aš neočekivano Metalac je odneo bod iz Novog Sada. U duelu s favorizovnom Vojvodinom, momci iz Gornjeg Milanovca odigrali su najbolje što umeju, izborivši remi, a mogli su i da se raduju čitavom plenu. Ostalo je, ipak, 0:0, dovoljno za buru nezadovoljstva navijača i simpatizera crveno-belih, koji su salvom zvižduka pokazali kako i koliko vrednuju ono što su im njihovi ljubimci pokazali na prolećnoj premijeri u Novom Sadu.

Fudbaleri Vojvodine nisu pokazali ništa od onoga što su najavljivali za proleće, a posebno za duel s Metalcem. Nisu imali ni igru, ni šanse, niti su loše izdanje pokušali da prikriju velikom agažovanošću i borbenošću. Iako su već deo prošlosti u odnosu na novosadski fudbal, moramo da spomenemo Slobodana Medojevića i Giorgija Merebašvilija, fudbalere čiji se odlazak i te kako primećuje i, za sada, teško ili skoro nikako nadoknađuje. Očigledno je da njihove akvizicije ne uspevaju da odgovore očekivanjima, jer srednji red se protiv fenjeraša mučio, tražio se i nije se pronalazio. Onda su ulogu organizatora igre na sebe preuzimali srednji bekovi Branislav Trajković i Daniel Mojsov, pa i oni s bokova, kapiten Miroslav Vulićević i njegov kolega s leve strane Vladan Pavlović. A to, ipak, nije u opisu njihovog posla, niti može da donese rešenje.

U dve prolećne utakmice, dakle za 180 minuta, Vojvodina je stvorila jednu stopostotnu šansu u Kragujevcu (Katai) i nekoliko poluprilika, što je malo i nedovoljno da se potkrepe veliki planovi za osvajanje Kupa Srbije. Golman Metalca Kljajić ni jedan put nije bio na težoj muci, pa se i iz toga lako može izvući zaključak o načinu na koji su crveno-beli igrali.

- Upozoravao sam da je najteže dobiti unapred „dobijene” utakmice - rekao je Dejan Vukićević, trener Vojvodine. - Teško je bilo probiti bedem Metalca jer nam je nedostajala agresivnost, ali i pritisak na zadnju liniju rivala. Igrali smo ispod svakog nivoa, izgubili dva boda i jako zakazali. Fudbal je proces koji zahteva vreme, a nama je teško da nadoknadimo igrače koji nisu više s nama. Moreira je praktično bio gost koji je pokušao da nam pomogne da pobedimo, a to nije ono što od njega očekujemo. Postoji problem kod jedne grupe igrača koji teško prate zahteve koje stavljam pred njih.

Da li je eventualno rešenje u Vošinim omladincima, mladićima koji kucaju na vrata prvog tima?

- Sve one koji su blizu toga da budu priključeni prvom timu smo testirali i već su trenirali s prvom ekipom - objasnio je Vukićević. - Međutim, za njihovo uvođenje potrebno nam je vreme i strpljenje.

Stara pesma navijača Vojvodine počinje stihom „Spustila se gusta magla pokraj Dunava...”. Nažalost onih čija srca kucaju za njih, u toj poetskoj magli u subotu popodne zalutali su fudbaleri Vojvodine. Vremena da traže izlaz nemaju, pred njima je zaista teška serija od tri utakmice, pošto za dva dana igraju u Novom Pazaru, onda za vikend dočekuju Slobodu, a već u sredu, 21. marta, u Čačku imaju prvu utakmicu polufinala kupa s Borcem. Dva remija na početku drugog dela prvenstva, posebno ovaj protiv Metalca, upalili su crvena svetla za alarm i ostaje da se vidi da li će ona Novosađanima biti dobar orijentir i putokaz da krenu željenim putem. Reči i obećanja, jasno je, više nisu dovoljni, verujemo da i oni to shvataju, baš kao i činjenicu da je krajnje vreme da na terenu pokažu ko i koliko vredi. To je minimum onoga što navijači i sportska javnost Novog Sada od njih očekuju.