udbaleri Vojvodine zabeležili su i drugu uzastopnu pobedu ovog proleća. Nakon trijumfa na teškom gostovanju u Novom Pazaru u prošlom kolu, Novosađani su juče na svom “Karađorđu“ bili bolji od užičke Slobode, golovima Danijela Mojsova i Aleksandra Kataija u samom finišu meča.

Ponovo igra Vojvodine nije bila takva da je 4.000 prisutnih gledalaca moglo da kaže da je uživalo u fudbalu. Međutim, razlika u odnosu na meč protiv Metalca je ipak bila primetna. Pre svega, to se odnosi na sam pristup utakmici i zalaganje koje su uložili igrači u crveno-belom, pa se može reći da su pobedu zaslužili upravo trudom, a ne lepršavom partijom.

Što se tiče pojedinačnog učinka, većina igrača domaćih je ostavila pozitivan utisak. Golman Nemanja Supić je imao dve sjajne intervencije i može se reći da je spasao dva sigurna gola ekipe Slobode. Stevanović je pokazao da se na njega ozbiljno može računati i na poziciji beka, kao i Milović da će nekog od startnih štopera uvek zameniti bez greške. Daniel Mojsov je možda bio i igrač utakmice, i to ne samo zbog vodećeg gola, već i zbog vrlo sigurne igre u odbrani i nekoliko zaista sjajnih startova.

Branković se još jednom pokazao kao odlična alternativa za Pavlovića, a posebna priča su defanzivni vezisti Ađuru i Poletanović. Naime, Nigerijac je ponovo bio među igračima koji su najviše pretrčali, a za razliku od nekih prethodnih mečeva, sada je i mnogo ozbiljnije učestvovao u napadačkim akcijama i bio nikad bliži postizanju prvenca u dresu Vojvodine. S druge strane, mladi Marko Poletanović se sve više nameće za startnu postavu crveno-belih, a na jučerašnjem meču je pokazao priličnu samouverenost u igri, nekoliko puta “povukao“ loptu napred, hrabro ulazio u duele, a već je počeo i da izvodi slobodne udarce u ekipi.

Škuletić je pokazao zavidnu tehniku, ali i slab pregled igre, Moreira je ponovo bio odsečen, iako je njegov nastup ipak Abubakar Oumaru1 300x203nešto bolji nego pre nedelju dana, a takođe se videlo veliko iskustvo i suvi kvalitet koji poseduje iskusni vezista. Fizička sprema i uigravanje sa timom su i dalje boljka fudbalera od koga svi u Novom Sadu očekuju mnogo više. Abubakara i dalje neće gol, ali je Kamerunac bio permanentna opasnost po odbranu gostiju i nekoliko puta zaista ozbiljno pripretio.

Bojović se ponovo mnogo borio, ali nije ušao u gol šansu, Smiljanić je za pola sata bio zapaženiji u napadu nego u odbrani, dok je debitant Šaleta Kordić mogao samo da nagovesti potencijal koji poseduje.

A šta tek reći za Aleksandra Kataija i gol koji je postigao? Uoči konferencije posle jučerašnjeg meča, jedan od novinara je rekao: “Strašan gol je dao Katai, ali njega ne treba hvaliti, treba mu uši izvući.“ Njegova konstatacija odnosila se na očigledan kvalitet koji poseduje talentovani vezista Novosađana, ali i činjenicu da ovaj fudbaler ponekad izgleda tako lenj na terenu. Kada bi davao 100 posto sebe na svakom treningu i svakom meču, onda bi verovatno i Olimpijakos pronašao mesto za igrača koga je letos platio 900.000 evra.

Grb FK Sloboda1 300x286Što se tiče ekipe Slobode, Užičani su odigrali onako kako se od njih i očekivalo: tvrdo, disciplinovano, borbeno, pokušavajući iz kontre da ugroze svaku rupu u odbrani Vojvodine. Imali su crveno-crni dve dobre prilike da dođu do gola, ali kao što rekosmo, isprečio im se golman Novosađana Supić. Međutim, s obzirom na skromniji budžet u odnosu na crveno-bele i daleko lošije uslove za rad, o čemu je na konferenciji govorio i trener Stamenković, Sloboda je ostavila sasvim solidan utisak pred pomenutih 4.000 domaćih i stotinak svojih navijača na “Karađorđu“.

Inače, kuriozitet je da su na jučerašnjoj utakmici obe ekipe nastupile u dresovima Vojvodine. Domaći u crveno-belim, a gosti u plavim. Kako tvrde u novosadskom klubu, razlog je taj što sudija nije dozvolio ekipi iz Užica da nastupi u svojim standardnim crveno-crnim.

U narednom kolu, Užičani će na svom terenu dočekati ekipu Spartaka, dok će Vojvodina ići u goste OFK Beogradu. Pre toga, Novosađane u sredu očekuje prvi meč polufinala Kupa Srbije, u kojem će gostovati ekipi Borca u Čačku.