portski centar „Kremlin“, Gledalaca : 50, Sudija: Rahimbajev (Kazahstan). Strelci: Katai u 60, 65. i 69. i Ilić u 86. minutu za Vojvodinu, a Žunior u 26. i Sidorčik u 54. minutu za Metalurg. Žuti kartoni: Stevanović i Smiljanić (Vojvodina), a Sidorčuk (Metalurg). Crveni katon: Čojko (Metalurg) u 39 minutu.

VOJVODINA: Janošević, Stevanović (Smiljanić), Pavlović (Branković), Mojsov, Trajković, Apija (Poletanović), Novaković (Ađuru), Moreira (Vulićević), Mitošević (Ilić), Abubakar (Katai), Bojović (Škuletić).

METALURG: Rudenko, Opanasenko, Čojko, Mateus, Šturko, Pičojski, Ašraf, Sidorčik, Korobka, Matjaž, Žunior. Igrali su još: Cirikov, Koskov, Rudika, Nesterov, Slin, Tejko.

U trećoj proveri koju su imali od kada se nalaze na pripremama u Antaliji, fudbaleri Vojvodine ostvarili su drugu pobedu. Ovoga puta savladali su čvrstu i nadasve grubu ekipu Metalurga iz Zaporožja, vodeći tim na tabeli druge ukrajinske lige. Iako su gubili 0:2, Novosađani su smogli snage da za pola sata preokrenu rezultat i stignu do trijumfa, ali treba napomenuti da su Ukrajinci od 39. minuta igrali s igračem manje, pošto je isključen Čojko posle brutalnog starta nad Abubakarom Oumaruom. Teren je tada morao da napusti i tamnoputi napadač crveno-belih a još se ne znam o koliko teškoj povredi se radi.

Junak meča bio je sjajni Aleksandar Katai, koji je za samo devet minuta tri puta savladao golmana Rudenka, a imao je nedugo potom i kolosalnu priliku da još jednom pogodi mrežu, ali je s gol-linije loptu u polje izbio Ašraf. Ipak, Katai je svoju odličnu partiju začinio nesebičnom asistencijom Brani Iliću u 86. minutu, kada je postavljen konačni rezultat.

U prvom poluvremenu utakmice je bila sve, samo ne prijateljska. Očigledno, gubi se kategorija ovakvih mečeva, jer ekipe idu na pobedu, a Ukrajinci su to činili često ne birajući sredstva. Poveli su 1:0, bili tim koji diktira tempo i način igre najviše zahvaljujući Brazilcu Žunioru, a Novosađani nisu uspevali da im pariraju na odgovarajući način. Jedinu priliku u prvih 45 minuta imao je Bojović, ali je odbrana Metalurga njegov šut uspela da blokira. U 15. minutu četu trenera Dejana Vukićevića zadesio je peh, jer je, posle jednog naglog pokreta, zadnju ložu povredio Almami Moreira i morao je da izađe iz igre, a posle toga je srpski superligaš delovao dosta jalovo u napadu.

Kada je u 54. minutu Metalurg poveo s 2:0 posle jedne kontre, pa potom propustio da realizuje još jednu šansu, nije delovalo da će igrači Vojvodine uspeti da se vrate, ali je, nekako baš ulaskom u igru mladog, 18-godišnjeg Marka Poletanovića, sve počelo da se menja. Ovaj dečko, iako je praktično debitovao, igrao je rutinerski, bez greške, a Novosađani su postajali sve opasniji. Aleksandar Katai je bio konstantna opasnost, a onda je postao i surovi egzekutor, dok je odlične saradnike imao u Petru Škuletiću, veoma dobrom Ađuruu, a onda i svim ostalim saigračima. Vojvodina je uspostavila dominaciju na terenu, bila tim koji stalno napada, vrši presing na zadnju liniju rivala i, zahvaljujući svemu tome, stigla je do pobede.

- Ne znam odakle da počnem – rekao je odmah posle utakmice trener Dejan Vukićević. – Posle krvničkog starta jednog ukrajinskog igrača ostali smo bez Abubakara, pre toga povredio se i Moreira… Ipak, najveći utisak na mene je ostavila fantastična igra čitave ekipe u drugom poluvremenu, velika želja koju su igrači ispoljili, sjajno trčanje i borbenost. Bilo je pravo zadovoljstvo gledati ih kako se ponašaju i igraju. Posebno bih izdvojio igru Marka Poletanovića, koja za mene nije iznenađenje. Igrao je mirno, bez greške i ovaj meč preporučio mi ga je za veću minutažu ubuduće.

Da li biste prokomentarisali igru Aleksandra Kataija?

- Ne – bez dvoumljenja je odgovorio Vukićević, a onda ipak nastavio: - Još pamtim prvu utakmicu i to kako je on na njoj igrao. Znam koliko može i to ne kažem misleći samo na golove koje je postigao. I meni i ekipi ovakav Katai treba, jer donosi korist timu.

Sledeći rival Vojvodine u četvrtak trebala bi da bude ukrajinska ekipa Karpati iz Ljvova.