udbaleri Vojvodine igrali su 0:0 protiv Borca u prvom meču polufinala Kupa i tako pitanje plasmana u finale ovog takmičenja ostavili za revanš 11. aprila u Novom Sadu. Iako su Novosađani bili bolji rival, bliži pobedi i sa relativno dobrim rezultatom pred revanš na svom stadionu, utisak je da ipak imaju više razloga za brigu od Čačana.

Naravno, u velikoj meri, to je zbog činjenice da oni jednostavno “moraju“ da se plasiraju u finale, a realno, ko zna kad će sledeći put imati priliku da u svom gradu osvoje toliko željeni pehar pobednika Kupa. S druge strane, Borac je samim plasmanom u polufinale ostvario istorijski uspeh, pa u Srpskoj Atini zaista neće imati šta da izgubi, dok bi, pogotovo u slučaju da prvi povede, mogao jako mnogo da dobije.

Iako je, tokom prethodna dva prelazna roka, Vojvodina zadržala veći deo igrača koji su standardni članovi prve postave, njena igra deluje kao da je tim na novom početku. Vezni red je kompletno promenjen u odnosu na pre tri meseca i dok se Apija, Moriera i Katai ne uklope u način odbrane svog gola, odnosno ne povežu sa napadačima u ofanzivi, biće potrebno još vremena, koje će Novosađani morati da plaćaju u bodovima, a navijači se nadaju – samo ne i eliminacijom iz Kupa.

Vojvodina je u Čačku nastupila u svom najjačem sastavu, a ni u petoj prolećnoj utakmici, njena igra se ne razlikuje Almami Moreira 2 300x200mnogo od bledog izdanja sa premijere protiv Radničkog u Kragujevcu. Trenutno najveći problem u njenim redovima je nedostatak pravog “mozga“ na terenu, odnosno igrača oko kojeg će se vrteti igra i koji će biti pokretač njenih napada.

Almami Moreira to, bar za sada, definitivno nije. Njegova asistencija za Abubakara sredinom drugog poluvremena protiv Borca jeste nešto što bi možda samo on mogao da uradi u našoj ligi, ali to nije dovoljno za igrača koji treba da bude glavna poluga na sredini terena jednog tima. Delimično fizička pripremljenost, a delimično neuigranost sa ostatkom ekipe, trenutno nanose štetu i njemu i timu za koji igra.

Ono što je sigurno jeste da, ukoliko iskusni vezista i trener Dejan Vukićević uskoro bitno ne unaprede igru Vojvodine, treće mesto u prvenstvu biće “puna kapa“ za novosadske crveno-bele. A o trefeju u Kupu da i ne govorimo.