baš da bi Vojvodina bila velika. Žao mi je ako to neko neće da prizna i što to nekom ne odgovara, ali to su činjenice. Recimo samo da reči kao što su biće i uradićemo ne koristimo, već samo gotovo je, postoji, vidljivo je i opipljivo. Namera je da novi autobus, brendiran, i ekstra ušminkan dočeka ekipu na aerodromu po povratku iz Antalije - kaže Butorović.


KLUB SJAJNO FUNKCIONIŠE

Da li je istina da ste igračima i zaposlenima već isplatili februarske zarade?

- Da, baš tako i to na dan kada smo u trening meču izgubili od ekipe iz Češke. U telefonskom razgovoru sa našim šefom Dejanom Vukićevićem, prokomentarisao sam baš taj detalj, unapred isplaćenih zarada kao presudan za poraz, naravno u šali, a ne umor igrača. Znate, kada u današnjoj situaciji bez ičije pomoći, bez sponzora delujemo moćno organizaciono, potvrđuje se činjenica da je Vojvodina postala veliki klub - ističe Butorović.


BORBA ZA TITULU

Pored trofeja pobednika kupa, do kojeg je kraći put, pojačanja prvog tima Vojvodine, Stiven Apija i Almami Moreira merkaju i titulu ?

- Oni su verovatno u pravu ali pošto su stranci, nisu čuli za našu staru poslovicu „šut sa rogatim ne može“- objašnjava Butorović.


GANjANIN NIJE TU ZBOG MODE

S obzirom na to da imate jedinstven stil oblačenja, da li je Vaš lični interes i činjenica da se Stiven Apija takođe dugo godina bavi modom i kreira modne linije uticala da ga dovedete u Vojvodinu ?

- Ma nema veze s tim. Verujte mi da nisam znao da se bavi modom niti sada znam koji stil preferira. Ipak, siguran sam da to nije stil koji ja obožavam. Ne verujem da moj stajling ima dodirnih tačaka sa njegovom modnom linijom - kaže Butorović.


I REČ O VEČITIMA

Vešto izbegavate razgovor u kojem se pominju naši najuspešniji klubovi, Crvena zvezda i Partizan, a glavni ste krivci što ste crno-belima dali vetar u leđa pobedom na „Marakani“ u poslednjem kolu jeseni i prvenstvo učinili gotovo izvesnim?

- Istina je, mnogo nas okrivljuju za to. Međutim, nemojte zaboraviti da igramo i sa Partizanom na proleće. Šta ako, pitam Vas, to klubu u Humskoj bude zadnji voz? Hoće li nam i tada neko prebacivati što igramo maksimalno pošteno na pobedu u svakom duelu. Pa to je sportski, zato i igramo fudbal, zato se takmičimo - kategoričan je Butorović.